Rušenje najvećeg srbskog mita o programerima i programiranju

15.02.2018. god.

Najtraženije zanimanje u Srbiji budi sve veće interesovanje, kako zbog lakog pronalaženja posla, tako i zbog životnog stila. Programeri su izgradili čitavu imperiju u svoja četiri zida, žive na visokoj nozi i više nisu crne ovce društva, čak se i trude da neke predrasude namerno odbace, jer im se može.

Razbijanje mitova nikako nisam mogao sam, zato mi je u pomoć priskočio Aco Gagić, predsednik udruženja PHP Srbije. Zakucan gore pomenutim stereotipima, automatski sam morao da okrenem list i sa Acom pričam sasvim drugačije jer njegov stav i izgled ne dozvoljavaju da ga shvatim kao nejakog mladića sa teglama na očima. Naprotiv. Dečko odudara od svega što sam imao prilike da čujem o programerima i sjajan je primer kako nas neke glupe predrasude ograniče i kako se prvi utisak brzo menja.

Fizički izgled i introvertnost - temelj svih mitova. Bubuljičavi, niski i znojavi klinci bez života - istina ili laž? Da, možda pre 20 godina, ali su se danas stvari opasno izmenile i prete da dobiju potpuno drugačije shvatanje.

Možda je ovo još jedna od odlika naše zaostalosti za razvijenim svetom, pa programere i dalje gledamo kao štrebere koji kroče iz stana samo kad treba da obnove sadržaj u frižideru. Ta vremena su, međutim, davno prošla i danas su programeri potpuno nezavisni, čak su i glavne face u društvu. Mada, da se ne lažemo, ima i onih kojima su brza lova i utripovanost pojeli mozak.

- Totalna anarhija Berlina se dosta preslikava u Beogradu. Pogledaš najpopularnije mesto Savamalu, koja je blago rečeno raspad, ali to je kao kul. I sad tipičan programer izlazi u Savamalu, pije kemeks jer se više ne pije espreso, ne nosi ajfon već Huawei od 1.000 evra. Niko ne vozi kola svi idu taksijem, ne kupuju ništa brendirano ali su naručili ručno pravljene cipele. Sve ima veze s hajpom, a ne s originalnošću - potpuno iskreno je objasnio Gagić.

Dok se ja trudim da rečima razbijem mit o programerskom svetu, oni znaju kako se to radi. Još jedna jako bitna stvar - bahaćenje. Da, znam da ste izneverovali što se "bahaćenje" i "programer" nalaze u istoj rečenici ali očigledno tako stoje stvari. Mnogi veruju da programeri u Srbiji žive kao bogovi. I nisu daleko od istine. Ono što se, pak, razlikuje, definitivno je stil života.

- Konstantan pristup informacijama i spoj sa zapadom podrazumeva i praćenje trendova pa se često ide iz krajnosti u krajnost. Ili imaš 50 istih farmerki i rolki kao Stiv Džobs, ili ne znaš šta pre da obučeš. Jednog dana si hipster, drugog bi nešto sasvim suprotno. Skala bogatstva se ovde drastično menja u odnosu na Nemačku ili neke druge države Evrope, pa plata jednog programera mnogo odudara od prosečne u Srbiji. Tada kreće bahaćenje i život na visokoj nozi koji često ide predaleko i nije normalan za naše poimanje - priča Aco.

"Magnet za žene" je nekada bila poslednja stavka koju biste naveli opisujući jednog inženjera ili programera. Kako vreme više prolazi, bledi i ta predrasuda. Probijanje na strano tržište i poslovi u stranim kompanijama donose i keš, pa se ta sigurnost oseća i u odnosu sa ženama. Naravno, niko ne ostane imun na rečitog, pametnog i situiranog muškarca. Pa ni kada je programer u pitanju.

Pitali smo mlade na sajmu zapošljavanja kako se u Srbiji traži posao

Predrasuda koja nije rezervisana samo za Srbiju tiče se pola. Kad kažete programer, u glavi automatski vidite muškarca. Za Aca, to je previše čest stereotip. Nije daleko od istine da su žene manje aktivne kao programeri ali vreme se menja i one dobijaju jednaku šansu da pokažu kako se odlično snalaze u svetu Interneta.

- Mi se u PHP-u trudimo da poništimo te predrasude i svedemo ih na minimum. Imamo sekciju "PHP Srbija women" gde smo vodili diskusije sa ljudima na tu temu. Inače je to problem na globalnom nivou, ali su predrasude da žene zarađuju manje od muškaraca. Jedina istina je da ih ima znatno manje ali se ide ka tome da se promeni stanje. O svemu tome ćemo pričati u maju na kroz nekoliko predavanja - objašnjava Aco i napominje da su karte za konferenciju već u prodaji.

Svi mitovi nisu ni do kolena čuvenom da se za pola godine može postati stručnjak. Neobuzdan lajftstajl privuče i one koji sebe i druge ubeđuju kako je moguće postati programer za šest meseci. Nemojte da se izmotavamo. To bi isto bilo kao kad bi vam neko dao da naučite npr norveški i poslao vas da živite gore. Snašli biste se samo oko osnovnih stvari, taman toliko da ne budete gladni, ali za posao programera treba daleko više vremena. Uostalom, kao i za bilo koji drugi posao.

Od početnog poznavanja matematike, osnova softverskog inženjerstva do učenja PHP jezika, prolićeš litre znoja i godina da bi stekao zvanje programera. Ali tebe baš briga za to, čuo si samo NOVAC i uleteo u ozbiljan posao a ne znaš šta je brauzer. Utripovane i samoprozvane face utiču na posao i dovode do zabune, zato i jesu poslednja opcija na koju se neka firma oslanja. Bez 3-5 godina gotovo je nemoguće postati programer.

Izvor
Blic.rs

Povezane teme
programeri

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

„RT.Dok: Vreme naših heroja” počelo na Mećavniku uz pozdrave Ljubimove, Kosačova, Zaharove, Kusturice…

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za