Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 21.02.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje


Karta situacije na frontu za 20.02. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećae



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 21.02

Stanje na frontu - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 21.02.

Lavrov: Očekujemo da na Zapadu shvate da potezi Kijeva udaljavaju od implementacije Minskih sporazuma - 
Činjenica da je predsednik Ukrajine Petro Porošenko potpisao Zakon o reintegraciji Donbansa udaljava od implementacije Minskih sporazuma i predstavlja pokušaj da se oni ponište, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov novinarima nakon sastanka sa svojim slovenačkim kolegom Karlom Erjavecom.

„Očekujemo da na Zapadu, pre svega u Berlinu i Parizu, kao prestonicama zemalja-učesnica ’normandijskog formata‘, shvataju da najnoviji potezi rukovodstva Ukrajine udaljavaju od implementacije Minskih sporazuma i predstavljaju pokušavaju da se oni ponište. Pre svega mislim na tzv. Zakon o reintegraciji Donbasa koji dozvoljava i čak podstiče upotrebu sile za obnavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine. Smatramo da je to apsolutno neprihvatljivo“, istakao je Lavrov.

Sa svoje strane, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da situacija sa implementacijom Minskih sporazuma i rešavanjem stvari na jugoistoku Ukrajine i dalje izaziva značajnu zabrinutost.

„Znate da nedavni zakon, koji je potpisao predsednik (Ukrajine) nažalost, može dati minimalan doprinos implementaciji Minskih sporazuma. Štaviše, stručnjaci se plaše da će ovaj zakon isprovocirati ’usijane glave‘ u Kijevu da se vrate na vojnu varijantu rešavanja situacije na jugoistoku, što bi imalo nepopravljive posledice“, rekao je Peskov.

„Zbog toga je ova tema bila predmet razmene mišljenja na jučerašnjem Savetu bezbednosti, uzimajući u obzir nedavne kontakte dvojice ministara spoljnih poslova. Ova diskusija se nastavlja, a osim toga, aktuelno ostaje i pitanje nastavka procesa razmene zarobljenika, čiji je proces iniciran i započet uoči nove godine“, dodao je Peskov odgovarajući na pitanje da li su mogući neki aranžmani za razmenu zarobljenika.

Lavrov: Ambasadori SAD u svim državama sveta traže da države ne sarađuju sa Rusijom - Američki državni sekretar je priznao da američki ambasadori po celom svetu imaju naredbu da odgovaraju zemlje od saradnje sa Rusijom, saopštio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na kraju sastanka sa slovenačkim kolegom Karlom Erjavecom u Ljubljani.

„Bukvalno je juče predstavnik Stejt departmenta javno, sa ponosom, rekla da svi američki ambasadori u svim državama sveta imaju stroge instrukcije: svakodnevno idu i traže da države ne sarađuju sa Rusijom“, rekao je Lavrov.

Ministar je naveo da ima dovoljno dokaza da „shvati na kojim principima Amerikanci grade svoje odnose sa stranim državama“.

Stoltenberg: Ako se dogodi bilo šta slično Krimu ili Ukrajini reagovaće cela Alijansa - NATO ne smatra Rusiju pretnjom za bilo koju članicu Alijanse, rekao je generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg.

„Ne vidimo nikakvu rusku pretnju bilo kojoj članici NATO-a i uvek se veoma oprezno odnosim prema hipotetičkim situacijama. Ono što mogu da kažem je da ukoliko se dogodi bilo šta slično Krimu ili Ukrajini, reagovala bi cela Alijansa, jer je NATO tu da štiti sve svoje saveznike od pretnji“, odgovorio je Stoltenberg upitan šta bi NATO uradio kada bi Rusija „uradila na Baltiku ono što je uradila u Ukrajini“.

Po njegovim rečima, „poslali smo vojne jedinice u taj deo Evrope“.

„Njihovo prisustvo nema za cilj da izazova konflikt, već da ga spreči“, objasnio je generalni sekretar Alijanse.

Prema njegovim rečima, NATO će težiti ka saradnji sa Rusijom u arktičkom regionu.

„Vidimo povećanje tenzija na severu, ali moramo da nastavimo da težimo ka smanjivanju tenzija i saradnji, koje smo decenijama razvijali sa Rusijom“, ukazao je Stoltenberg.

Prema rečima Stoltenberga, čak i tokom Hladnog rata u Alijansi smo „viđali primere saradnje članica između NATO-a i Sovjetskog Saveza na severu“.

