Evolucija: restartovanje?

Stanovnicima Svetskog mora preti masovno odumiranje. Proces je već započeo i obećava da postane čak snažniji nego što je bila pogibija dinosaurusa pre 65 miliona godina, upozorava australijski paleontolog Džon Olroj.
 

Svoj zaključak naučnik je izveo posle analize fosilnih ostataka morskih životinja starih 500 miliona godina. Kako bi se pratilo kako se menjalo prisustvo svake vrste u čitavom biodiverzitetu, on je predložio novi statistički metod. Olroj je istražio sto hiljada uzoraka, utvrđujući koji je udeo pojedina vrsta zauzimala u raznim periodima.
 

Za pola milijardi godina biosfera je pretrpela kataklizme, izazvane naglom promenom klime ili padom asteroida. Australijski naučnik je izveo zaključak da su posle takvih događaja preovlađujuće vrste iznenada smenjivale druge. Šta više, on je ubeđen da kataklizme menjaju ne samo proporcije vrsta, već i zakone njihovog razvoja. Strogo govoreći, dešava se restartovanje evolucije, posle čega priroda nekoliko miliona godina ne može da dođe u normalu.
 

I evo, po predskazanju Olroja, predstoji nova svetsko pomeranje. Ovog puta uzrok će biti čovekova delatnost zajedno sa globalnim zagrevanjem, izazvanim, kako se uobičajno smatra, istim tim ljudskim faktorom. Ovde je i porast stanovništva Zemlje i nekontrolisani ulov ribe, povećanje kiselosti okeana, zagađivanje sredine đubrivima i pesticidima, seča šume. Svaki čovekov eksperiment sa prirodom pokreće lanac drugih događaja, koji se razvijaju samostalno, menjajući na kraju balans vrsta. Čovečanstvo ne samo da uništava životnu sredinu, već selektivno uništava pojedine vidove faune. Tragovi takvog dejstva ostaju milionima godina, brine se naučnik.
 

Ipak mnogi stručnjaci sumnjaju da se mogu izvoditi tako dalekosežni zaključci na osnovu neproverenog statističkog metoda. Ne treba precenjivati ni ulogu antropogenog faktora, mada je negde Olroj u pravu, smatra saradnik lista Nešnl Džiografik, poznati biolog Andrej Žuravljov.

Svi se oslanjaju na jednu paradigmu da postaje toplije zbog ljudske delatnosti i da se protiv toga treba boriti. Nije realno boriti se protiv toga. Nismo u stanju da predvidimo šta će biti dalje, snažno zahlađenje ili otopljavanje. To zavisi od mnogih faktora, i mesto čoveka je ovde jedno od poslednjih.
 

Prelazi hladnih i toplih epoha i obratno dešavali su se milionima godina pre pojave čovečanstva i uvek su bili praćeni globalnim izumiranjem, nastavlja naučnik. Porastom sadržaja ugljendioksida u atmosferi uvećava se kiselost okeana. Kiselost je rastvarala opnu morskih organizama, koji nisu stizali da dograde svoje krečnjačke skelete i umirali su. Korale i alge su istiskivali drugi, sa stabilnijim skeletima. Periodi povećanog sadržaja uglljendioksida, kada se beleži efekat staklene bašte, praćeni zagrevanjem, svojstveni su Zemlji. I planeta stalno teži da se vrati u to stanje. Izgleda da sada takav period i započinje, nastavlja Andrej Žuravljov.

Katastrofe u tome nema. Naše eshatološko (učenje o poslednjim stvarima čovečanstva i sveta) mišljenje to prihvata kao katastrofu. To je zakonomeran proces koji se na Zemlji dešavao i dešavaće se. Čovek treba prosto da se nauči da živi po pravilima prirode. Da uzima u obzir kakve mogu da budu posledice, i da ne stavlja sva jaja u istu korpu. Tačnije da pretpostavi da ishod može da bude i ovakav i onakav.
 

Priroda je odličan organizam koji se sam prečišćava, dodaje biolog. Pravila evolucije se ne menjaju, već ponavljaju. U njima su propisana i masovna odumiranja, i šumski požari, poznati od praistorijskih vremena. U ognju sagoreva višak organike, koji je uspevaju da prerade druge žive vrste. Što se tiče odumiranja stanovnika svetskog mora, kako je predvideo paleontolog Džon Olroj, to je zaista počelo. Ali jedne vrste će smeniti druge. Perestrojka će trajati milionima godina. Tako da se naredne generacije neće morati navikavati na nove plodove mora, šali se Andrej Žuravljov.