Izneto iz Moskve i nestalo bez traga: Gde je Napoleon sakrio opljačkano zlato?

Priča se da je u svom neuspešnom pohodu na Rusiju 1812. godine Napoleonova armija opljačkala Moskvu i između ostalog odnela 80 tona zlata, ali da ono nikada nije izneto iz Rusije.

„Moglo bi se pomisliti da je to neka vrsta karavana ... ili da se drevna armija vraća iz velikog pohoda sa zarobljenicima i plenom“ – tako je Filip Segur, pripadnik Napoleonove armije a kasnije istoričar, opisao desetine konjskih zaprega natovarenih onim što je Francuska vojska opljačkala u Moskvi.

Sudbina tih trofeja je još uvek nepoznata, mada ima osnova za pretpostavku da su oni ostali u Rusiji. Istraživač i tragač za izgubljenim blagom Vladimir Porivajev tvrdi da postoji spisak dragocenosti koje su Napoleonove trupe odnele iz Moskve. „Pomenuti predmeti nisu prodavani na aukcijama, niti su se pojavili u privatnim zbirkama“, rekao je on (članak na ruskom jeziku). „Iz riznica Moskovskog Kremlja i moskovskih hramova odneti su dragulji, ukrasi i umetnička dela“.

Po rečima istoričara Aleksandra Serjogina, u tih 200 zaprežnih kola nalazili su se i predmeti koje su francuski osvajači ukrali iz 15.000 kuća. „Ipak je najodvratnije ono što su radili u crkvama i manastirima“, rekao je on. „Skidali su ikone, isecali ukrase. ... Oni su dragocene metale pretopili u poluge sa utisnutim slovom ’N’. To je trajalo mesec dana. To je razljutilo i Napoleona, pa je naredio da se prestane sa pljačkom“.

„Na putu. Loše vesti iz Francuske“, Vasilij Vereščagin. Zabrinuti Napoleon čita pisma u Ruskoj pravoslavnoj crkvi.

Global Look Press

Kažu da je među ukradenim stvarima bio i zlatni krst sa zvonika Ivana Velikog u Kremlju. Tada je ovaj zvonik bio najviše zdanje u Moskvi. Prema nekim izvorima, Napoleon je hteo da postavi krst na Parisku nacionalnu rezidenciju invalida gde je planirao da otvori muzej pokorenih naroda.

Pod teretom ukradenog blaga

Popularna je verzija da je Napoleon negde sakrio ukradeno blago dok se u jesen 1812. povlačio iz Moskve. Francuskom imperatoru je pošlo za rukom da zauzme nekadašnju prestonicu, ali nije mogao da pobedi rusku vojsku i morao je žurno da se vrati bežeći od ruskih trupa koje su ga stalno napadale. U tom bekstvu su veliki teret bili tovari sa plenom, a među njima i 80 tona zlata. Zato je Napoleon naredio da se sve to sakrije.

Prema Segurovim rečima, Francuzi su potopili zlato u Semljovsko jezero blizu Vjazme, 300 kilometara zapadno od Moskve. Smatra se da je Napoleon u bekstvu od ruskih trupa prenoćio u susednom selu Semljovu. Pored Segura, to tvrdi i škotski pisac Valter Skot u biografiji „Život Napoleona Bonaparte, imperatora Francuske“, napisanoj 1827. godine.

Tajna skrivena u dubini jezera

Odmah posle francusko-ruskog rata na području Semljovskog jezera je pronađeno oružje i municija. Potraga za zlatom je počela tokom 1830-ih, nekoliko godina posle objavljivanja knjige Valtera Skota. Smolenski gubernator Nikolaj Hmeljnicki je 1836. godine uložio sredstva u podvodno istraživanje jezera, ali bez uspeha. Pokušaj arheologa Jekaterine Kletnove početkom 20. veka takođe je bio neuspešan.

Popularna je verzija da je Napoleon sakrio opljačkano blago u Semljovskom jezeru kod Vjazme.

Legion Media

U sovjetskom periodu je bilo nekoliko pokušaja da se pretraže dubine jezera i pronađe nestalo blago. Najbolje organizovana akcija izvedena je krajem 1970-ih. Nju je u televizijskom programu (na ruskom jeziku) opisao Andrej Horošev, koji je sada glumac i TV voditelj, a tada je bio ronilac.

„Radili smo temeljito i sistematski“, rekao je on. Najpre su topografi nacrtali mapu jezera, a zatim su se uključili geofizičari i geohemičari. Istraživanje je pokazalo da postoje „dve ozbiljne anomalije“. Jedna je bila blizu, ali ne u vodi. „Bagerom smo iskopali jamu duboku 12 metara. Pretražili smo dno ali nismo ništa našli. Na mestu druge anomalije smo postavili senzor za vodu. Ronioci su tamo iskopali jamu, ali su na njenom dnu pronašli samo ogroman kamen“.

Semljovsko jezero nije jedino mesto gde su istraživači tražili Napoleonovo blago. Porivajev kaže da treba tražiti blizu Berezine, na teritoriji današnje Belorusije, gde su se francuski vojnici sukobili sa Rusima i izgubili mnogo ljudi i opljačkanog blaga. Tu je boravilo nekoliko grupa istraživača, a među njima i francusko-beloruski tim koji je 2012. godine tragao za zlatom, ali ništa nije pronašao. Očigledno je ova tajna dublja nego što se mislilo.

Aleksej Timofejčev,
Russia beyond