Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 18.03.

19.03.2018. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 17.03. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećae

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 18.03

Kijevske snage tokom protekla 24 časa poštovale primirje - Narodna milicija LNR i Ministarstvo odbrane DNR saopštili su da su kijevske snage tokom prethodna 24 sata poštovale režim primirja.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 18.03.

Porošenko: Međunarodni partneri Ukrajine ne priznaju izbore za ruskog predsednika na Krimu - Lider Ukrajine Petar Porošenko je rekao da međunarodni partneri njegove zemlje ne priznaju izbore za ruskog predsednika na Krimu.

On je naglasio da je u poslednje vreme bilo "intenzivnih" međunarodnih kontakata.

"I dobili smo uveravanja o nepriznavanju predsedničkih izbora na Krimu", navodi se u saopštenju.

Prema njegovim rečima, "jedini predsednik koji će izabrati Krim će biti predsednik Ukrajine".

"Ne sumnjam u to", dodao je Porošenko.

Vlasti u Kijevu su takođe zabranile državljanima Rusije u Ukrajini da glasaju na izborima za predsednika Rusije.

Ranije je Porošenko pozvao zemlje G7 da ne priznaju izbore za ruskog predsednika na Krimu, niti da šalju posmatrače na poluostrvo.

Zaharova: Kijevske vlasti mnogo pre 18. marta počele da zastrašuju državljane Rusije - Prema rečima portparola Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove, ukrajinske vlasti su preduzele nečuvene mere kada im je postalo očigledno da će Rusi doći i glasati uprkos zastrašivanju Kijeva.

„Kijevske vlasti su mnogo pre 18. marta počele da zastrašuju državljane Rusije, objavljujući informacije o pogromima i provokacijama na biračkim mestima u Ukrajini“, odgovorila je ona na pitanje novinara.

„Zašto sve to im je potrebno? Odgovor je očigledan. Građani Rusije koji su nameravali da glasaju u Ukrajini svojim očima vide šta se tamo dešava. Zbog toga je njihov izbor bio očigledan. Takav rezultat ispoljavanja volje ni na koji način nije mogao da odgovara vlastima u Kijevu“, istakla je Zaharova.

„Upravo zbog toga je režim savršeno besramno i nezakonito sprečio učešće ruskih građana na glasanju“, dodala je ona.

U petak je Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine saopštilo da neće dozvoliti Rusima da uđu u diplomatska predstavništva Ruske Federacije radi učešća na predsedničkim izborima 18. marta. U saopštenju Ministarstva se navodi da je ova odluka doneta s obzirom da Rusija namerava da održi glasanje na Krimu, koji Kijev smatra "okupiranom" teritorijom.

RT: Ukrajina zabranila Rusima da glasaju na predsedničkim izborima - Ukrajina zabranjuje za 72.000 ruskih građana na njenoj teritoriji da glasaju na ruskim predsedničkim izborima, zbog pitanja o ponovnom ujedinjenja Krima sa Rusijom. Moskva je nazvala ovaj korak kao "direktno mešanje" u unutrašnje posolove poslove.

Dva dana pre početka ruskih predsedničkih izbora, ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov objavio je da će policija i Nacionalna garda sprečiti da ruski građani koji žive u zemlji izađu na glasanje u diplomatskim misijama. Samo onima koji imaju diplomatske pasoše biće dozvoljeno glasanje u diplomatskim predstavništvima, upozorio je Avakov.

"Na teritoriju diplomatskih misija neće biti dozvoljen ulazak za sva druga lica i građane Rusije", napisao je na svojoj fejsbuk stranici. To je u znak odmazde zbog odluke Moskve da održi glasanje na Krimu, uprkos zahtevu ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova da ne održi, rekao je Avakov.

Krim se vratio u Rusiju 2014. godine, nakon referenduma na kojem je izražena velika podrška ponovnom ujedinjenju usled nasilnog državnog udara koji je smenio ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i predvideo godine krvoprolića na istoku zemlje. Datum predsedničkih izbora, 18. mart, označava tačno četiri godine nakon što je poluostrvo ponovo ujedinjeno sa Rusijom. Ukrajina smatra da je Krim "privremeno okupirana teritorija", a da održavanje izbora na poluostrvu krši ukrajinski zakon.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je odluku Ukrajine, rekavši da su koraci koje je preduzeo Kijev "u suprotnosti ne samo sa Bečkim konvencijama o diplomatskim i konzularnim odnosima, već i sa međunarodnim normama o ljudskim pravima, uključujući odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima iz 1950. godine.

"Onemogućavanje pristupa ruskim građanima predstavlja direktno mešanje u unutrašnja pitanja Rusije" piše u saopštenju.

Ministarstvo je takođe podsetilo Kijev da čak ni na najnižim tačkama rusko-ukrajinskih odnosa, Moskva nikada nije prekršila prava ukrajinskih građana da učestvuju na parlamentarnim i predsedničkim izborima, uključujući i glasanje koje je dovelo trenutnu ukrajinsku administraciju na vlast.

Ukrajina je takođe pozvala druge zemlje, uključujući države članice EU i Tursku, da ne prihvate rezultate predsedničkih izbora na Krimu i uvedu sankcije protiv onih koji su uključeni u njihovu organizaciju. Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su takvi pozivi bili "zbunjujući", dodajući da "Rusiji nije potreban režim u Kijevu da bi priznao izbore".

Moskva očekuje od Ujedinjenih nacija, Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), kao i druge uticajne međunarodne organizacije da uzmu u obzir stav Ukrajine.

Rusi glasaju u nedelju, 18. marta, kako bi izabrali jednog od osam kandidata za predsednika zemlje: Pavela Grudinina (Komunistička partija Ruske Federacije), Vladimir Putin (nezavisno), Ksenija Sobčak (Građanska inicijativa), Vladimir Žirinovksi (Liberalno demokratska partija Rusije) Sergej Baburin (Svenarodna unija), Makim Surajkin (Komunisti Rusije), Boris Titov (Stranka rasta) i Grigorij Javlinski (Jabloko).

Prema podacima ruske izborne komisije, oko 72.000 građana Rusije u Ukrajini ima pravo da glasa na predsedničkim izborima. Diplomatske misije koje gde bi glasali nalaze se u Kijevu, Harkovu, Odesi i Livovu.

OEBS zabrinut zbog namere ukrajinskih vlasti da zabrane glasanje građanima Rusije - Parlamentarna skupština OEBS-a izražava zabrinutost zbog namere ukrajinskih vlasti da blokiraju pristup građanima Rusije do biračkih mesta u Ukrajini, naglašavajući da to može da dovede do ograničenja njihovih glasačkih prava, izjavio je za RIA Novosti izvor u PS OEBS-a.

„Pismo izražava zabrinutost zbog objavljenih planova da se blokira glasanje u ruskim diplomatskim misijama u Ukrajini. Ističe se da bi to moglo dovesti do ograničavanja glasačkih prava Rusa koji žive u Ukrajini. Oni moraju da imaju ovo pravo ako žele da ga koriste“, rekao je sagovornik agencije.

Prema njegovim rečima, saopštenje od 17. marta poslato je Igoru Prokopčuku, stalnom predstavniku Ukrajine u OEBS-u, od potpredsednice OEBS-a Marijete Tidej i šefa predsednika posmatračke misije u Rusiji i predsedavajućeg Odbora za ljudska prava Parlamentarne skupštine Ignasija Sančesa Amora.

U pismu se prepoznaje „težak status rusko-ukrajinskih odnosa do kojeg je dovela okupacija delova Ukrajine“, ali Sančes Amor i Tidejeva naglašavaju da su „potrebni napori kako bi se državljanima Rusije omogućilo da glasaju i izbegavaju provokacije“, rekao je predstavnik PS OEBS-a.

U petak je ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov saopštio da Ukrajina neće dozvoliti Rusima da uđu u diplomatska predstavništva Ruske Federacije radi učešća na predsedničkim izborima 18. marta. U njegovoj izjavi se navodi da je, s obzirom na to da Rusija namerava da održi glasanje na Krimu, koji Kijev smatra svojom teritorijom, odlučeno da se predsednički izbori Rusije zabrane u Ukrajini.

Porošenko bi se „obradovao“ ukidanju sankcija Rusiji, ako s teritorije Donbasa i Krima „nestane i poslednji ruski vojnik“ - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko izjavio je u intervjuu listu „Vestdojče cajtung“ da bi se obradovao ukidanju sankcija Rusiji, ali samo pod jednim uslovom — da s teritorije Donbasa i Krima nestane i poslednji ruski vojnik.

Ukrajinski predsednik je pozvao da se ne veruje onima koji tvrde da antiruske sankcije ne postižu svoje ciljeve.

On je gotovo doslovno ponovio izjavu koju je dao tokom razgovora s novinarima „Berliner morning posta“ u februaru prošle godine. Tada je rekao da „više od svih želi ukidanje sankcija Rusiji“, ali da je za to neophodno da „Rusija povuče svu svoju vojsku“.

Od 24. februara u Ukrajini je na snazi Zakon o reintegraciji Donbasa, u kojem je Rusija nazvana agresorom. Saopštenja ukrajinskih vlasti o tome da Moskva isporučuje vojnu tehniku i municiju u Donbas Ministarstvo odbrane Rusije je okarakterisalo kao apsolutnu besmislicu.

Balbek: Porošenku ne preostaje ništa do da preti Rusiji - Kada ukrajinski tenkovi gore u Donbasu, predsedniku Petru Porošenku ne preostaje ništa do da preti Rusiji, budući da sa njom nikada neće morati da ratuje, izjavio je zamenik Komiteta Državne dume Rusije za nacionalnu bezbednost Ruslan Balbek komentarišući izjavu Porošenka da će svako ko s mačem uđe u Ukrajinu „popiti devet grama olova“.

Naime, ukrajinski predsednik je rekao i da je nekoliko desetina godina Ukrajina slušala priče o miroljubivosti Rusije sa jednim ciljem — da bude nespremna u slučaju da Rusija napadne, ali je i dodao da je to vreme prošlo i da će Ukrajina pružiti otpor.

Balbek je Porošenkovu izjavu ocenio i kao pokušaj Kijeva da skrene pažnju javnosti sa realnih problema koji potresaju zemlju, da se ubedi stanovništvo da nije sve tako loše i da se vaspita omladina u duhu: „Sve će proći samo se strpite“.

Dodao je i da je izraz „devet grama olova“ Porošenko pozajmio iz čuvenog filma „Belo sunce pustinje“, kao i da su većina njegovih najoštrijih fraza uglavnom citati iz sovjetskih filmova.

Na Krimu podsetili Ankaru o rusko-turskim sporazumima - Predsednik Vlade Krima Georgij Muradov prokomentarisao je saopštenje Ministarstva inostranih poslova Turske u kojem se navodi da je referendum za pripajanje tog poluostrva Rusiji nelegitiman, podsetivši turske vlasti na posleratni dogovor u kojem se priznaje apsolutni suverenitet Rusije nad Krimom.

„Sa žaljenjem vidimo da turski spoljnopolitički resor zaboravlja ono što je potrebno pamtiti zauvek — sporazume koji su potpisani nakon Drugog svetskog rata. Podsetiću, Turska je tada bezuslovno priznala suverenitet Rusije nad Krimom — Rusije i nijedne druge države“, rekao je Muradov.

On je dodao i da nikakvih drugih dokumenata sa Turskom po tom pitanju nije bilo.

„Istorija je pokazala da je krajnje opasno ignorisati dokumenata i sporazume koji su potpisani nakon krvoprolića“, dodao je Muradov.

Ministarstvo spoljnih poslova Turske je saopštilo da je referendum koji je 2014. godine sproveden na Krimu nelegitiman, kao i da pripajanje poluostrva Ruskoj Federaciji smatra aneksijom.

Porošenko: Spremni smo da pružimo otpor ukoliko Rusija napadne - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko rekao je da je njegova zemlja spremna da pruži otpor ukoliko Rusija odluči da napadne. On je ovo saopštio tokom svog govora u Kramatorsku, a video je objavljeno na fejsbuk strani šefa države.

"Nas su nekoliko decenija uspavljivali uspavankama o miroljubivoj Rusiji i to su učinili sa jednim ciljem - da ne budemo spremni za ruski napad. Ali ja izjavljujem da se takva greška nikada neće više ponoviti - neka Rusija zna da smo spremni da se odupremo i sa devet grama olova za sve one koji dolaze kod nas sa mačem", rekao je Porošenko.

Ukrajinski lider prethodno je potpisao Zakon o reintegraciji Donbasa. U dokumentu se Rusija naziva "agresorom", a teritorije izvan kontrole Kijeva su "okupirane". Rusko ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je optužbe Ukrajine o navodnoj okupaciji "javno neosnovanim insinuacijama".

Dokument takođe dozvoljava legalizaciju upotrebe vojske u Donbasu bez proglašenja rata. Iz prvobitne verzije, narodni poslanici su isključili stav o prioritetu Minskih sporazuma za rešavanje sukoba.

Konflikt u Donbasu počeo je u aprilu 2014. godine, kada su Donjecka i Luganska Narodna Republik proglasile nezavisnost nakon državnog udara u Kijevu. Prema podacima UN-a, u sukobima je nastradalo više od deset hiljada ljudi.

Železnjak: Ako Kijev spreči Ruse da glasaju, tražićemo odgovor na međunarodnom nivou - Ukoliko Ukrajina bude sprečavala Ruse da glasaju na izborima za predsednika Ruske Federacije u diplomatskim ustanovama, Rusija će tražiti odgovor na međunarodnom nivou, izjavio je član Komiteta Državne dume za međunarodne poslove Sergej Železnjak.

„U slučaju da ukrajinska strana realizuje svoju nameru kada je reč o ruskim državljanima, naša zemlja će zahtevati da ukrajinske vlasti odgovaraju za to na međunarodnom nivou“, naveo je ruski poslanik.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine saopštilo je da neće dozvoliti Rusima da glasaju u diplomatskim predstavništvima u toj zemlji 18. marta. Ruska diplomatska predstavništva će, kako je saopšteno, biti pod pojačanom zaštitom.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je saopštilo da je odluka Ukrajine bez presedana i da protivreči međunarodnim pravnim normama, a pre svega odredbama Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine.

Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Izvor
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

„RT.Dok: Vreme naših heroja” počelo na Mećavniku uz pozdrave Ljubimove, Kosačova, Zaharove, Kusturice…

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za