Deset književnih remek-dela na kojima odrastaju Rusi

Zahvaljujući školskom programu koji obuhvata remek-dela Puškina, Gogolja, Tolstoja, Solženjicina i drugih pisaca, Rusi iz svih segmenta društva pripadaju istom kulturnom miljeu i imaju zajedničko intelektualno polazište. To je važan faktor u negovanju nacionalnog identiteta i socijalne kohezije.

Za Ruse klasična književnost nije samo način da se bolje ovlada jezikom ili da se prekrati vreme. Neka klasična dela koja se izučavaju u školama imaju važnu ulogu u formiranju nacionalnog kulturnog identiteta i Rusi se često okreću njima kada žele da shvate neku situaciju iz života ili da opišu neku osobu, kada govore o ljubavi ili mržnji, ali i radi efektnih fraza ili za zbijanje šale. Russia Beyond je izabrala najvažnija književna dela koja će vam, ako ih pročitate, približiti ruski mentalitet.

1. „Maloletnik” Denisa Fonvizina

 

G.O. Valk

Citati iz komedije „Maloletnik”, najuspešnijeg satiričnog dela pisca iz 18. veka Denisa Fonvizina, brzo su postali osnova za brojne frazeologizme i izreke u ruskom jeziku i književnosti. Glavni junak ove drame, Mitrofanuška, je sebičan i neobrazovan aristokrata i glavna meta Fonvizinovog humora. Ubrzo nakon što je 1783. godine „Maloletnik” postavljen na moskovskoj pozorišnoj sceni komedija je odmah postala hit. Ali, Jekaterina Velika je Fonvizinu zabranila da nastavi da objavljuje književna dela, što je bila cena koju je morao da plati za svoj britki satiričan prikaz života u Rusiji.

2. „Nevolje zbog pameti” Aleksandra Gribojedova

 

Iz slobodnih izvora

Diplomata i pozorišni pisac Aleksandar Gribojedov ušao je u istoriju ruske književnosti samo kao autor jednog komada: „Nevolje zbog pameti”. Monolozi glavnog junaka ovog remek-dela, Čackog, u školi se često uče napamet. Ovaj komad iz 19. veka prikazuje konflikt sa kojim se suočava obrazovana osoba koja nije u stanju da se dodvorava licemernom društvu. Završeno 1824. godine, ovo delo je zbog državne cenzure objavljeno tek 1833. Autor, međutim, nije doživeo njegovo objavljivanje. Kao ambasador u Persiji, Gribojedov je ubijen 1829. godine, kad mu je bilo samo 34 godine, u pobuni u Teheranu.

3. „Evgenije Onjegin” Aleksandra Puškina

 

Elena Samokich-Soudkovskaïa

Sigurno najsjajnija zvezda ruske poezije, Aleksandar Puškin je bio pionir u žanru romana u stihu, koji najbolje predstavlja njegovo genijalno delo „Evgenije Onjegin”. Ovo je priča o nesrećnoj ljubavi između Onjegina, hedoniste koga muče dosada i umor od života, i skromne ćerke seoskog vlastelina Tatjane. Ona se zaljubljuje u njega, ali on njenu ljubav najpre ne shvata ozbiljno. Puškin je puno prostora u romanu posvetio opisu ruske kulture, istorije i običaja. Ova knjiga se s pravom često naziva enciklopedijom ruskog života 19. veka i do danas je omiljena među Rusima. Najpoznatiji delovi romana su Tatjanino pismo Onjeginu, opisi Moskve, reči posvećene prirodnim lepotama Rusije, kao i piščevi duhoviti i autoironični pasaži.

4. „Heroj našeg doba” Mihaila Ljermontova

 

Mihail Vrubelj

Ovo je priča Grigorija Pečorina, ruskog oficira koji služi na Kavkazu. Ovaj bonvivan, koga je stvorio ruski pesnik i pisac Mihail Ljermontov, pripada galeriji „suvišnih ljudi” u ruskoj književnosti 19. veka, koji se nastavljaju na lik Puškinovog Jevgenija Onjegina. Visoko obrazovan ruski aristokrata Pečorin je ciničan i melanholičan nihilista. On ne vidi smisao života i igra se sa smrću, dok u drugima vidi zamorčiće za svoje surove eksperimente i sredstvo za hedonističko uživanje. Ljermontovljevom junaku kasnije su se pridružili brojni drugi likovi iz ruske književnosti 19. veka. Ljermontov se, zajedno sa Puškinom, smatra za jednog od najvećih ruskih pesnika.

5. „Mrtve duše” Nikolaja Gogolja

 

Mečislav Dalkevič

„Mrtve duše” Nikolaja Gogolja je jedan od najsnažnijih romana ruske književnosti 19. veka. Ovaj veliki ruski pisac je, međutim, spalio nastavak romana i ubrzo umro u duševnom rastrojstvu. Postoji legenda da je Gogolj ideju za roman dobio od Aleksandra Puškina. Glavni junak „Mrtvih duša” Pavel Čičikov putuje po zemlji i kupuje kmetove koji postoje samo na papiru kako bi izveo finansijsku prevaru predstavljajući mrtve kmetove kao žive. Zatim planira da na osnovu toga uzme kredit od banke i pobegne s novcem. Čičikovljeva putovanja prikazuju realnost života u ruskoj provinciji 19. veka i tipove ljudi koji tu žive.

6. „Zločin i kazna“ Fjodora Dostojevskog 

 

N.N. Kazarin

Sa preko 25 ekranizacija po čitavom svetu „Zločin i kazna“ je verovatno najpoznatije delo Fjodora Dostojevskog. Glavni lik pokušava da reši moralnu dilemu. Rodion Raskoljnikov traži odgovor na pitanje da li je on jedno „ništavno stvorenje“ i da li ima pravo da ubije. On se poredi sa Napoleonom i misli da dobre namere mogu opravdati zločin. Ubija staru zelenašicu, a zatim se predaje vlastima, jer mu savest ne da drugi izbor. Danas u Sankt Peterburgu postoje mnoga mesta za turiste posvećena životu ovog književnog junaka.

7. „Rat i mir“ Lava Tolstoja

 

L. Pasternak

Verovatno ni mnogi Rusi nisu bili u stanju da pročitaju sva četiri toma „Rata i mira“. Pa ipak, svi se jednom vrate ovom besmrtnom delu. Neki daju prednost stranicama o ljubavi, neki bitkama u ratu protiv Napoleona (1805 – 1812). Bez sumnje, „Rat i mir“ je jedan od najvažnijih romana u ruskoj i svetskoj knjiženosti. U Sovjetskom Savezu ovo je bila najštampanija knjiga sa preko 360 miliona primeraka u 312 edicija.

8. Kratke priče Antona Čehova

 

Anton Bakaruk

Rusi počinju da čitaju kratke priče Čehova još u nižim razredima osnovne škole. Pune humora, ironije, satire, Čehovljeve priče su uvek voleli Rusi svih uzrasta. Neke od najpoznatijih priča su „Jonič“, „Debeli i mršavi“, „Mala trilogija“. Čehovljeve drame „Galeb“, „Ujka Vanja“, „Tri sestre“, „Višnjik“ čitaju se nešto kasnije, u srednjoj školi, u studentskim godinama.

9. „Tihi Don“ Mihaila Šolohova

 

S. Koroljkov

Za ovu knjigu Mihail Šolohov je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1965. Neki kažu da je nemoguće da je 22-godišnji pisac bio u stanju da napiše tako vredno delo. Njegovi prvi rukopisi su izgubljeni, što je pomalo čudno, ako se uzme u obzir značaj knjige. Neki stručnjaci kažu da je pravi autor romana Fjodor Krjukov, oficir Bele armije. Nepobitna istina je ipak da je ova knjiga o sudbini čoveka u godinama revolucije, o životu donskih kozaka jedan od najznačajnih romana ruske književnosti 20. veka.  

10. „Jedan dan Ivana Denisoviča“ Aleksandra Solženjicina 

 

O. Besedin

Delo još jednog dobitnika Nobelove nagrade (1970) je dugo bilo pod zabranom u ruskim školama. Priče i romani ovog autora su počeli da se pojavljuju u školama za vreme Perestrojke, krajem 80-ih, i postali dokaz Staljinovih represija u SSSR-u. „Jedan dan Ivana Denisoviča“ je  prvi put objavljen 1962. To je priča o robijašima Gulaga 50-ih godina, prva knjiga koja otvoreno opisije jedan Staljinov logor.

Julija Šamporova,
Russia beyond