Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 05.02.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje


Karta situacije na frontu za 02.02. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećae



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 05.02


Kijevske snage sedam puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministartva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 18 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se sedam naseljenih mesta Republike.



Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana jednom napale pozicije Narodne milicije u području naselja Nižnje Lozovoe.



Pregled napada


Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 05.02.

Rjabkov: Dijalog između Rusije i SAD o Donbasu još nije dao rešenje za krizu - Zamenik šefa ruskog ministarstva spoljnih poslova Sergej Rjabkov očekuje da će u pregovorima između Ruske Federacije i Sjedinjenih Država biti pronađena šema prihvatljiva za Kijev i Lugansk i Donjeck, ali da do sada nema nikakvih radnih rešenja.

Prošle nedelje, pomoćnik ruskog predsednika Vladislav Surkov i specijalni predstavnik Stejt departmenta Kurt Volker razgovrali su u Dubaiju o situaciji u Donbasu. Voker je saopštio da je razgovarao sa Surkovim o raspoređivanju mirovne misije UN-a u Donbasu, ali da konkretan plana nije bilo.

"Očekujem nastavak veoma intenzivnog dijaloga izemđu Surkova i Volkera te da će se naći prihvatljivo rešenje za Kijev i naglašavam - za Lugansk i Donjeck" - rekao je Rjabkov.

"Da kažem da smo došli blizu nekog radnog rešenja, ja lično ne mogu reći, ali pretpostavljam da će se kontakti nastaviti u "normandijskom formatu", kao i na bilateralnoj rusko-američkoj osnovi", dodao je Rjabkov.

Gabriel: Zbog situacije oko Krima poverenje u Rusiju je dramatično izgubljeno - Odluka Vašingtona o poboljšanju taktičkog nuklearnog oružja pokazuje da je već pokrenuta nova spirala trke o naoružanju, izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabriel, komentarišući novu američku nuklearnu doktrinu.

"Odluka američke vlade o novom taktičkom nuklearnom oružju pokazuje da je spirala nove trke u nuklearnom oružju već u toku. Kao u vrme Hladnog rata, mi u Evropi smo posebno ugroženi. Dakle, mi, evropljani, treba da pokrenemo nove inicijative o kontroli naoružanja i razoružanja", rekao je Gabriel.

Ministar je rekao da se situacija u oblasti međunarodne bezbednosti "dramatično promenila u poslednjih nekoliko godina". Prema njegovim rečima, zbog situacije oko Krima "poverenje u Rusiju je dramatično izgubljeno", te da postoje "jasni dokazi da Rusija modernizuje nuklearno oružje. "

Gabrijel je ukazao na "raspadajuće države" na južno od Evrope i sve veći skepticizam u Aziji prema globalnom poretku.

"Moramo naći odgovore na sve ove probleme, zajedno sa našim partnerima i saveznicima. Oni ne bi trebalo da budu ograničeni samo na rast nuklearnog oružja", rekao je Gabriel i dodao da "razvoj novog oružja daje pogrešne signale i predstavlja spiralnu pretnju trke u naoružanju", tako da "postojeći sporazumi o kontroli naoružanja moraju biti sačuvani".

Rjabkov: Odgovorićemo SAD-u kada dođe trenutak - Moskva neće raditi protiv sebe kada je u pitanju američki „Kremaljski izveštaj“, rekao je zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov.

„Ne trčimo pred rudu u ovoj situaciji kako bismo recipročno odgovorili, niti ćemo raditi protiv sebe. Odgovorićemo kada i ako naš predsedik i naše rukovodstvo, ocenivši sveobuhvatnost faktora, dođu do zaključka da je došao taj trenutak“, rekao je diplomata u intervjuu listu „Izvestija“.

Rjabkov je naveo da je Rusija više puta odgovarala, kako proširenjem svojih spiskova na kojima se nalaze američki politički, javni i drugi poslenici koji su se posebno istakli antiruskim raspoloženjem, tako i različitim konkretnim merama. Kao primer Rjabkov je naveo odluku o ograničavanju broja američkog osoblja koje radi u diplomatskim misijama SAD u Rusiji. Osim toga, podsetio je da je Moskva prethodno obustavila važenje tri sporazuma koja je imala sa Vašingtonom u nuklearnoj sferi. Bela kuća je bila obaveštena da je to urađeno kao odgovor na neprijateljsku politiku koju je prethodna administracija sprovodila prema Rusiji.

„Iskoristili smo niz sredstava i načina konkretne, a ne retoričke, reakcije na takve korake, i te mere ostaju u našem arsenalu. Međutim, mogućnost njihove upotrebe je predmet određene odluke. Ako se budu primenjivale, biće to uzimajući u obzir sveobuhvatnu situaciju“, rekao je Rjabkov.

"Iza napada na Savez Mađara stoji ruka Kremlja" - Vice-premijer Ukrajine Vjačeslav Kirilenko izjavio je da iza napada na Savez Mađara u Užgorodu, na koji je bačena flaša sa zapaljivom smesom, navodno stoji Moskva.

