BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Rusko-francuska apokalipsa u Boljšom teatru

Rusko-francuska apokalipsa u Boljšom teatru
14.09.2010. god.

Prvi put za niz godina Boljšoj teatar otvara sezonu ne klasičnom ruskom operom, već svetskom premijerom baleta. Postavka je važna, ukazuje na nove smernice, nove pravce razvoja pozorišta, tačnije sklonost ka eksperimentima. Predstava ima i odgovarajući naziv - Kriejšn 2010.
 

Premijera baleta bila je jedan od najvećih događaja unakrsne Godine kultura Francuske i Rusije. Pripreme za nju započele su mal te ne pre tri godine. Upravo tada je istaknuti savremeni francuski koreograf Anželen Preljžokaž doputovao u Moskvu, kako bi pozvao nekoliko igrača radi učešća u jednoj od njegovih postavki. Umetnici Boljšog teatra su ostavili na njega takav utisak da je on dobio ideju da napravi svoj novi balet na toj sceni, ujedinivši dve trupe - svoju i moskovsku.
 

Prvo se balet naziva Apokalipsa, jer osnova za njega bila je Knjiga otkrovenja Jovana Bogoslova iz Novog zaveta. Apokalipsa je grčka reč, koja znači „zbaciti pokrove", tačnije pokazivati ono što je skriveno. Koregoraf je izjavio da balet nije bukvalna ilustracija 22 glave Otkrovenja. To je pre razmišljanje o svetu, o biću, svojevrsna „realnost očima umetnika". Zato je naziv bio promenjen u Kriejšn-2010. Drugi naziv predstave glasi „A dalje milenijum mira". Koreograf objašnjava:
 

Reč je o tome šta se dešava sa svetom pošto se realnost koju poznajemo, naše društvo zahvaćeno gangrenom, iskvareno zlom, završi. Zatim nastupa carstvo Božje. I to je carstvo mira. Ali apokalipsu svi prihvataju kao trenutak kataklizme, a sasvim je moguće da to nije nekakva sekunda vremena, već nešto vrlo dugotrajno, što se dešava postepeno, potajno. I možda se dešava već sada, kaže Anželen Preljžokaž. Meni se čini, što je najstrašnije, da danas u svetu postoji netrpeljivost. Kako je rekao Andre Malro, 21. vek će biti religiozni vek ili ga uopšte neće biti. I zaista, u izvesnoj meri može se reći da on započinje kao religiozni vek. Ali, nažalost, svako se u tom veku, pokušavajući da utvrdi svoju religiju, ponaša krajnje netrpeljivo prema drugim religijama. I to postaje vrlo opasno, smatra Anželen.
 

U tom smislu indikativna je scena koja simbolizuje drevni Vavilon, gde su igrači na sceni prekriveni tkaninom preko lica, oni kao da vide i ne čuju jedni druge ili finale predstave, kada umetnici brišu zastave raznih zemalja, što se vidi kao izvesni proces očišćenja... Tako da je izvođenje večno aktuelnog sižea od strane internacionalne trupe sasvim simbolično.
 

Muziku za predstavu napravio je poznati francuski di-džej i kompozitor Loran Garnije, koga zovu ocem francuske elektronike. Istaknuti indijski slikar Subdoh Gupta debitovao je kao scenograf, donoseći na scenu metalnu stihiju, koja mu je bliska: njegov adut je skuptura i instalacija od nerđajućeg čelika. Između ostalog, scenografija je po rečima umetnika minimalna. Minimalističke kostime napravio je ruski kreator Igor Čepurin. Solistkinja Boljšog teatra Anastasija Meskova, jedna od 10 igračica, koje je Preljžokaž odabrao za projekat, primetila je:
 

Nisam čula za takve eksperimente pre toga. Mislim da je to jedinstven projekat, kada se dve trupe ujedinjuju radi njegovog ovaploćenja. Tačnije ne samo da pozivaju nekakvog solistu, već se čitav projekat deli tačno na pola - na Ruse i strane umetnike.
 

Posle premijere u Moskvi predstava će biti prikazana u Francuskoj i drugim evropskim zemljama. Uveren sam da će ovaj projekat biti zanimljiv i ruskoj, i evropskoj publici, jer to je savremeni balet i uzajamno pronicanje dve velike baletske škole. Mi se ponosimo svojom klasikom, ali mislim da će ovaj rad biti vrlo važan za nas, izjavio je generalni direktor Boljšog teatra Anatolij Iksanov.



  • Izvor
  • Glas Rusije, foto: © Flickr.com/Andrew®/cc-by/ vostok.rs
  • Povezane teme


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.


Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Ostale novosti iz rubrike »