Pesma: Ako te osude bez krivice , zlotvori i NATO - ubice! Iz pera Slavice Jovanović novinara i književnika

Ako te osude  bez krivice zlotvori  i NATO - ubice  , 

zmije zvečarke iz Podgorice , ‘’ žene u crnom ‘’ -  pijavice ,

hrabro ih Srbine , gledaj u lice , lažne su njihove optužnice ,

kad tirani iz Tirane i podmuklice , ostave te bez kuće i porodice ,

bez crkve i ćirilice , bez prava na vazduh i lastavice ,

duše nek nisu pokornice , na ruke kad stave ti lisice ,,

smeta im pesma najlepše ptice , koja će uvek se u inat čuti

i iz kaveza i iz tamnice ….

Ako te osude bez krivice ,  dušmani i Srbo- ubice ,

ako po zlikovcima nazovu ulice i Velike Albanije poseju klice

ako  zabrane pesmu slavuja ,  gugutke , ševe il golubice ,

Ako te osude bez krivice , svako nek nosi svoj krst

i kad u tebe upru kažiprst , dokaži da si ko stena čvrst ,

makar ti odsekli jezik , makar ti sekli prst po prst .

Ako te osude bez krivice , ljudi bez lica

i izdajice , tela bez srca  i bez duše ,

te utvare i grabljivice , biljke povijuše  i puzavice ,

oni što svetinju oskrnaviše i na ikonama izvadiše oči  svetice ,

u ime tuđeg Boga , tuđih ideala , u ime Alaha il Svete Stolice ,

samo ih hrabro gledaj u lice , sve su to samo lutke na koncu ,

jednim potezom presečene  žice , oko tvog doma opasaše

Raspetog Hrista , bodljikave žice , bacaše živu decu u oganj ,

a pod tabane gole žeravice , gledaj ih u oči netremice ,

lažne svedoke i tužioce , sudije iz  albanske sudnice ,

u duši  nek ti potok žubori , lepetom krila te štite grlice ….

Ne mogu ti ništa zlokobnice , satane samog izaslanice ,

mračnih sila naslednice , nit ti mogu zabraniti slobodu ,

niti pravo da veruješ svom Bogu , da odrekneš se i sebe i pretka

i vaseljenskog samog prapočetka , sve božanska dokle teče reka ,

reka ljudi krlju obojena , od kako je i sveta i veka

i majčinim mlekom zadojena , istina će svetom se probiti ,

pred njom će se i brane rušiti , Munje neba ,  donose bujice ,

krvlju propišaće , mile im majčice , rođenjem Srbina turčinom da zovu ,

zakršteno krstom  pod noge da bace , batina uvek ima dva kraja ,

ima vrba šibe a ne samo mace .

Ako te osude bez krivice , uz pomoć NATO optužnice ,

znaćeš da si obraza čistog , košulja bela tvoje je lice ,

i ako na njoj su tragovi krvi ,

koju ti naneše oni što menjaju zmijske košuljice ,

čuti neće ni jaukanje , ni ridanje , niti  leleknice

Ako te osude  bez krivice , tiranina dodvorice ,

ako te ucene , životom , bratom , da deci svojoj ne vidiš lice ,

ti si Srbine žrtveno jagnje , na žrtveniku

iz Tirane , živo bi meso sa tebi kidali, ti piromani i pirane .

Ostani Srbine , dignute glave , to su samo svrake i vrane ,

to su samo gavrani crni  i obične perjane lešinarke ,

što se odrekoše  rođene majke , praoca i pramajke ,

to su samo ptice grabljivice i plod bi ubili srpske trudnice ,

progonili su hodočasnice , kidali hilandarske brojanice ,

od Srba pravili kosturnice , zdrave trpali u robijašnice

verom zadojene u ludnice , spalili ognjište i žilište ,

odrekli se Kosova , krstate i krilate , Pravoslavne božanske ptice .

Košulja bela tvoje je lice , tragovi krvi , obrazi tvoji ,

kroz tebe teku reke predaka ,

ni obična voda ne miruje u čaši , kaplja po kaplja - zažubori ,

a kamoli uzavrela krv u tebi , božurima što se vekovima boji .,

ko se još zlikovaca boji .

Njih vole njihovi , a tebe tvoji , njih vole hijene i zlotvori ,

a tebe preci i potomci tvoji ,

oni su pobačaj svojih majki ,  krvavih ruku - čedoubice ,

a tebe na svet doneše ptice u pelene zaviše srpske babice ….

Ako te osude bez krivice ,  oni što Srbima zidaju grobnice ,

telima Srba pune kasapnice , žutih kuća oni su vesnice ,

ne pokazuj zube ni pesnice , zgromićeš ih i pogledom samo ,

kad iz oka sevnu munje i svetlice ,

Ako te osude bez krivice , samo zbog crkvene krštenice ,

ako ti se unesu u lice , oni što su decu ubijali,

silovali devojčice , ostavljali žene - udovice ,

majke ridanice i umrlice .

Oni rame uz rame sa Ramom , a ti licem u lice , sa pravdom

oni bratoubice , a ti sa poslednjom snagom

i dušom Pravoslavnom , odupireš se zmijskom klupku ,

što seje mine u dosluhu , dok presecaju  žile kucavice ,

sa knjigama ti  srušene police , Zapat truli služe nevernice ,

dodvorice , zmije siktalice , ulizice , sitne varalice ,

Sokole , slavuje  i laste , vedrog neba vazda verenice ,

vekovnog Svetoslavlja  uzdanice , amanetu večnom zavetnice ,

krajputaša svakog osvetnice , na stub srama šalju poturice .

Al ne mogu dušu pobednice , niti mogu Pravdu da pobede ,

Krstom protiv  nekrsta , pravdom protiv nepravde ,

verom protiv ucena , osvetiće te skamenjena zemlja ,

zemlja predaka i sunčeva svetlost  blagodarja ,

u zatočeništvu , gde sužanj si ,

sejačima rata .

Košulja bela tvoje je lice , ništa ti ne mogu NATO - ubice ,

obrazu tvom i tvojoj časti , dostojanstvu tvom su nedorasli .,

tvom pogledu žitnih polja , gde verni mogu videti svice

i svetlost Neba i sred tamnice .

Presudu tebi ko presudi , sam će sebe da osudi ,

presudu Srbima ko potpiše , taj ruku neće imati više .

Srbina progone sve više i više ,

ne daju mu da veruje i da diše ,

nećete  zlotvori nikada  više ….

Vi se molite sotoni , a Srbin Višnjem ….

Slavica Jovanović  novinar i književnik

14. 3. 2018 . godine

iz knjige ‘’ Svetlogorje Srbijansko ‘’ 2018 . godine  

General Policije dr Bratislav Dikić ispred Manastira Ostrog