„Postoji direktan interes Kremlja da nas posvađa sa svim našim susedima. Naše komplikacije sa Poljacima i Mađarima prvenstveno su od koristi Rusiji i ona im u velikoj meri i upravlja. Zbog toga je flaša ’molotovljevog koktela‘ danas u Užgorodu držala ruka Kremlja. Nesumnjivo“, napisao je Kirilenko na svom nalogu na Tviteru.

​Ranije je televizija „112 Ukrajina“ objavila da su nepoznati napadači bacili flašu sa zapaljivom smesom na zgradu zakarpatskog Saveza Mađara u Užgorodu.

"Pretnje kijevskih vlasti ne mogu da prekinu razvijanje prijateljskih odnosa između Krima i predstavnika Nemačke" - Pretnje kijevskih vlasti ne mogu da prekinu razvijanje prijateljskih i partnerskih odnosa između Krima i predstavnika Nemačke koji su u poseti poluostrvu, izjavio je Jurij Hempel, zamenik predsednika Odbora za međunacionalne odnose krimskog parlamenta i predsednik krimske nemačke nacionalno-kulturne autonomije.

„Ukrajinske vlasti i dalje mogu da pene na račun poslanika iz Nemačke i na račun Krima. To Ukrajini neće pomoći da pokvari odnose koje formiramo, posebno sa članovima partije Alternativa za Nemačku“, rekao je Hempel za Sputnjik.

Prema njegovim rečima, nemačke parlamentarce ne plaše nikakve pretnje zvanične ukrajinske vlasti.

„Nemački poslanici su svesno došli na Krim. Oni su građani slobodne Evrope i niko nema pravo da im diktira kuda da idu i šta da rade“, istakao je Hempel.

On je takođe naveo da su nemački parlamentarci zadovoljni posetom Krimu.

„Naši gosti su zadovoljni posetom. Oni su se uverili da na Krimu nema nedostatka hrane zbog sankcija. Najpovoljniji su im bili prvi utisci o njihovom boravku. Kada smo išli sa aerodroma, rekli su nam da su čuli da su putevi loši, a ovaj put je dobar. Objasnio sam im da se putevi na Krimu intenzivno grade i popravljaju u poslednje četiri godine“, naglasio je Hempel, koji je pratio nemačku delegaciju.

Sakašvilijeve pristalice traže impičment  - U centru Kijeva održan je marš za impičment, koji je ranije najavio lider „Pokreta novih snaga“, bivši gubernator Odese i predsednik Gruzije Mihail Sakašvili.



„Postavili smo vrlo jednostavne zahteve — doneti zakon o impičmentu, formirati sud protiv korupcije, usvojiti zakon o izborima i ukinuti imunitet poslanicima. Umesto toga smo dobili politički teror i represije, hapšenja, progone i nameštene krivične postupke“, navodi se na Sakašvilijevoj stranici na Fejsbuku.

Poslednji marš je održan 17. decembra, kada je kod Oktobarskog dvorca u Kijevu došlo do sukoba učesnika mitinga sa policijom.

Nemački poslanici koji su doputovali na Krim saopštili da se ne plaše pretnji iz Kijeva - Nemački poslanici koji su doputovali na Krim izjavili su da se ne plaše pretnje Kijeva da će im zabraniti ulazak u Ukrajinu.

Na Krim je u zvaničnu posetu doputovala delegacija nemačkih poslanika. U njenom sastavu su poslanici partije „Alternativa za Nemačku“ iz tri regionalna parlamenta: iz Berlina, Brandenburga i Rajne-Vestfalije. Delegacija će na Krimu boraviti do 9. februara.

„Očekujemo da ćemo i u budućnosti posećivati Krim“, rekao je novinarima na aerodromu u Simferopolju poslanik iz Severne Rajne-Vestfalije Roge Bekamp.

Poslanik iz Berlina Uve Bronzon izjavio je da se njegove kolege i on nadaju da će se vremenom situacija oko Ukrajine srediti i da će biti moguća normalna saradnja s Kijevom u budućnosti.

Nemački poslanici su izjavili da nemački biznis treba sam da odlučuje s kojim će regionima sarađivati.

„Sankcije nikada nisu vodile uspehu, gledamo na njih veoma kritički. Nemačke firme same treba da odluče s kojim će regionima raditi“, rekao je Bronzon.

Prema njegovim rečima, poseta Krimu predstavlja „poseban signal“ za saradnju s Rusijom.

U okviru posete nemačkih poslanika planirani su sastanci s rukovodstvom Krima, predstavnicima nacionalno-kulturnih udruženja, obilazak velikih infrastrukturnih objekata u izgradnji i poljoprivrednih preduzeća.

U Nemačkoj su krajem prošlog septembra održani izbori za Bundestag. Desničarska partija „Alternativa za Nemačku“ prvi put je ušla u nemački parlament s 12,6 odsto glasova i postala treća politička snaga u zemlji.

Ranije je šef ukrajinske diplomatije Pavel Klimkin izjavio da ukrajinske vlasti pripremaju mere protiv nemačkih kompanija koje rade na Krimu uprkos sankcijama Evropske unije.

Ukrajina - iz minuta u minut -
   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima