Ubica Staljinovih neprijatelja: Najopasniji sovjetski špijun u akciji

Pavel Sudoplatov (1907-1996) bio je najvažnija figura sovjetske obaveštajne službe u Staljinovom periodu. On je planirao ubistvo Trockog i uporno se trudio da pobedi Hitlera. Posle Staljinove smrti je oteran u zatvor i zaboravljen.

Upečatljivi su i sami nazivi Sudoplatovljevih biografija koje su napisali ruski autori: „Genije terora“, „Staljinov lovac na vukove“ i „Staljinov terminator“. Mnogi tvrde da je on kao šef Staljinove administracije za posebne zadatke bio odgovoran za surove represije i zločine izvršene od 1930-ih do 1950-ih.

Njegov unuk je, međutim, rekao u jednom intervjuu: „Moj deda je bio tajni agent, a ne dželat“. I sam Sudoplatov je o sebi slično govorio. U svojim memoarima pod nazivom „Specijalni zadaci: Sećanja nepoželjnog svedoka – sovjetskog špijuna“, on je delimično priznao svoju krivicu za Staljinove brutalne operacije, ali je rekao da je postupao kao patriota. „Ja sam bio ubeđeni komunista“, pisao je on.

U svakom slučaju, ne može se reći da je Sudoplatovu život bio lak. Posle smrti svog vođe proveo je 15 godina u zatvoru, a pre toga je bio jedan od najuticajnijih ljudi u SSSR-u.

1. Bomba u bombonjeri

Rođeni Ukrajinac, Sudoplatov je stupio u Crvenu armiju kada mu je bilo 12 godina, i celog života je bio ubeđeni komunista. Počev od kraja 1920-ih radio je u sovjetskim tajnim službama (ČK – OGPU – NKVD) i brzo napredovao.

Jevgenij Konovaljec

Wikipedia

Četiri godine je bio na zadatku kao tajni agent ubačen u redove ukrajinskih nacionalista. Staljin je 1938. godine naredio Sudoplatovu da ubije vođu te grupe Jevgenija Konovaljca, koji se povezao sa Hitlerom i planirao da podigne oružani ustanak u Ukrajini. „Plan je bio da se Konovaljcu uruči poklon sa eksplozivnom napravom“, napisao je kasnije Sudoplatov.

U Roterdamu se Sudoplatov sastao sa Konovaljcem koji ga je poznavao i smatrao vernim nacionalistom. Sudoplatov mu je poklonio ukrajinsku bombonjeru, a zatim se pozdravio i otišao. Posle nekoliko minuta je bombonjera eksplodirala, a Konovaljcev je u toj eksploziji poginuo. To je bilo prvo u nizu mnogih ubistava koje je uspešno obavio Sudoplatov.

2. Cepin za led u glavi Lava Trockog

Po povratku u Moskvu Sudoplatov je živeo u strahu iako je bio visoki funkcioner Narodnog komesarijata za unutrašnje poslove (NKVD). Velika Staljinova čistka je bila u punom jeku. Sudoplatov je video hapšenja i pogubljenja svojih kolega i šefova. „Mi [oficiri obaveštajne službe] bojali smo se za svoj život očekujući da će nas naš sopstveni sistem uništiti“, sećao se on.

Lav Trocki

Mary Evans/Global Look Press

Umesto toga su Staljin i novi načelnik NKVD-a Lavrentij Berija postavili Sudoplatova na mesto zamenika direktora odeljenja spoljne obaveštajne službe NKVD i naredili mu da isplanira ubistvo Trockog. Nekadašnji vođa boljševika Lav Trocki izgubio je bitku za vlast koju je vodio protiv Staljina i odbegao je u Meksiko gde je živeo kritikujući staljinizam, i, kako je rekao Staljin, „upućujući izazov SSSR-u kao lideru međunarodnog komunističkog pokreta“.

Sudoplatov je besprekorno isplanirao ubistvo sarađujući sa kolegama koji su kao tajni agenti radili u Španiji za vreme Građanskog rata 1936-1939. Jedan od tih agenata, poručnik Ramon Merkader, otputovao je u Meksiko, predstavljao se kao pristalica Trockog i postepeno se uvukao u njegovo neposredno okruženje. Merkader je 20. avgusta 1940. godine ubio Trockog cepinom za led.

3. Operacija „Manastir“

U Drugom svetskom ratu je Sudoplatov sa svojim ljudima organizovao operacije protiv Nemačke. On je bio zadužen za najbolje tadašnje špijune: grupu „Crveni orkestar“, Ričarda Zorgea, Kima Filbija, Rudolfa Abela, itd. Pored toga, Sudoplatov je organizovao i partizanske i diverzantske akcije u neprijateljskoj pozadini.

 

Getty Images

Jedna od njegovih najvažnijih akcija bila je operacija „Manastir“. Jedan tajni agent se predstavio kao antisovjetski nastrojeni ruski plemić (bio je to Aleksandar Demjanov, koji je zaista imao plemićko poreklo) i tako uspeo da se ubaci u nemačku obaveštajnu službu. On je četiri godine dezinformisao naciste na vrlo visokom nivou.

Ponekad je to imalo odlučujuću ulogu u razvoju događaja, na primer kada su 1942. godine „Nemci očekivali da će sovjetska ofanziva biti koncentrisana na Ržev i da će je oni tamo zaustaviti, ali ih je umesto toga vrlo neprijatno iznenadila kontraofanziva u Staljingradu“, napisao je Sudoplatov. To je dovelo do velikog poraza nacista i izmenilo čitav tok rata.

4. Operacija „Berezino”

Sudoplatov i njegovi ljudi su 1944. godine planirali operaciju „Berezino” (u izvorima na engleskom jeziku ta operacija se zove „Šerhorn“). Pomoću lažnih izvora sovjetska obaveštajna služba je ubedila Nemce koji su odstupali u Istočnoj Evropi da je u Belorusiji iza linije fronta ostala jedinica Vermahta u kojoj je bilo oko 2.000 vojnika.

Zarobljeni Nemci

Getty Images

Berlin je slao „svojim junacima“ oružje, a ono je dospevalo u ruke Sovjetima. Pravi oficir Šerhorn, koji je tobože komandovao izmišljenom jedinicom, faktički je bio zarobljenik koga je vrbovala Moskva. Nemačka je do samog kraja rata, tj. do maja 1945. godine trošila resurse, ljudstvo i vreme, pružajući pomoć nepostojećim „junacima“.

... i tako dalje

Sudoplatovljev život je obavijen velom legendi. On je sam te legende „pothranjivao“. Na primer u knjizi „Specijalni zadaci“ tvrdio je da je on bio šef specijalne kancelarije odgovorne za prikupljanje podataka o nuklearnom programu SAD. Međutim, kako u časopisu The Bulletin piše naučni dopisnik Sergej Leskov, „prema arhivskim podacima kancelarija [kojom je on rukovodio] nije imala direktne kontakte sa mrežom agenata, a u Sudoplatovljevim memoarima ne pominju se mnogi ljudi koji su učestvovali u operaciji pribavljanja podataka iz SAD”.

Pavel Sudoplatov

Ministarstvo odbrane RF

Posle Staljinove smrti 1953. godine Sudoplatovljev načelnik Lavrentij Berija uhapšen je i pogubljen. Sudoplatov je ostao živ, ali je optužen za zaveru i planiranje prevrata (što verovatno nije odgovaralo istini), kao i za rad u tajnoj laboratoriji gde su na ljudima testirani smrtonosni otrovi.

Sudoplatov je proveo u zatvoru 15 godina (1953-1968), preživeo je tri moždana udara i oslepeo na jedno oko. Rusija je tek 1992. godine rehabilitovala jednog od najuspešnijih sovjetskih obaveštajaca.

Oleg Jegorov,
Russia Beyond