Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 13.02.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje


Karta situacije na frontu za 11.02. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećae



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 13.02

Kijevske snage devet puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstrva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata devet puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se sedam naseljenih mesta Republike.



Jutros oko 08:15 ukrajinske snage napale su naselje Dolomitnoe u okolini Gorlovke. Žrtava nije bilo.

O situaciji u LNR

Izveštaj Javne komisije DNR za prikupljanje i evidentiranje ratnih zločina kijevskih snaga u Donbasu 

Pregled napada na LNR



Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 13.02.

Kijev osudio ruske vojnike na 13 i 14 godina zatvora - Ukrajinski sud proglasio je krivim za "državnu izdaju i dezerterstvo" ruske vojnike Maksima Odincova i Aleksandra Baranova, saošptio je njihov advokat Valentin Ribin.

"Okružni sud u Kijevu proglasio je Baranova krivim i osudio ga je na 13 godina zatvora. Sada smo dobili kopiju presude. Imamo mesec dana da se žalimo", rekao je Ribin.

Okružni sud u Kijevu osudio je Odincova na 14 godina zatvora.

Prema rečima advokata, odbrana razmatra mogućnost podnošenja žalbe.

U novembru 2016. godine, Služba bezbednosti Ukrajine uhapsila je Baranova i njegovog kolegu Odincova u Hersonskoj regiji na granici sa Krimom.

Kasnije je saopšteno da su službenici SBU pozvali ruske vojnike na kontrolni punkt "Džankoj" navodno zbog predaje dokumenata o visokom obrazovanju, gde su ih uhapsili. Obojica vojnika su optuženi za "dezerterstvo iz ukrajinske vojske i promenu države".

Vladimir Putin nazvao je hapšenje vojnika "perfidnim".

SAD: Sankcije Rusiji zbog mešanja u izbore biće ukinute ako takvo mešanje prestane - Vašington će ukinuti sankcije Rusiji, nametnute zbog mešanja u izbore u Sjedinjenim Američkim Državama, ako takvo mešanje Moskve prestane, izjavila je pomoćni državnog sekretara SAD Kejtlin Kavalek.

„Te sankcije, nametnute zbog mešanja u izbore, mogu da budu ukinute ako vidimo da je to mešanje prestalo. Važno je da se shvati da to nisu sankcije radi sankcija. Te sankcije su uvedene kao odgovor na konkretne akcije Rusije da bi se poslao signal o neprihvatljivosti takvih poteza“, rekla je Kejtlin Kavalek, koju je citirala Ambasada SAD u Rusiji na svom zvaničnom nalogu na Tviteru.

Poboljšanje rusko-američkih odnosa pre svega će doprineti rešavanju situacije u Ukrajini, rekla je Kejtlin Kavalek nakon posete Moskvi.

Tri senatora pozvala Trampa da nametne nove sankcije Rusiji - Tri senatora Demokratske partije SAD predstavila su rezoluciju kojom se Donald Tramp poziva da nametne nove sankcije Rusiji, prenosi list „Politiko“.

List navodi da su autori dokumenta senatori Ben Kardin (država Merilend), Šerod Braun (Ohajo) i Robert Menendes (Nju Džerzi). Prema njihovom mišljenju, nacrt zakona koji je Kongres odobrio prošle godine, a potom potpisao Tramp, predviđa obavezno uvođenje ograničenja.

„Nedostatak ozbiljnosti koju administracija pokazuje pred jasnom pretnjom po nacionalnu bezbednost i još izraženijom namerom Kongresa je zabrinjavajuća. To se ne sme nastaviti“, ističe se u rezoluciji.

Moskva ostaje posvećena ideji potpune implementacije Minskih sporazuma - Moskva je bila i ostaje posvećena ideji potpune implementacije Minskih sporazuma, ali zasad nema čime da se pohvali, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Znate da je Moskva bila i ostaje zemlja-garant, posvećena punoj implementaciji Minskih sporazuma. Nažalost, na godišnjicu potpisivanja nemamo mnogo čime da se pohvalimo“, istakao je Peskov.

Na pitanje novinara da li postoji mogućnost da Kijev i Moskva jednako okarakterišu situaciju u Donbasu, Peskov je odgovorio da je u drugom planu način na koji dve države tumače i nazivaju konflikt.

„Primarno je koliko su prestonice spremne da realizuju i doprinesu realizaciji Minskog sporazuma“, rekao je on.

Paket mera za implementaciju sporazuma o rešavanju situacije u Ukrajini potpisan je u Minsku 12. februara 2015. godine.

Gruzijski snajperista: Kijevski političari ubijali ljude na Majdanu - Sadašnji predsednik Odbora Vrhovne rade Ukrajine za nacionalnu bezbednost i odbranu Sergej Pašinski i narodni poslanik Vladimir Parasjuk lično su učestvovali u ubijanju ljudi tokom kijevskog Majdana u februaru 2014. godine, izjavio je gruzijski snajperista Aleksandar Revazišvili, koji je, kako tvrdi, bio svedok tih događaja.

„Pašinski je pucao iz svog automata u kratkim rafalima. Parasjuk mlađi iz karabina ’Sajga‘, a njegov otac iz karabina SKS“, navodi se u svedočenju Revazišvilija advokatu sa kojim je spreman da se obrati ukrajinskom sudu i koje RIA Novosti ima na raspolaganju.

Dopisnik agencije razgovarao je u Tbilisiju sa gruzijskim snajperistima, koji su, prema njihovim rečima, direktno učestvovali u tragičnim događajima na Majdanu. Oni tvrde da su oružje i naredbu da otvore vatru dobili od Pašinskog.

Prema rečima bivšeg gruzijskog vojnika Kobe Nergadzea, njega i druge snajperiste u Ukrajinu je pozvao Mamuka Mamulašvili, savetnik bivšeg predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija. Mamulašvili se trenutno nalazi na čelu „gruzijske legije“ koja ratuje u Donbasu na strani Kijeva. On je dao zadatak „da se hitno otputuje u Ukrajini u pomoć demonstrantima“. Nergadze je ispričao da je za njegovu grupu izdvojeno deset hiljada dolara i da im je obećano još 50.000 po povratku sa zadatka.

Ranije je italijanski „Kanal 5“ emitovao dokumentarni film u kojem su italijanski novinari razgovarali sa Nergadzeom, Revazišvilijem i Zalogijem Kvarachelijem. Ti ljudi su ispričali da ih je 2014. godine bivši predsednik Gruzije Mihail Sakašvili kao snajperiste poslao u Kijev. Jedan od njih je tvrdio da je u trenutku zaoštravanja sukoba gruzijskom odredu naređeno da otvori vatru na vojnike „Berkuta“ i demonstrante, ali je gruzijski odred naredbu shvatio kao provokaciju i nije pucao.

Majdan nezaležnosti (Trg nezavisnosti), glavni trg u Kijevu, okupirale su pristalice evropskih integracija 21. novembra 2013. godine, odmah nakon saopštenja Vlade Mikole Azarova o suspenziji potpisivanja sporazuma o pridruživanju sa EU. Kasnije je Majdan postao epicentar sukoba između snaga bezbednosti i ekstremista.

Odgovornost za smrt više od sto osoba nove ukrajinske vlasti prebacile su na svog političkog protivnika — bivšeg predsednika Viktora Janukoviča i specijalnu jedinicu Ministarstva unutrašnjih poslova „Berkut“. Janukovič i pripadnici „Berkuta“ negiraju svoje učešće u ubistvima. Nakon državnog prevrata, specijalna jedinica „Berkut“ je rasformirana.

Ukrajina - iz minuta u minut -

   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima