BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 24.01.

25.01.2018. god.

 


Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje


Karta situacije na frontu za 23.01. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - 
 Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 


Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 24
.01


Kijevske snage pet puta napale teritoriju DNR 
Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata pet puta napale teritoriju DNR. Tokom napada ispaljeno je 96 projektila na teritoriju Republike.



Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana jedan put napale pozicije Narodne milicije u području naselja Kalinovka.



Pregled napada na LNR


Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 24.01.

Predstavnik OEBS-a o situaciji

Kosačov: Mnogi shvatili da odsustvo Rusije u PSSE nije problem Rusije već PSSE Predsednik Odbora Saveta Federacije Rusije za međunarodne odnose Konstantin Kosačov je nakon prvog sastanka radne grupe za harmonizaciju rada organa Saveta Evrope i Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) izjavio da strane kolege shvataju da „bez Rusije jednostavno ne može biti Saveta Evrope“.

„Nismo se osećali usamljeno u Strazburu. Zahteva za bilateralne sastanke bilo je deset puta više nego što je naš program mogao da izdrži. Veoma su sadržajni i konstruktivni bili razgovori sa glavnim ljudima - generalnim sekretarom Saveta Evrope Norvežaninom Jaglandom i novoizabranim predsedavajućim PS SE, Italijanom Mikeleom Nikoletijem. Postoji opšte mišljenje da bez Rusije jednostavno nema Saveta Evrope, ili da on gubi svaki smisao“, napisao je Kosačov na svom nalogu na Fejsbuku.

Prema njegovim rečima, danas su mnogi shvatili da odsustvo ruske delegacije u PS SE „nije problem Rusije, već Parlamentarne skupštine Saveta Evrope“.

„Oni i treba da odlučuju. Ako bude potrebno — pomoći ćemo“, zaključio je Kosačov.

Puškov: U PSSE nikako da shvate da bez Rusije nikakav rezolucija nema uopšte nikakvog smisla Svaka rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope bez prisustva Rusije nema smisla, smatra ruski senator Aleksej Puškov.

„U PSSE nikako ne mogu da shvate da bez Rusije nikakav rezolucija nema uopšte nikakvog smisla: apelovati na odsutne je beskorisno“, napisao je Puškov na Tviteru.

Potpredsednik Državne dume Petar Tolstoj izjavio je novinarima nakon sednice specijalne komisije za harmonizaciju organa saveta Evrope da Rezolucija PSSE o Krimu neće biti nikad realizovana. On je dodao da je ulazak Krima u sastav Rusije „istorijska činjenica“.

Prema rečima Tolstoja, nisu sve članice PSSE spremne da prihvate ovu tačku mišljenja, ali se mnogi slažu sa mišljenjem Rusije.

„Mi nemamo nameru da stavimo naše kolege - članove skupštine pred neki izbor. Smatram da će se Rusija nesumnjivo vratiti radu u PSSE, ali tek nakon promene propisa ove organizacije“, ukazao je političar.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je ranije rezoluciju „o humanitarnim posledicama rata u Ukrajini“. U dokumentu se, između ostalog, traži od Rusije da „prekine finansijsku i vojnu podršku“ Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici i da prestane da priznaje pasoše koje se tamo izdaju i da poštuje ljudska prava na Krimu.

PSSE: Rusija da prekine finansijsku i vojnu podršku Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je rezoluciju „o humanitarnim posledicama rata u Ukrajini“. U dokumentu se, između ostalog, traži od Rusije da „prekine finansijsku i vojnu podršku“ Donjecke i Luganske Narodne Republike i da prestane da priznaje pasoše koje se tamo izdaju i "poštuje ljudska prava na Krimu".

"Parlamentarna skupština Saveta Evrope je zabrinuta humanitarnom situacijom na istoku Ukrajine i uključivanjem Krima u sastav Ruske Federacije", navodi se u tekstu rezolucije. Navedeno je da je za više od četiri miliona ljudi potrebna humanitarna pomoć.

Prema podacima koji se navode u tekstu rezolucije, oružani konflikt u Ukrajini je odneo više od deset hiljada ljudi, dok je 24 hiljade ljudi ranjeno, više od 1,6 miliona ljudi je raseljeno po zemlji, a pola miliona ljudi po inostranstvu, većina po Rusiji.

U paragrafu koji se tiče poziva ruskim vlastima, PSSE insistira na „prekidu finansijske i vojne podrške nezakonitim oružanim grupama u Donjeckoj i Luganskoj oblasti“ i da prestane da priznaje pasoše i druge dokumente, uključujući sudske odluke i dokumenta koja potvrđuju imovinska prava izdata na teritoriji koja se ne nalazi pod kontrolom Kijeva.

Osim toga, PSSE saopštava da treba obezbediti poštovanje ljudskih prava i bezbednosti ljudi koji žive na Krimu i zalaže se za ukidanje „zabrane medžlisa krimskih Tatara (organizacije zabranjene u Rusiji)“.

Kostin: Svake ograničavajuće mere ruskim kompanijama biće isto što i objavljivanje rata - Pretnja vojnim konfliktom u Evropi raste zbog trke u naoružanju, a nove sankcije Rusiji koje se spremaju u SAD Moskva će smatrati kao objavu rata, rekao je šef VTB-a Aleksej Kostin na forumu u Davosu, piše „Fajnenšel tajms“.


Po mišljenju predsednika VTB-a, odnos Rusije i SAD je sada gori nego za vreme Hladnog rata. Uskoro će Ministarstvo finansija predstaviti Kongresu izveštaj o bliskim biznismenima i državnim kompanijama predsedniku Vladimiru Putinu. Ovaj materijal može postati povod za uvođenje novih antiruskih sankcija u februaru.

Kostin je izjavio da ga ne brinu moguće personalne sankcije. Međutim, svake ograničavajuće mere ruskim kompanijama biće „isto što i objavljivanje rata“, naglasio je on.

„Nema nijednog razloga da posle toga ruski ambasador ostane u Vašingtonu, ili da američki ambasador obitava u Moskvi“, rekao je Kostin.

Ukrajina - iz minuta u minut -

   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 



  • Izvor
  • / vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »