SAD u Avganistanu staju na vijetnamske grabulje

Amerikanci u Avganistanu ne samo da su rušili, već su i stvarali. Ova misao nazire se u upravo objavljenom intervjuu sa komandantom saveznih trupa ISAF u Avganistanu Dejvidom Petreusom na sajtu Špigel-Onlajn. Kao zaslugu oni mogu sebi da pripišu hiljade kilometara izgrađenih puteva, medicinske punktove. Ali lokalni stanovnici, jedi se general, učinjena dobra dela iz nekog razloga ne cene previše. Kao vuci: oni sve na šumu glede, a ovi na talibane.
 

Petreus označava još jedan važan razlog iz kojih trupama NATO-a nikako ne polazi za rukom da umire Avganistan. Ispostavlja se da je dugo snabdevanje bilo nedovoljno. Sada je ovaj propust uklonjen. Amerikanci su pojačani i trupama od 30 hiljada ljudi, i naoružanjem, i novcem. Istina ne zna se zašto je upravo u periodu uvećanja moći ISAF podneo neviđene gubitke u živoj sili za čitav period rata. General u svakom slučaju dati fenomen ne objašnjava. On je imao teškoća i da odgovori zašto vojna obaveštajna služba skoro 10 godina tumara u mraku. Nije valjda zato što se bez aborigena zadatak ne može rešiti, a oslanjati se na njih stvar je neopuzdana? U intervjuu sa Petreusom proviruje priznanje: postoji rizik da odredi avganistanske policije koje su pripremili zapadni instruktori mogu da uzmu i da se premetnu nekom gerilskom komandiru ili čak narko baronu.
 

Borba protiv korupcije u strukturama avganistanske valsti može da baci u očaj najprekaljenije vojnike. Kada general nabraja koji broj od šefova policije, vojnih načelnika, do gubernatora, sudija, dospeva iza rešetaka zbog razuzdane korupcije, pojavljuje se bojazan: samo da zemlja ne uroni u još veću pučinu bezvlašća. Ko će rukovoditi ako sve načelnike pošalju u zatvor? Novinari koji su vodili intervju pravedno konstatuju: Karzaj bi trebalo da krene od svoje porodice. I jasno je zašto talibani ne žele da pregovaraju sa trulim režimom.
 

Mišljenje nemačkog politikologa, profesora doktora Nirmana Peha, do nedavno šefa spoljnopolitičke frakcije stranke Levih u bundestagu.
 

Iz toga postaje jasno da u Avganistanu traže isto rešenje kao u Iraku. Da će boraviti tamo toliko dugo dok stabilno ne utvrde prozapadnu vladu, koja će uz američku pomoć moći sama sebe da podržava. Jedan nemački general rekao mi je nedavno: mi ćemo se zadržati u Avganistanu duže, zato što moramo da stabilizujemo vladu i obučimo vojnike. Sada se preduzima pokušaj da se zatraži slanje novih trupa, kako bi se dostigla sveopšta nadmoć u zemlji. Sve to trajaće još dugi niz godina.
 

Izgleda da Avganistan nije jedni cilj SAD u regionu. Naš ekspert to potvrđuje.
 

Reč je na kraju krajeva o Iranu. U Iranu ostaje jedina vlada koja se suprotstavlja amerikancima. A sve okolne vlade od Saudijske Arabije do Kuvajta, Iraka i Avganistana su prozapadne. Uključujući Pakistan. Nedostajao je samo Iran. Problem nuklearnog oružja u poslednje vreme izbio je u prvi plan. Reč je o smeni režima, utvrđivanju vlade po uzoru na Malikija u Iraku ili Karzaja u Avganistanu.
 

Amerikanci očigledno nisu izvukli pouku iz vijetnamskog rata. Tadašnji ministar odbrane Maknamara konstatovao je u svojoj knjizi: čak armije SAD, Engleske ili Francuske sa najsavršenijim naoružanjem ne mgou da pobede narodne ustanke, partizanske ratove. Može se dobiti jedna ili druga bitka, ubiti mnoštvo ljudi, ali na kraju finale će biti isto kao i u Iraku. Može se zadržavati tamo beskrajno dugo sa svojom vojnom nadmoći. Vojnim sredstvima rat se ne može dobiti, to su oni sada shvatili. Sada je reč samo o očuvanju obraza u uslovima postepenog povlačenja trupa.
 

Zapadni vojnici u Avganistanu shvataju to bolje od drugih. Mada više vole da o tome ćute. Isti taj Petreus na konkretno pitanje o borbenoj sposobnosti avganistanske armije izvlačio se kako je znao i umeo. Navodno, sposobnosti postoje, ostalo je da se razvijaju. Da li je to realna nada? General je našao za shodno da iskoristi diplomatsku uvijenost: ako, navodno, pođe za rukom da se smanji intenzitet oružanih konflikata do lokalnog nivoa, tada će avganistanska armija moći da zaštiti stanovništvo. Tako smatra i Pentagon. A ako ne pođe za rukom? Za sada u svakom slučaju ne polazi. I gde su osnove da se računa na nešto drugo ovog puta?