Treba li Srbija da traži povratak srpske vojske na Kosovo

 Srbska ministarstva pravde i policije obratila su se misijama Euleksa i Unmika sa zahtevom ne samo da dobiju informacije o atentatu na Olivera Ivanovića, već i da se uključe u istragu jer Srbija želi da se što pre dođe do ubice. Da li zločin u Kosovskoj Mitrovici može da bude povod da Beograd obnovi zahtev da se aktivira Rezolucija 12 44, po kojoj je predviđeno da 1.000 srbskih policajaca i vojnika pod administracijom Kfor bude vraćeno na Kosovo? Kako bi Srbi bili bezbedni.

Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu kaže da je malo verovatno da će Beogradu biti dozvoljeno da se direktno uključi u istragu i veruje da će se taj proces najverovatnije razvijati preko razmene informacija

„Malo je verovatno da će Priština zajedno sa Euleksom i Kforom dozvoliti veće angažovanja srbskih snaga bezbednosti jer Srbija od Rezolucije 12 44, pa naovamo, nema efektnu vlast i kontrolu nad teritorijom Kosmeta. Srbija se obavezala i Briselskim sporazumom na integraciju severa Kosova, pa bi zahtev za većim angažovanjem od strane međunarodne zajednice bio protumačen kao kršenje ovog sporazuma. Rezolucija 12 44 predviđa prisustvo srbskih snaga u okviru Kfora, doduše za čuvanje srpske kulturne baštine, ali u SB UN samo dve države — Rusija i Kina podržavaju i dalje tu Rezoluciju dok je Zapad smatra prevaziđenom. To znači da ne treba očekivati da bi ta odredba ove Rezolucije u ovom trenutku mogla da bude sprovedena“, uveren je Surlić.

On je, komentarišući pisanje britanskih medija posle ubistva Olivera Ivanovića, u kome pokreće pitanje uloge međunarodnih misija, rekao da ako govorimo o misiji Euleks, ona svakako nije ostvarila svoj cilj, a osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine OVK je upravo posledica neuspeha te misije.

„Takođe, primat svih međunarodnih misija i civilnih i vojnih na Kosmetu je da osnaže nezavisnost Kosova, a ne ono što im je osnovna misija, a to je uspostavljanje vladavine prava, bezbednost za sve stanovnike. Ali ne može da se kaže da su bili na visini zadatka“, objašnjava Surlić.

Na Kosovu i Metohiji su u ovom trenutku prisutne i aktivne tri međunarodne misije — Ujedinjenih nacija (Unmik), NATO-a (Kfor) i Evropske unije (Euleks), sa različitim mandatom, sastavom i — uspehom.

Odmah nakon okončanja sukoba u toj pokrajini 1999. godine uspostavljeni su Unmik i Kfor, a 2008. i Euleks, i sve, bar formalno, deluju u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244. Unmik je statusno neutralna, civilna misija. Mandat Misije privremene uprave UN na Kosovu i Metohiji definisan je kao pomoć u uspostavljanju uslova za miran i normalan život svih građana Kosova i stabilnost regiona Zapadnog Balkana. Nekada je brojala 15.000, a danas ima oko 380 pripadnika.

Kfor je misija NATO-a, a na KiM je predstavljaju međunarodne mirovne snage, pod vođstvom Alijanse, sa zadatkom čuvanja reda i mira, odnosno stvaranja sigurnosti na Kosovu nakon kosovskih sukoba i povlačenja jugoslovenskih, odnosno srbskih snaga. Prema nekim informacijama, Kfor trenutno broji oko 7.427 vojnika, dok na zvaničnoj stranici Misije piše da ih je sada 4.600 i da dolaze iz 31 zemlje. Na svom vrhuncu Kfor je brojao 50.000 vojnika iz 39 različitih država.

Odluka o aktiviranju misije Euleksa na KiM doneta je u Briselu 16. februara 2008. i u početku je imala 2.000 pripadnika.

Odluku o formiranju misije doneo je Savet ministara Evropske unije, a operativnom je postala u periodu od 120 dana. Misija je zvanično odobrena u ponoć, pošto nijedna od 27 članica EU nije uložila prigovor na operativni plan misije. U dokumentu na kome ova misija počiva piše da će misija EU na Kosovu imati blizu 2.000 članova, i to 1.400 policajaca i pripadnika specijalnih snaga, kao i više stotina sudija, tužilaca i drugog osoblja. Istim dokumentom je precizirano da misija Euleks nije zamena za misiju Unmik. Misija Euleks, mandat je započela sa milijardu evra