BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Seoba „Seobe Srba”

Seoba „Seobe Srba”
05.02.2018. god.

Mnogi turisti koji dolaze u Patrijaršijski dvor u Sremskim Karlovcima čine to i zbog slike Paje Jovanovića koja se tamo odavno ne nalazi, a čiju je prvu verziju cenzurisao patrijarh Georgije Branković.

U ne­ka­da­šnjoj sve­ča­noj tr­pe­za­ri­ji Pa­tri­jar­šij­skog dvo­ra, a da­nas jed­noj od pro­sto­ri­ja ri­zni­ce Mu­ze­ja SPC u Srem­skim Kar­lov­ci­ma, mo­nu­men­tal­na sli­ka Pa­je Jo­va­no­vi­ća „Se­o­ba Sr­ba” pre­kri­va­la je či­tav ju­žni zid. Mno­gi tu­ri­sti ko­ji do­la­ze u Pa­tri­jar­šij­ski dvor, či­ne to i zbog sli­ke ko­ja se ta­mo odav­no ne na­la­zi! 

Sli­ka je ima­la uz­bu­dlji­vu sud­bi­nu, baš kao i njen na­ru­či­lac, stva­ra­lac i li­ko­vi na njoj. Mo­nu­men­tal­no de­lo „Se­o­ba Sr­ba” do­ži­ve­lo je cen­zu­ru pa­tri­jar­ha Ge­or­gi­ja Bran­ko­vi­ća, a po­tom još ne­ko­li­ko ver­zi­ja i se­o­ba. 


Pre­kret­ni­ca u stva­ra­la­štvu Pa­je Jo­va­no­vi­ća i ula­zak u no­vu, isto­rij­sku i po mno­gi­ma nje­go­vu naj­zna­čaj­ni­ju fa­zu, ozna­či­la je upra­vo 1895. go­di­na, ka­da je do­bio dve zna­čaj­ne po­rudž­bi­ne za Mi­le­ni­jum­sku iz­lo­žbu, ko­ja je tre­ba­lo da se odr­ži u Bu­dim­pe­šti na­red­ne go­di­ne.


Sa­bor­ski od­bor u Srem­skim Kar­lov­ci­ma s pa­tri­jar­hom Ge­or­gi­jem Bran­ko­vi­ćem na če­lu na­ru­čio mu je gran­di­o­znu isto­rij­sku kom­po­zi­ci­ju „Se­o­ba Sr­ba pod pa­tri­jar­hom Ar­se­ni­jem Tre­ćim Čar­no­je­vi­ćem”, dok je od vr­šač­kog Mu­ni­ci­pi­ja pri­mio po­rudž­bi­nu za sli­ku „Vr­šač­ki trip­ti­hon”. 


Sti­ca­jem po­li­tič­kih, a ne umet­nič­kih okol­no­sti, sa­mo se dru­ga sli­ka na­šla na ve­li­koj pe­štan­skoj iz­lo­žbi. Na­i­me, Ge­or­gi­je Bran­ko­vić ni­ka­ko ni­je bio za­do­vo­ljan umet­ni­ko­vim vi­đe­njem Ve­li­ke se­o­be Sr­ba. Pa­tri­jarh je od Jo­va­no­vi­ća za­tra­žio da za po­tre­be pred­sta­vlja­nja Sr­bi­je u Bu­dim­pe­šti na­sli­ka de­lo ko­je će po­ka­za­ti da su Sr­bi do­šli na tlo Austro­u­gar­ske mo­nar­hi­je, ne u zbe­gu, već kao or­ga­ni­zo­va­na voj­na ce­li­na. I to na po­ziv sa­mog ca­ra. 


– S ob­zi­rom na po­li­tič­ku po­ru­ku ko­ju je po­gla­var Kar­lo­vač­ke mi­tro­po­li­je že­leo da upu­ti jav­no­sti Hab­zbur­ške mo­nar­hi­je, Pa­ja Jo­va­no­vić je bio su­o­čen sa iz­u­zet­no te­škim i de­li­kat­nim za­dat­kom. Sli­ka je alu­di­ra­la na dr­žav­no-prav­ni po­lo­žaj Sr­ba u Austro­u­gar­skoj mo­nar­hi­ji i pra­vo na na­ci­o­nal­nu in­di­vi­du­al­nost – ka­že Dar­ko Pa­ri­po­vić, ku­stos ri­zni­ce Mu­ze­ja SPC u Kar­lov­ci­ma. 


Mo­nu­men­tal­na kom­po­zi­ci­ja tre­ba­lo je da pred­sta­vlja vr­hun­sku tač­ku srp­skog isto­rij­skog sli­kar­stva u de­vet­na­e­stom ve­ku. Te­ma je iza­bra­na po uzo­ru na isto­rij­sku kom­po­zi­ci­ju Mi­ha­lja Mun­ka­či­ja „Ar­pad osni­va ma­đar­sku dr­ža­vu”, na­sli­ka­nu za ugar­ski par­la­ment 1893. go­di­ne. 


