Čerčil i Staljin: Rogovi u vreći protiv zajedničkog neprijatelja

Vinston Čerčil nije bio ljubitelj Sovjetskog Saveza (blago rečeno), ali je znao da saveznici samo zajedničkim snagama mogu pobediti Hitlera. Radi dobrih savezničkih odnosa jednom je čak i pio sa Staljinom.

Vinston Čerčil, premijer Velike Britanije 1940-1945. i 1951-1955, poznat je po svome političkom nasleđu i krasnorečivim govorima. Primeri govorničke veštine poput fraza: „Borićemo se sa njima i na plažama“ ili „Bio je to njihov zvezdani trenutak“, nadahnuli su Britaniju u Drugom svetskom ratu i pomogli stanovništvu da izdrži bombardovanje.

Pa ipak, Čerčil je imao zakletog neprijatelja mnogo pre nego što su nacisti došli na vlast u Nemačkoj. On je bio konzervativni političar i mrzeo je boljševike od 1917. godine, a za Vladimira Lenjina je govorio da je to „stomačni tifus“ koji je ubačen u Rusiju. Ni komunisti nisu imali bolje mišljenje o Čerčilu.

Na primer, Lav Trocki je za njega rekao da je „pobornik kapitalističkog nasilja“ koji teži da uguši proleterske mase u njihovoj borbi za slobodu. Tokom čitave svoje političke karijere Čerčil je kritikovao SSSR, izuzev kada im je pretio zajednički neprijatelj.

„Rekao bih par lepih reči i o đavolu”

Karikatura Vinstona Čečila sa srpom i čekićem oko vrata kao simbol saveza sa Rusijom, preuzeta iz bugarskog pronacističkog propagandističkog časopisa iz perioda Drugog svetskog rata, pre nego što su Rusi oslobodili Bugarsku 1944. godine.

Getty Images

Čerčil je 1940. postao premijer. Od početka Drugog svetskog rata, od 1939. do 1941. on je bio oprezan u komentarima vezanim za SSSR. Niko nije znao na čijoj strani će se naći Moskva. U oktobru 1939. godine, ubrzo posle ulaska sovjetskih trupa u Poljsku, Čerčil je izgovorio svoj najpoznatiji komentar vezan za Rusiju: „Ne mogu da predvidim dejstva Rusije. To je zagonetka odevena u misteriju unutar enigme“.

Sve je postalo jasno 22. juna 1941. godine kada je nacistička Nemačka napala SSSR. Tada je bilo jasno da su London i Moskva na istoj strani. Odlučan kao i uvek, Čerčil je odmah pružio podršku Sovjetima. To je ovako objasnio: „Da je Hitler izvršio napad na pakao ja bih u britanskom parlamentu rekao par lepih reči i o đavolu“, rekao je tada premijer svom sekretaru.

Dobio bi opkladu

U javnosti je o novom savezniku govorio biranim rečima. U svom prvom obraćanju naciji 22. juna rekao je: „Niko nije bio dosledniji protivnik komunizma tokom poslednjih 25 godina... Ali sve je to zasenila sadašnja situacija (...) Prema tome, opasnost po Rusiju je i opasnost po nas i po Sjedinjene Američke Države, i ono što podstiče Ruse na borbu za svoje ognjište i svoj dom treba da podstiče sve slobodne ljude i slobodne narode u svakom delu zemaljske kugle“.

Josif Staljin i Vinston Čerčil na konferenciji u Jalti, februar 1945.

Getty Images

Tada su mnogi britanski političari i visoki oficiri bili skeptični u pogledu perspektiva Sovjetskog Saveza, predviđajući da će Rusija izdržati najviše pola godine. Čerčil im je govorio: „Mogu da se opkladim da će se Rusi i za dve godine boriti, i čak pobeđivati“. Vreme je pokazalo da je bio u pravu.

Nepunih mesec dana kasnije Velika Britanija i SSSR su potpisali Sporazum o uzajamnoj pomoći u borbi protiv Hitlera. Pa ipak, i dalje je među njima postojala tenzija, naročito po pitanju otvaranja drugog fronta u Evropi.

Nezgodna alijansa 

Josif Staljin i Vinston Čerčil u Kremlju, Moskva.

Getty Images

Za razliku od Frenklina Ruzvelta, Staljin nikada Čerčilu nije bio prijatan pregovarač. Kada je britanski premijer posetio Moskvu u avgustu 1942. godine da saopšti Staljinu o planovima Velike Britanije vezanim za napad na Nemačku u Africi, a ne u Evropi, sovjetski lider je najpre optužio saveznike da su kukavice i da ne ispunjavaju svoja obećanja.

Dvojica lidera su pronašli zajednički jezik tek trećeg dana pregovora, kada su sami sedeli u maloj prostoriji i mnogo pili. Visoki britanski diplomata Aleksandar Kadogan je „zatekao Vinstona i Staljina kako sede za stolom za kojim je bilo mnogo raznovrsne hrane i mnogo flaša“.

Čerčil je pio kavkasko vino, za razliku od sirotog Kadogana koga je Staljin primorao da pije nešto „veoma žestoko“. Sutradan je britanski premijer napustio Moskvu možda i sa glavoboljom, ali je svakako bio zadovoljan, jer je Staljin pristao da sačeka dok se otvori drugi front.

Medeni mesec se bliži kraju 

Britanski vojnici, učesnici Parade pobede saveznika u Berlinu, odmaraju se ispod velikog plakata sa portretima Čerčila, Ruzvelta i Staljina u Jalti.

Getty Images

„On je pohvalno govorio o Staljinu za vreme rata, naročito 1942. godine“, potvrdio je Ričard Langvort, istoričar koji se bavio Čerčilom. Zaista, posle svoje posete Moskvi britanski premijer je Staljina okarakterisao kao „velikog surovog gospodara rata“ s kojim je SSSR imao sreće u ratnim godinama.

To, međutim, nikada nije značilo da je Čerčil naklonjen Staljinu ili da je promenio svoje mišljenje o komunizmu. „Nikada ne zaboravljajte da su boljševici krokodili... Ne mogu imati ni najmanje poverenje u njih“, napisao jeon Entoniju Idnu 1942. godine.

Ubrzo po završetku rata, u martu 1946. godine Čerčil (tada više nije bio premijer) je održao svoj čuveni govor u Fultonu (Misuri), gde je izrazio „simpatiju i dobru volju“ Britanije prema Rusiji, ali je ujedno upozorio na komunistički uticaj koji se širi po celom svetu i istakao širenje sovjetskog uticaja u Evropi: „Od Ščećina na Baltiku do Trsta na Jadranu gvozdena zavesa je spuštena preko celog kontinenta“. Govor tako istaknutog političara postao je svojevrsni orijentir. Ubrzo zatim su dojučerašnji saveznici postali suparnici. Tako je počeo Hladni rat.

Oleg Jegorov,
Russia beyond