Pukovnik Žak Ogar: Hag me je odbio jer bih svedočio u korist Srba

Zvali su me samo jednom, i to iz Brisela, ne iz Haga, i pitali me da li bih želeo da svedočim o onome što sam video na Kosovu. Kada sam sudskom službeniku rekao da im u potpunosti stojim na raspolaganju i da bih mogao da posvedočim o zločinima OVK nad Srbima, više me niko nije ponovo pozvao. Sve se na tome završilo. A imao sam šta da kažem.

Tako, za “Novosti”, govori Žak Ogar, vođa francuskih specijalaca koji su prvi ušli na Kosovo i Metohiju u prelaznom periodu od potpisivanja Kumanovskog sporazuma do dolaska međunarodnih mirovnih snaga 1999. godine.

* Proteklu godinu, na njenom samom kraju, obeležilo je izatvaranje kontroverznog Haškog tribunala.

- Zatvoren jeste, ali u isto vreme palicu preuzima Mehanizam za krivične sudove. U reči “mehanizam” postoji hladno značenje koje nagoveštava da se nešto primenjuje bez milosti. Precizan i tehnički termin se primenjuje da se pokaže kako nešto funkcioniše kao mašina. Rekao bih mašina za mlevenje. Grozno ime za jedan sud. Tribunal, tako, zatvara vrata, ali ipak nastavlja da radi.

* Po čemu će, prema Vašem mišljenju, ovaj sud ostati upamćen u istoriji?

- Donosio je 25 godina presude kao pristrasan antisrbski sud, koji je pre svega želeo da sudi Srbima i srbskom narodu kroz dramu razbijanja Jugoslavije. Tek da zamažu oči, izveli bi pred sud ponekog Hrvata, Bošnjaka ili Albanca. Slobodan Milošević je na kraju oslobođen svih optužbi kroz druge procese, ali se u javnosti na Zapadu zapamtilo samo to da je bio u Hagu, kao da je bio osuđen. U poslednjoj presudi je osuđena Hrvatska, ali za zločine nad muslimanima. To govori istu stvar. Kada Hrvati učine nažao muslimanima, onda su loši, a kad to urade Srbima, onda nisu, pa tako ispadaju manje loši. A za ono što su muslimani ili Albanci uradili Srbima niko nije odgovarao. U tome je podmuklost ovog suda.

* Žalite li zbog nečega što ste možda mogli drugačije da uradite dok ste u kratkom roku, do dolaska mirovnih snaga, bili na terenu?

- Na Kosovu sam uradio ono što sam mogao. Uvek kasnije možete da zažalite zato što nešto niste uradili bolje ili manje loše. Ali savest mi je mirna.

* Osećate veliku bliskost sa Srbima...

- Ceo svet se nepravedno okrenuo protiv vas. A mi Francuzi smo zaboravili naše savezništvo i tradicionalno prijateljstvo sa srbskim narodom. Slepo smo sledili Nemce i Amerikance koji su imali interes da razbiju Srbiju, pošto su prethodno razbili Jugoslaviju. Iza toga stoji plan da se oslabi Evropa. Velikoj sili Americi je potrebna zvanično ujedinjena, a nezvanično oslabljena Evropa. Najbolji način za to je rasturanje zemalja i ohrabrivanje regionalizma. Vidi se to i s pokušajem u Kataloniji. Pogledajte šta se događa kod nas na Korzici. Sve to pripada istoj logici, samo što su Francuska i Španija veće i jače, pa bolje odolevaju. Ipak, treba stalno biti oprezan. Isto se događa i na Bliskom i Srednjem istoku. Ali tu je Rusija, koja se vratila na međunarodnu scenu. Da je tako jaka bila u vreme događaja oko Kosova, to se ne bi desilo.

* Kako, uz sav pragmatizam, rešiti pitanje Kosova?

- U centar svih debata treba staviti međunarodno pravo. Trenutna situacija je nametnuta i ne treba je prihvatiti. Rezolucija 1244 je i dalje na snazi. Njen cilj je bio da se stvori period međunarodne administracije, da bi se tako smirilo stanje. A dogodilo se potpuno obrnuto. Desili su se pogrom, obračuni, nestanak ljudi, ubistva, trgovine organima... Međunarodna zajednica to ne bi smela da toleriše. Ovo nije srbsko-albanski problem. To je problem za celu međunarodnu zajednicu, koja je na Kosovu stvorila probleme umesto da donese mir. Sad je na njoj da se vrati na početak i pronađe časno rešenje, da Hašim Tači i Ramuš Haradinaj odgovaraju pred sudom za zločine koje su počinili. Logika za međunarodnu pravdu mora da ide do kraja.

* Svoje svedočanstvo o stvarnim događajima na KiM izneli ste u javnost?

- To je human i lični angažman. Svaki put kad mogu nešto da uradim, to i činim. Kada je tzv. Kosovo pokušalo da uđe u Unesko, na svom skromnom nivou sam uradio šta sam mogao, objavio članak u novinama, razgovarao s prijateljima... Svedok sam i uvek ću da govorim šta sam video.

* Kako objašnjavate to što su mnogi Francuzi koji su bili u misijama u bivšoj Jugoslaviji postali veoma bliski sa Srbima?

- Slični smo kao narod. Imamo prirodne afinitete, što nema nikakve veze sa zvaničnom politikom. Bili smo dugo prijatelji, pa je onda došao komunizam, pa se Francuska usaglasila sa SAD i NATO, zbog čega duboko žalim, jer smo tako izgubili slobodu procene i akcije. Ali, iznad toga, Srbi i Francuzi imaju neke zajedničke gene. I jedni i drugi su seljački i vojnički narod, koji se uvek borio protiv spoljnih osvajača, duhovni narod, čiji je identitet zasnovan na veri, punog karaktera, narod koji kaže šta misli bez obzira na posledice.