Otkrića koja menjaju svet: Pet izuma „ruskog Arhimeda“ Ivana Kulibina

Po kojim pronalascima se čuveni ruski genije najviše proslavio?

1. Teorija i praksa izgradnje mostova 

Projekat mosta preko Neve, Ivan Kulibin, 1776. godine.

Umetničke radionice A. I. Vilborga

Ivan Kulibin (1735-1818) radio je od 1770-ih do početka 1800-ih na podizanju stalnog mosta sa jednim svodom preko Neve u Sankt Peterburgu. On je napravio model koji funkcioniše izračunavši pritisak na konstrukciju u različitim delovima mosta, iako u to vreme još nije postojala teorija mostogradnje.

Kulibin je čak formulisao i niz pravila vezanih za nauku o otpornosti materijala, koja su potvrđena znatno kasnije. Svi proračuni konstrukcije mosta predati su Akademiji nauka, a proverio ih je čuveni matematičar Leonard Ojler.

Međutim, i pored odobrenja koje je dala Akademija vlasti nisu izdvojile sredstva za izgradnju mosta.

2. Protetsko stopalo 

Proteza potkolenice prema Kulibinovoj konstrukciji.

Archive photo

Kulibin je predstavio peterburškoj Medicinskoj i hirurškoj akademiji nekoliko mehaničkih nogu. Sve su to bile za ono vreme vrlo napredne proteze donjih ekstremiteta koje su mogle da posluže umesto noge koja je izgubljena iznad kolena. „Testiranje“ prve verzije proteze napravljene 1791. godine izvršeno je uz pomoć poručnika Sergeja Nepejecina.

Proteza umesto stopala nije omela ovog oficira da napravi uspešnu karijeru. Uspeo je da stigne do čina general-majora i dobio je nadimak Gvozdena noga. Ceo život je proživeo sasvim normalno, tako da skoro niko nije ni znao zašto general malo hramlje.

3. Reflektor 

Kulibinov fenjer sa ogledalima.

Archive photo

Kulibin se bavio i optičkim instrumentima, tako da je 1779. godine predstavio peterburškoj javnosti svoj novi izum – reflektor. Sistemi ogledala u kojima se prelama svetlost postojali su i ranije (oni su korišćeni na svetionicima), ali je Kulibinov dizajn bio daleko bliži savremenom reflektoru. Jedna sveća unutar polusfere koju su činila ogledala davala je snažnu usmerenu svetlost.

Majstor je lično napravio nekoliko reflektora po individualnoj narudžbini vlasnika brodova, a po istom sistemu je napravio i kompaktni fenjer za kočije. Od toga je imao određeni prihod,ali tada nije bilo zaštite autorskih prava, tako da su i drugi majstori masovno pravili „Kulibinove fenjere“, što je znatno „oborilo cenu“ ovom izumu.

4. Spiralni lift 

Ivan Mioduševski, Uručivanje pisma Katarini II.

Stara ruska imperatorka Katarina II zamolila je Kulibina da napravi zgodan lift za prelazak sa sprata na sprat u Zimskom dvorcu. Naravno, ona je htela da taj lift bude u obliku fotelje, što je za Kulibina bio pravi izazov. Trebalo je da lift bude otvoren odozgo, što znači da ga nije moguće zakačiti sajlom za čekrk, a ne bi bilo udobno da se fotelja „zakači“ odozdo pomoću sajle.

Kulibin je oštroumno rešio ovo pitanje: pričvrstio je stolicu za dugačak navoj, tako da se ona po njemu kretala kao matica. Katarina je sedela na svom mobilnom tronu, a sluga je okretao vratilo i to okretanje se prenosilo na osovinu navoja tako da se stolica podizala na drugi sprat. Kulibinov spiralni elevator je dovršen 1793. godine. Drugi sličan mehanizam napravio je Eliša Otis u Njujorku tek 1859. godine.

5. Brod na „vodeni“ pogon 

Plovilo I. P. Kulibina sa strane i odozgo.

Archive photo

Ruski pronalazač je smislio kako teretni brodovi sami sebe da vuku uzvodno. Došao je na ideju da na brod namontira dva točka sa lopaticama. Prirodni tok vode u reci pokretao je te točkove i tako se na njih namotavalo uže vezano za sidro bačeno ispred broda. Tako se brod pomoću energije vode sam približavao sidru.

Na takav brod je 1782. godine natovareno skoro 65 tona peska. Ispostavilo se da je on pouzdaniji i daleko brži od brodova koje su vukli volovi ili burlaci.

Kulibin je 1804. godine napravio drugi takav brod, i on je bio dvostruko brži, ali Kancelarija za vodeni saobraćaj na dvoru Aleksandra I odbacila je tu ideju i zabranila finansiranje, tako da je ovaj projekat ugašen. Mnogo kasnije su se u Evropi i SAD pojavili brodovi koji su sami sebe vukli prema sidru koristeći kao pogon energiju pare.

Julija Šamporova,
Russia beyond