SAD: Sprečiti poslovne kontakte sa Rusijom - Američki Stejt department smatra da su sankcije Rusiji napravile gubitke ruskoj vojnoj industriji za oko tri milijarde dolara.

„Raskid ugovora je kazna. Zašto? Zato što to znači da manje novca odlazi u ruski budžet. To se može smatrati uspehom u delu pozivanje Rusije na odgovornost“, rekla je predstavnica Stejt departmenta Heder Navert na redovom brifingu za novinare.

Ona je podsetila da je svim američkim misijama naloženo da preduzmu napore da se spreče poslovni kontakti sa Rusijom, a pre svega, sa njenim vojnim sektorom.

Moskva spremna da učestvuje na sastanku ministara spoljnih poslova „normandijskog formata“ - Rusija je spremna da učestvuje na sastanku ministara spoljnih poslova „normandijskog formata“, ali čeka konkretna mišljenja o tom pitanju od partnera „četvorke“, izjavio je za RIA Novosti državni sekretar i zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Grigorij Karasin, komentarišući reči ministra spoljnih poslova Ukrajine Pavla Klimkina.

Klimkin je ranije izjavio da su se ministri spoljnih poslova „normandijske četvorke“ (Nemačka, Francuska, Rusija i Ukrajina) navodno dogovorili da u najskorije vreme održe sastanak.

„Mi smo bili spremni za sastanak u Minhenu (na marginama Minhenske konferencije o bezbednosti) na ministarskom nivou, ali on iz nekog razloga nije održan. Bićemo spremni i za novi sastanak i očekujemo od naših partnera iz ’normandijskog formata‘ konkretna mišljenja po tom pitanju“, istakao je Karasin.

Ranije je portparol Ministarstva spoljnih poslova Nemačke saopštio da se ministarski sastanak u „normandijskom formatu“ o rešavanju situacije u Ukrajini na marginama Bezbednosne konferencije u Minhenu „neće biti održan isključivo iz razloga popunjenog rasporeda učesnika“.

Merkelova i Porošenko razgovarali o situaciji u Donbasu - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko razgovarao je sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel o uvođenju mirovne misije UN u Donbas, kao i o nastavku rada Specijalnog centra za kontrolu i koordinaciju.

„Petro Porošenko i Angela Merkel razmenili su mišljenja o pitanjima u vezi sa ponovnim uspostavljanjem efikasnog rada Specijalnog centra za kontrolu i koordinaciju u Donbasu i mogućnošću raspoređivanja mirovne misije UN u određenim područjima Donjecke i Luganske oblasti“, navodi se u saopštenju pres-službe ukrajinskog predsednika.

Pres-služba je dodala da je posebna pažnja posvećena pitanju oslobađanja zatvorenika. Sagovornici su istakli potrebu da se nastavi zajednički rad za njihovo oslobođenje u najskorije vreme.

Osim toga, Merkelova i Porošenko su razgovarali o stanju realizacije Minskih sporazuma, naglašavajući potrebu konsolidacije režima prekida vatre, piše u saopštenju.

Sa svoje strane, kabinet nemačke kancelarke saopštio je da su Merkelova i Porošenko razmenili mišljenja o reformama u Ukrajini, posebno o procesu decentralizacije u zemlji i situaciji u energetskom sektoru.

„Kancelarka i ukrajinski predsednik razgovarali su telefonom o načinima za stabilizaciju režima prekida vatre, izgledima za moguću misiju UN u Donbasu, povlačenju ruskih oficira iz Zajedničkog centra za kontrolu i koordinaciju i što skorijoj razmeni svih preostalih zarobljenika sa obe strane linije razgraničenja. Oni su takođe razmenili stavove o stanju u oblasti reforme u Ukrajini, pre svega o decentralizaciji i stanju u energetskom sektoru“, ističe se u saopštenju pres-službe Vlade Nemačke.

Švedska spremna da pošalje vojsku u Donbas - Švedska je spremna da pošalje vojsku na istok Ukrajine u okviru mirovne misije UN, saopštio je švedski ministar odbrane Peter Hultkvist. 

Na pitanje da li vidi opasnost u tome što će se švedski vojnici nalaziti pored ruske granice, ministar odbrane skandinavske države je rekao da se zasad ne zna na koji način će se operacija izvoditi i da ne želi da nagađa. 

Po njegovom mišljenju, Ukrajina i Rusija su daleko od rešenja problema. 

„To je složen zadatak“, rekao je on.

Putin razmatrao siruaciju u Siriji i Ukrajini sa članovima Saveta bezbednosti Rusije - 
Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je sa članovima Saveta bezbednosti Rusije o rešavanju situacije u Siriji i Ukrajini, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Održana je detaljna razmena mišljenja o situaciji u Siriji, uključujući i situaciju oko Afrina“, rekao je Peskov i dodao da su, između ostalog, razmatrani problemi implementacije Minskih sporazuma i rešavanja sukoba na jugoistoku Ukrajine u celini.

Takođe su razmatrana pitanja društveno-ekonomske tendencije u zemlji.

Sastanku su prisustvovali predsednici oba doma parlamenta, Valentina Matvijenko i Vjačeslav Volodin, šef administracije Kremlja Anton Vajno, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, ministar unutrašnjih poslova Vladimir Kolokoljcev, ministar odbrane Sergej Šojgu, direktor FSB Aleksandar Bortnjikov, specijalni predstavnik predsednika za pitanja zaštite životne sredine, ekologije i transport Sergej Ivanov.

Porošenko potpisao „Zakon o reintegraciji Donbasa” - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko je tokom zasedanja vojnog kabineta potpisao "Zakon o reintegraciji Donbasa".

Da bi zakon stupio na snagu, dokument treba još da bude objavljen u službenom glasniku „Glasu Ukrajine“. 

Prilikom potpisivanja zakona Porošenko je rekao da će zakon "obezbediti pravni mehanizam za politički i diplomatski povratak" Donbasa pod kontrolu Kijeva. On je odmah naložio ministru odbrane i načelniku Generalštaba da pripreme do 1. aprila predloge za promenu formata vojne operacije u Donbasu i kandidaturu komandanta zajedničkih snaga.

Vrhovna Rada je 18. januara odobrila "Zakon o reintegraciji Donbasa". U tekstu se Rusija naziva kao zemlja "agresor", a teritorije izvan kontrole Kijeva u Donbasu priznaju se kao "okupirane" (Donjecka i Luganska Narodna Republika). Granice i spisak "privremeno okupiranih" naselja određuje predsednik na predlog Ministarstva odbrane i na osnovu predloga Glavnog štaba.

Zakon daje predsedniku pravo korištenja oružanih snaga u miru kako bi zaštitio suverenitet. Ovo će dati legalitet upotrebi vojske u Donbasu bez proglašenja rata. Pored toga, čak i u prvom čitanju, narodni poslanici su isključili stav o prioritetu Minskih sporazuma za rešavanje sukoba.

"Opozicioni blok" pokušao je osporiti zakon, ali je ovaj predlog podržalo samo 37 poslanika sa potrebnim minimumom od 226 glasova.

U Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici zakon je oštro kritikovan, napominjući da su prekršeni Minski sporazumi te da su sada vojsci "odvezane ruke". Šef ruskog ministarstva spoljnih poslova Sergej Lavrov takođe je rekao da novi zakon ukida dogovore iz Minska.

LNR i DNR o Zakonu

Luganska i Donjecka Narodna Republika kritikovale su "Zakon o reintegraciji Donbasa" koji je potpisao Porošenko, nazivajući taj dokument zakasnelim pokušajem legitimizacije nasilja u regionu

„Taj zakon neće spasiti Porošenka i Turčinova (sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Oleksandar Turčinov) od kazne zbog kršenja zakona sopstvene zemlje. I neće spasiti zemlju koja je legitimizovala rat sa civilnim stanovništvom“, navodi se u saopštenju v. d. ministra spoljnih poslova Luganske Narodne Republike i opunomoćenog predstavnika samoproglašene Republike na pregovorima u Minsku Vladislava Dejnega.  

Usvajanje i potpisivanje zakona on je nazvao „još jednim slojem destruktivne politike Kijeva prema stanovnicima Donbasa“.

Sličan stav ima i opunomoćeni predstavnik Donjecke Narodne Republike na minskim pregovorima Denis Pušilin. On je istakao da već četiri godine Kijev „u punoj meri sprovodi vojne operacije protiv civila i teritorija koje i dalje naziva svojim“, a sada će protiv stanovnika LNR i DNR moći da koristi vojsku.

Ukrajina - iz minuta u minut -

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut

   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima