U noćnom ruskom vozu: Popijte čaj sa slučajnim saputnikom i „otvorite dušu” pred njim

Šta biste vi radili i kako biste se osećali da se iznenada nađete u relativno malom zatvorenom prostoru sa nepoznatim ljudima, i da to traje nekoliko dana? 

 

Ilarija Kantorova

Noćni vozovi i kušet vagoni uobičajena su pojava u svakodnevici običnih ljudi u Rusiji. Mnogi stranci nisu to doživeli. Zamislite da potpuno nepoznati ljudi iznenada dele sa vama maleni prostor i spavaju na ležajevima jedan iznad drugog nekoliko noći. Oni zajedno jedu, piju čaj i često otkrivaju jedni drugima detalje iz ličnog života, koje čak i njihovi najbolji prijatelji ili članovi porodice ne znaju.

 

Ilarija Kantorova

Jednom je mlada Moskovljanka, fotograf i kamerman Ilarija Kantorova, osetila potrebu da negde otputuje. Kupila je kartu za voz Moskva – Vladivostok, i otisnula se na sedmodnevno putovanje preko cele Rusije u potrazi za inspiracijom. Na putovanju je snimala i fotografisala svoje saputnike.

 

Ilarija Kantorova

„Čini mi se da sam odživela ceo jedan novi život na tom putovanju“, priča Kantorova za portal Russia Beyond.

Ona je pažljivo posmatrala te ljude koji su se sada prvi put sreli i upoznali bez ikakve posebne namere ili potrebe, nego samo zato što se ispostavilo da su kupili kartu za isti vagon. Ti slučajni saputnici, koji se do maločas nikada nisu videli, ponekad jedni drugima otkrivaju takve detalje iz ličnog života koje nikada ne bi mogli reći čak ni najboljim prijateljima i članovima porodice.

 

Ilarija Kantorova

„Oni se odmah sprijatelje, a već u sledećem trenutku mogu da se posvađaju, pa onda ponovo da se raspričaju kao da nikada nije bilo nikakvih nesuglasica među njima“.

 

Ilarija Kantorova

Iz kog razloga se ti ljudi otiskuju na tako dalek put? Jedni su umorni od svoje dece, drugi se vraćaju kući posle dugog odsustva i jedva čekaju da vide svoje bližnje. Ima i onih koji idu trbuhom za kruhom, i onih koji se vraćaju kući posle neuspešnog pokušaja da pronađu posao. A pojedini, kao Ilarija, putuju u potrazi za samim sobom.

„Ja ne znam gde mi je mesto u životu. Ja samo hoću da moj život bude zanimljiv“, kaže ona.

 

Ilarija Kantorova

Za Ruse je ritual veoma važna stvar. Još od sovjetskog doba ljudi koji često putuju uvek nose sa sobom papuče da ih obuju u vozu, jer se tako osećaju kao kod kuće. Jedan od najvažnijih rituala putovanja ruskom železnicom je da se obavezno ponese hrana od kuće. I zato, ako se vozite u kušet vagonu, sigurno ćete na sve strane osećati miris pečenog pileta, pažljivo izvučenog iz folije. Ponekad se iznose i kuvana jaja. Ljušte se na upravo pročitanim novinama. Ređe se dešava da neko ponese konzervirane dimljene papaline u sosu od paradajza. Najčešće se nosi polugotova testenina, a za nju je potrebno doneti vrelu vodu iz bojlera, što znači da treba proći kroz ceo vagon i u povratku se truditi da se voda ne prospe.

 

Ilarija Kantorova

Ritual je i dobijanje posteljine i nameštanje kreveta. Ritual je i kada zamolite onoga ko je iznad vas da vam dohvati madrac sa treće police. Kada se nameste kreveti vagon izgleda malo lepše i više liči na kuću. Ritual je i vraćanje posteljine domaćici vagona. Otprilike sat vremena pre dolaska voza na odredište ona ide kroz vagon i viče: „Sdaёm belьё“ („Vraćajte posteljinu!“).

 

Ilarija Kantorova

Može se reći da ruski nacionalni napitak nije votka (kao što se misli), nego čaj. Ima izvesne romantike u ispijanju čaja u vozu, s obzirom da se on tamo po sovjetskoj tradiciji još uvek servira u čašama sa ukrašenim metalnim držačem, koji se na ruskom zove „podstakannik“, da se ne opeku prsti. Uzgred, s obzirom da se bojler zagreva na ugalj, čaj u vozu ima specifičan miris.

 

Ilarija Kantorova

Preostalo vreme ljudi u vozu provode u čitanju, ili razgovaraju, ili igraju karte sa nepoznatim ljudima, ili jednostavno gledaju kroz prozor kako promiču polja i drveće. Svaki Rus će vam reći da nema bolje meditacije od posmatranja kroz prozor i razmišljanja o životu, ili maštanja uz monotono i ritmično kloparanje voza.

Aleksandra Guzeva,
Russia beyond