4-10. februar - Seča knezova; dahije pogubile oko 150 najistaknutijih Srba (trgovaca, knezova i sveštenika) u Beogradskom pašaluku, što je bilo povod za izbijanje bune.

14. februar - Skupština u Orašcu (na praznik Sretenje); donesena odluka da se podigne buna protiv dahija; Karađorđe izabran za vođu bune.

16. februar - U Sibnici pukla prva ustanička puška. Prva borba Karađorđa i ustanika, zajedno sa Sibničanima, protiv Turaka.

24. februar - U selo Drlupa, pod Kosmajem, došao Aganlija da pregovara sa Karađorđem, i tu dolazi do prvog oružanog sukoba ustaničke vojske sa dahijama. Aganlija pretrpeo poraz.

28. februar - Bitka na Svileuvi.

4. mart - Mitropolit beogradski Leontije u ime dahija u Hasan-pašinoj Palanci vodio pregovore sa Karađorđem.

18. mart - Ustanici oslobodili Valjevo i Rudnik.

4. april - Ustanici oslobodili Kragujevac.

28. april - Turci iz Bosne pod vođstvom Ali-bega Vidajića na Čokešini kod Šapca porazili ustanike; izginulo preko tri stotine ustanika.

April - Ustanici opkolili Beograd i uspostavili liniju fronta Ostružnica - Žarkovo - Avala - Dunav.

3. maj - Ustanici osvajaju Šabac, prvi grad koji su ustanici zauzeli. Istog dana Karađorđe u Rakovici kod Beograda održao ratni savet kome su prisustvovale sve nahijske starešine, sa koga su srpske vođe uputile pismo ruskom poslaniku u Carigrad.

5-15. maj - U Ostružnici kod Beograda održana prva skupština predstavnika celog pobunjenog naroda u Beogradskom pašaluku (oko 60 ljudi).

10. maj - U Zemunu vođeni srpsko-turski pregovori uz posredovanje austrijskog generala Ženejna.

24. maj - Turci predali Požarevac ustaničkoj vojsci na čelu sa Karađorđem.

Jun - Porta naredila bosanskom veziru Bećir-paši da ukloni dahije i u Beogradskom pašaluku uspostavi "zakonitu vlast".

18. jul - Turci predali Smederevo ustaničkoj vojsci.

Krajem jula - Bećir-paša se sa oko 3.000 ljudi ulogorio u Belim Vodama kod Beograda.

3. avgust - Razgovori srpske delegacije (Jakov Nenadović, knez Sima Marković, Janko Katić, knez Nikola Grbović) i Bećir-paše.

5/6. avgust - Na ostrvu Adakale na Dunavu vojvoda Milenko Stojković sa 50 ljudi pobio četvoricu dahija: Aganliju, Kučuk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmed-agu Fočića.

13. septembar - Karađorđe i ustaničke starešine šalju u Rusiju izaslanstvo na čelu sa Protom Matejom Nenadovićem.

4. oktobar - U Beogradu pročitan Portin ferman koji je doneo novopostavljeni vezir Sulejman-paša.

13. oktobar - Bećir-paša se vratio u Bosnu.
(Prvi srpski ustanak - 1804. , 01.03.2018. 13:49:05) [15699]

29. april-15. maj - Zasedanje Skupštine u Pećanima; u Carigrad upućena delegacija sa ustaničkim zahtevima sultanu.

Kraj maja - Zapovednik Niša, Hafiz-aga, unapređen u čin paše i postavljen za beogradskog vezira.

14. jul - Posle opsade oslobođen Karanovac.

18-20. avgusta - Bitka na Ivankovcu; prvi sukob ustaničke vojske (oko 8.000 vojnika) pod vođstvom Karađorđa i turske regularne vojske (15.000 vojnika) na čelu sa Hafiz-pašom; težak poraz Turaka.

27. avgust - U selu Borak kod Beograda održana Skupština na kojoj je, po ruskom savetu, ali i usled težnje pojedinih narodnih starešina da tim putem ograniče Karađorđevu vlast, osnovan Sinod kao centralni zakonodavni i upravni organ vlasti.

20. novembar - Oslobođeno Smederevo i proglašeno za prestonicu.

1-12. decembar - U Smederevu održana Skupština na kojoj je Sinod preimenovan u Praviteljstvujušči sovjet serbski; doneta odluka da se diplomatskim i vojnim putem zaštiti oslobođena teritorija i tim povodom upućena molba ruskom i austrijskom caru.
(Prvi srpski ustanak - 1805., 01.03.2018. 14:55:10) [15700]

Januar - Ruski ministar inostranih dela knez Čartoriski predložio caru Aleksandru I da se Srbi pridobiju za Rusiju; tokom leta general Miheljson uspostavio vezu s Karađorđem, a krajem godine Rusija Srbima uputila novčanu pomoć.

26. januar - Vojska Petra Dobrnjca oslobodila Kruševac.

Krajem januara - Vojska Milenka Stojkovića oslobodila Poreč.

21. mart - Sultan Selim III objavio ustanicima rat i pozvao vojsku u džihad (sveti rat).

6. april - Sulejman-paša Skopljak, potisnuvši ustaničke vojske Radiča Petrovića i Milana Obrenovića, zapalio manastir Studenicu.

20. jun - Napoleon I Bonaparta uputio pismo sultanu u kome ga podstiče da silom uništi "srpske buntovnike, što ih Rusija drži i sokoli".

Kraj juna - Turske vojske iz tri pravca (Bosne, okoline Leskovca i Vidina) upućene na Srbiju.

13. jul - Karađorđe uputio Petra Ička u Carigrad da bi sa Portom sklopio sporazum o miru.

13-16. jul - Bitka na Deligradu; Srbi pod komandom vojvode Milenka Stojkovića porazili vojsku Šašit-paše leskovačkog.

13. avgust - Bitka na Mišaru; ustanička vojska (8.000 pešaka, 2.000 konjanika, 4 topa i 1 haubica) pod vođstvom Karađorđa izvojevala pobedu nad snagama bosanskih aga i begova (20.000 pešaka) pod zapovedništvom Sulejman-paše Skopljaka.

15. avgust - Porta srpskom pregovaraču Petru Ičku uručila svoj mirovni predlog.

3. septembar - Pobeda Karađorđa i ustaničke vojske kod Deligrada.

20. septembar - Ičko u Smederevu podneo izveštaj o pregovorima na Porti.

Novembar - Skupština u Smederevu prihvatila Portin predlog mira. Vođa krdžalija Alija Gušanac, koji je držao Beograd, sprečio sprovođenje Ičkovog mira, jer nije dopustio ustoličenje carskog muhasila Hasan-bega i srpskog kneza u Beogradu.

12. decembar - Jurišom oko 12.000 ustanika pod vođstvom Karađorđa, posle dvoipogodišnje opsade, oslobođena beogradska varoš (civilni deo grada), na Andrijevdan; Turci se povukli u utvrđeni Gornji grad. U jurišu poginuo vojvoda Vasa Čarapić.

20. decembar - Alija Gušanac predao oružje Srbima i sa krdžalijama otišao u Vidin.
(Prvi srpski ustanak - 1806., 01.03.2018. 16:11:49) [15701]

8. januar - Ustanička vojska zauzela beogradsku tvrđavu na Kalemegdanu i konačno oslobodila Beograd.

23. januar - Komandant ruske vojske na Dunavu general Miheljson pozvao Srbe da odbace mirovni plan Turske i s Rusijom nastave borbu do potpune nezavisnosti; Karađorđe prihvatio poziv i uskoro uputio vojsku na Timok i prema Vidinu.

25. januar - Porta objavila ferman kojim je potvrdila Ičkov mir.

5. februar - Oslobođen Šabac, jedno od poslednjih turskih uporišta u Srbiji.

6. mart - Nakon što su napustili Beograd, beogradski vezir Sulejman-paša i njegova pratnja od oko 180 ljudi, na smederevskom drumu ispod Vračara, napadnuti iz zasede i poubijani od strane ustanika; taj postupak izazvao ogorčenje Turske i osudu Austrije.

18. mart - Oslobođeni Jadar i Rađevina.

31. mart - Nakon što je Skupština u Smederevu odbacila Ičkov mir i prihvatila ruski predlog za nastavak rata, predsednik Praviteljstvujušćeg sovjeta knez Sima Marković svečano izgovara: "Srbija smatra sebe za nezavisnu državu".