Na pro­stra­nom plat­nu pred­sta­vljen je umor­ni rat­nič­ki na­rod ko­ji pod vođ­stvom sta­rog pa­tri­jar­ha, ko­me je Jo­va­no­vić dao lik pa­tri­jar­ha Ge­or­gi­ja Bran­ko­vi­ća, sa su­ro­vog Ori­jen­ta od­la­zi u že­lje­nu, ci­vi­li­zo­va­nu Evro­pu. Ka­ko je Mi­loš Cr­njan­ski za­pi­sao, „u obe­ća­nu ze­mlju me­da i mle­ka”. 


Ni pa­tri­jarh ni slav­ni sli­kar, me­đu­tim, ni­su mo­gli ni da pret­po­sta­ve da će sli­ka do­ži­ve­ti sud­bi­nu ju­na­ka na njoj. 


Pro­sto­ri­ja gde je ne­kad bi­la iz­lože­na sli­ka Pa­je Jo­va­no­vi­ća,
Fo­tografije (An­đel­ko Va­si­lje­vić) / Politika


Pr­vo­bit­na ver­zi­ja sli­ke, do­vr­še­na 1896. go­di­ne, pri­ka­zu­je se­o­bu Sr­ba iz 1690. go­di­ne, kad je na­rod pod pri­ti­skom Tu­ra­ka kre­nuo u zbeg sa Ko­so­va, i to baš ona­ko ka­ko ju je umet­nik vi­deo i naj­pre za­mi­slio. Na jed­noj stra­ni na­sli­ka­nog plat­na su pa­tri­jarh, voj­ni­ci, ko­nja­ni­ci, dok na de­snoj stra­ni kom­po­zi­ci­je ho­da­ju umor­ni na­rod, ov­ce, sto­ka… 


Ta, de­sna stra­na sli­ke, ni­ka­ko se ni­je do­pa­la na­ru­či­o­cu, pa je Jo­va­no­vić na­sli­kao dru­gu ver­zi­ju ve­ćih di­men­zi­ja, ovog pu­ta bez na­ro­da i ova­ca. 


Ta­ko je že­nu s de­te­tom u na­ruč­ju za­me­nio rat­nik na ko­nju. Sta­do ova­ca za­me­nje­no je voj­ni­ci­ma pe­ša­ci­ma, a epi­sko­pu Isa­i­ji Đa­ko­vi­ću, ko­ji sto­ji po­red pa­tri­jar­ha Čar­no­je­vi­ća Tre­ćeg, u ru­ke je sta­vljen svi­tak sa zlat­nim car­skim pe­ča­tom Le­o­pol­da Pr­vog, ko­jim se srp­skom na­ro­du u ca­re­vi­ni ga­ran­tu­ju pri­vi­le­gi­je. 


Pre­pra­vlja­ju­ći svo­je „Se­o­be”, Jo­va­no­vić ne uspe­va da na vre­me za­vr­ši rad za ve­li­ku iz­lo­žbu. Dve ver­zi­je pri­če pra­te da­lje lu­ta­nje plat­na, a ve­zu­ju se za po­če­tak Dru­gog svet­skog ra­ta. Pre­ma jed­noj, usta­še su pre­pra­vlje­nu Pa­ji­nu sli­ku ko­ja se na­la­zi­la u Pa­tri­jar­šij­skom dvo­ru u Srem­skim Kar­lov­ci­ma i pre­kri­va­la ceo ju­žni zid sve­ča­ne tr­pe­za­ri­je na 24 kva­drat­na me­tra, ise­kli iz ra­ma i ba­ci­li je u po­drum. 


Pre­ma dru­goj ver­zi­ji, plat­no od­la­zi u Za­greb, ne­po­zna­to je ka­ko i na ko­li­ko du­go, a po­tom bi­va vra­će­no ku­ći – na zid tr­pe­za­ri­je kar­lo­vač­ke pa­tri­jar­ši­je. 


Ka­ko god bi­lo, ču­ve­no plat­no kra­si sa­lu be­o­grad­ske pa­tri­jar­ši­je, u ko­joj za­se­da Si­nod Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve. 

Aleksandar Apostolovski,
Politika

 

 

 



  • Izvor
  • Mu­zej Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve (Fo­tografije An­đel­ko Va­si­lje­vić) / Politika/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.

Moskva mora biti „primorana“ na mir kroz snagu, izjavio je ukrajinski lider.


Iako mnogi smatraju da je kuhinja samo funkcionalna, zapravo mož

Međunarodni krivični sud u Hagu optužio je izraelskog premijera za ratne zločine u Gazi


Moskva će odgovoriti odlučno i na odgovarajući način na bilo koju agresiju, izjavio je predsednik


Ostale novosti iz rubrike »