Početak aprila - Pod uticajem ustanka u Srbiji, u Sremu izbila Ticanova buna, antifeudalni pokret sremskih seljaka koje je predvodio Teodor Avramović Tican; austrijske vlasti, uz pomoć karlovačkog mitropolita Stefana Stratimirovića, ugušile bunu i pooštrile mere za suzbijanje srpskih nacionalnih ideja.

April - Porta izdala ferman o razoružanju hrišćana u Bosanskom pašaluku.

29. maj - Sa prestola zbačen sultan Selim III.

17. jun - Odred ruske vojske prešao na desnu obalu Dunava; početak zajedničkih srpsko-ruskih vojnih operacija protiv Turske.

28. jun - Na zahtev ustaničkog vođstva ruski car Aleksandar I u Srbiju uputio generala Konstantina Rodofinikina za ruskog diplomatskog predstavnika.

1. jul - Boj na Štubiku i Malajnici; udružena srpska (Karađorđe) i ruska (general Isajev) vojska oslobodila opkoljenog Milenka Stojkovića koga su Turci opsedali između Štubika i Malajnice; oslobođen veći deo Negotinske krajine.

8. avgust - Dositej Obradović prešao u Srbiju.

20. avgust - Rodofinikin završio nacrt unutrašnjeg uređenja Srbije, s kojim se načelno složio i Karađorđe.

25. avgust - Rusija i Turska u Sloboziji zaključile privremeni mir.

Novembar - Odluka Praviteljstvujuščeg sovjeta o preduzimanju naročitih mera "radi širenja prosvete i nauke u zemlji".


(Prvi srpski ustanak - 1807., 01.03.2018. 17:15:26) [15702]

13. jun - Krušička buna u Banatu; pobuna seljaka protiv austrijske vlasti u selu Kruščica; vođe bunu su učinile prevaru predstavljajući krivotvorenu proklamaciju kao tobožnju Karađorđevu.

13. septembar - U Beogradu otvorena Velika škola Ivana Jugovića sa 20 učenika u trogodišnjem trajanju koja je pripremala kadrove za rad u državnoj administraciji.

18. decembar - Skupština u Beogradu donela ustavni akt kojim je regulisan odnos između "vrhovnog vožda" i Praviteljstvujuščeg sovjeta; Karađorđe priznat za naslednog kneza.

22. decembar - Uvedena regularna vojska i vojni činovi po ugledu na ruske i austrijske; Srbija podeljena na četiri vojne oblasti.
(Prvi srpski ustanak - 1808., 01.03.2018. 17:41:18) [15703]

Kraj januara - Rumelijski vezir Huršid-paša Karađorđu predložio separatni mir što je Karađorđe, očekujući nastavak rusko-turskog rata i verujući u pobedu Rusa, odbio.

1. april - Prekid primirja postignutog u Sloboziji i nastavak rata Rusije i Turske.

14. april - Sačinjen ratni plan srpske vojske o povezivanju s ruskim trupama kod Vidina i sa Crnogorcima radi odsecanja Bosne od ostatka Turske i njenog osvajanja.

Početak maja - Uspešna ofanziva srpske vojske prema Vidinu, prema Nišu, u Bosni i u Sandžaku.

1. maj - Hajduk Veljko Petrović sa 8.000 svojih vojnika na juriš zauzeo tursku tvrđavu Belogradčik u Bugarskoj uništivši do poslednjeg čoveka tursku posadu od 400 vojnika.

24. maj - Prevalivši za sedam dana put od Užica do Sjenice, Karađorđe sa 10.000 vojnika i 10 topova na juriš zauzeo Sjenicu.

27. maj - Srbi izvojevali pobedu na Suvom Dolu, porazili Numan-pašu pećkog i opseli Novi Pazar.

31. maj - Bitka na Kamenici (Čegru); poraz i pogibija resavskog vojvode Stevana Sinđelića i oko 3.000 njegovih vojnika. Turski gubici: blizu 6.000 poginulih boraca.

4. jun - Karađorđe obavešten o porazu na Kamenici.

18. jun - Karađorđe zauzeo novopazarsku varoš, ali usledilo povlačenje srpskih jedinica iz Sandžaka zbog odbrane Deligrada.

Oko 20. juna - Velika turska ofanziva iz Bosne.

23. avgust - Turci, posle petonedeljne opsade, zauzeli Deligrad. Istog dana Alija Gušanac zauzeo Požarevac.

25. avgust - Turci osvojili Jagodinu.

27/28. avgust - Rodofinikin napustio Srbiju.

Avgust - Karađorđe se bezuspešno obraćao za pomoć Austriji i Francuskoj (Napoleonu).

23. septembar - Pod uticajem ustanka u Srbiji, izbio ustanak Srba u Bosanskoj Krajini (Jančićeva buna).

Oktobar - Zbog operacija ruske vojske na donjem Dunavu smanjen turski pritisak na Srbiju s obzirom da su Turci glavninu vojske okrenuli protiv Rusa.

2. decembar - Srpska delegacija (Milenko Stojković, Milan Obrenović i drugi) upućena u glavni stan ruske Dunavske armije u Bukurešt sa zahtevom za vojnu pomoć.

29. decembar - Karađorđe i Praviteljstvujušći Sovjet uputili pismo baronu Simbšenu u kome mole da austrijski car posreduje u pronalaženju mirnog rešenja između Srbije i Turske, pristajući na vazalni odnos.
(Prvi srpski ustanak - 1809., 01.03.2018. 18:42:46) [15704]

Januar - U Pariz upućen srpski deputat kapetan Rade Vučinić sa zadatkom da od Francuske (Napoleona) izdejstvuje priznanje Srbije koja bi bila pod protektoratom Francuske.

4. februar - Austrijski ministar inostranih dela knez Meternih predložio caru Francu I da pomogne da se uspostavi mir između Srbije i Turske s tim da se Srbi vrate pod vlast Turske.

22. mart - Ruska vojska generala Isajeva zaposela Veliko ostrvo na Dunavu.

13. maj - Nakon neuspešnog pokušaja da se izdejstvuje zaštita od Austrije, Skupština u Beogradu odlučila da Srbija u savezu sa Rusijom nastavi rat.

Jun - Rusija u Srbiju uputila 4.500 vojnika (general Cukato).

6. jul - 19. septembar - Srbi i Rusi, zajedničkim snagama, oslobodili Brzu Palanku, Prahovo, Negotin i Soko-banju.

7. septembar - Alija Gušanac poginuo kod Ruščuka u Bugarskoj u borbi protiv Rusa.

21-22. septembar - Bitka na Varvarinu; udružene srpske (Karađorđe) i ruske (general Orurk) snage porazile Huršid-pašu i potisnule Turke ka Nišu i Prokuplju.

Septembar - Dositej Obradović i Vikentije Rakić otvorili u Beogradu Bogosloviju.

16-20. oktobar - Bitka kod Loznice; Karađorđe, knez Sima Marković i Stanoje Glavaš sa oko 10.000 ljudi pritekli u pomoć srpskim komandantima na Drinskom frontu (Anta Bogićević, Luka Lazarević i Jakov Nenadović) i sprečili invaziju Turaka iz Bosne pod vođstvom Hasan-bega srebreničkog.
(Prvi srpski ustanak - 1810., 01.03.2018. 19:20:37) [15705]

19-25. januar - U Beogradu zasedala Skupština starešina: reorganizovan Praviteljstvujušči sovjet; ustanovljeno popečiteljstvo (vlada) sa šest popečitelja (ministara) i Veliki vilajetski sud. Rukovođen ličnim interesima, Mladen Milovanović izdejstvovao da se Karađorđu, kao voždu, prizna vrhovna vlast.

10. februar - Na molbu srpskih vlasti, u Beograd stigao puk ruske vojske (oko 1.000 ljudi), svečano dočekan uz topovske salve i ovacije više hiljada građana.

Početak marta - Dva najistaknutija predstavnika opozicije i izvrsni vojni komandanti, Milenko Stojković i Petar Dobrnjac, zbog protivljenja Karađorđevoj vlasti proterani iz Srbije.

9. april - U Beogradu umro Dositej Obradović.
(Prvi srpski ustanak - 1811., 01.03.2018. 19:38:51) [15706]

28. maj - Posle bitke kod Ruščuka gde je Rusija porazila Tursku, Turci su zaključili sa Rusima mir u Bukureštu; član 8 tog sporazuma odnosio se na Srbiju koja je vraćena Turskoj; Srbi su obavezni da predaju oružje, s tim što bi dobili amnestiju i izvesna autonomna prava.

Jun - Karađorđe naredio opštu mobilizaciju celokupnog za vojsku sposobnog muškog stanovništva od 15 do 70 godina.

4. jul - Huršid-paša Karađorđu predočio deo Bukureškog ugovora koji se odnosi na Srbiju i zahtevao da postupi u skladu sa njegovim odredbama.

14. avgust - U Carigrad upućena srpska deputacija sa zadatkom da pregovara o ponovnom uspostavljanju turske vlasti u Srbiji mirnim putem.

16. avgust - U skladu sa Bukureškim ugovorom, ruski puk povučen iz Srbije; Rusi svečano ispraćeni iz Beograda.

27. avgust - Na skupštini u manastiru Vraćevšnici pročitan član 8 Bukureškog ugovora.

28. avgust - Karađorđe i Praviteljstvujušči sovjet narodu objavili Proklamaciju povodom Osme tačke Bukureškog mira.
(Prvi srpski ustanak - 1812., 01.03.2018. 19:59:49) [15707]

13. januar - Na poslednjoj Skupštini pod Karađorđem u Kragujevcu imenovana nova deputacija za pregovore s Turskom i upućena u Niš gde je prispeo turski pregovarač.

Kraj maja - U Sofiji propali srpsko-turski pregovori.

Jun - Na molbu turske vlade Austrija odobrila snabdevanje turske vojske hranom tokom predstojećeg rata Turske protiv Srbije.

3. jul - Karađorđu uručeno pismo velikog vezira Huršid-paše kojim se od Srba zahteva bezuslovna predaja i povratak u položaj raje.

4. jul - Karađorđe uz saglasnost Sovjeta objavio Proklamaciju i pozvao narod na odsudnu bitku.

Oko 15. jula - Turci iz pravaca Vidina, Niša i Bosne napali Srbiju.

17. jul - Vojska Sulejman-paše Skopljaka prešla Drinu i posle devetodnevnih borbi na prevaru zauzela Lešnicu (Janko Stojićević).

18. jul - Oboleli Karađorđe privremeno vrhovnu vlast preneo na sekretara Janićija Đurića.

9. avgust - Braneći Negotin, od turskog topovskog đuleta poginuo Hajduk Veljko Petrović.

Oko 15. avgusta - Turci zauzeli Loznicu koju su branili borci Petra Molera.

17. avgust - Branioci napustili Negotin i povukli se u Poreč.

25-26. avgust - Turci zauzeli Kladovo i počinili najstrašnije zločine; sela u Negotinskoj Krajini opljačkana i u ropstvo odvedeno mnoštvo žena i dece.

Kraj avgusta - Od bolesti nedovoljno oporavljeni Karađorđe od Huršid-paše zatražio šestonedeljno primirje kako bi se omogućila evakuacija na austrijsku teritoriju neboračkom stanovništvu Srbije; Huršid-paša odbacuje ovaj predlog.

31. avgust - Karađorđe izvestio ruskog i austrijskog cara o neizbežnosti pada Srbije.

1-17. septembar - Bitka ustaničke vojske (Miloš Obrenović i Stojan Čupić) sa turskom (Sulejman-paša Skopljak) na Ravnju, uz Savinu pritoku Zasavicu. Slomljen otpor ustaničke vojske. Izginuli: Zeka Buljubaša (pravo ime Jovan Gligorijević) sa oko 800 svojih ljudi i još oko 3.000 drugih ustanika. Poslednja bitka Prvog srpskog ustanka.

21. septembar - Turci zauzeli Poreč.

3. oktobar - U ranim jutarnjim časovima, Karađorđe s porodicom, mitropolitom Leontijem i ruskim izaslanikom Teodorom Nedobom napustio Srbiju, prešavši iz Beograda u Zemun (Austrija); Srbiju su zatim napustili članovi Praviteljstvujuščeg sovjeta i većina ustaničkih komandanata.

5. oktobar - Turci bez borbe ušli u napušteni Beograd i topovskim salvama objavili ponovno osvajanje Srbije.

17. oktobar - U Beogradu prodato u ropstvo 1.800 srpskih žena i dece.

21. oktobar - Turci proglasili amnestiju za Srbe.
(Prvi srpski ustanak - 1813., 01.03.2018. 21:05:15) [15710]