Oni dolaze na šišanje, a mi idemo u akvapark: Kako izgleda život na granici Rusije sa drugim državama

Život u ruskim pograničnim gradovima je specifičan. Ponegde su njihovi žitelji oduševljeni jeftinim proizvodima, ali se od stranaca štite kvotama, dok se drugde pustoše strani supermarketi. Russia Beyond vas upoznaje sa nekoliko takvih mesta.

Grad: Svetogorsk

Zemlja sa kojom se graniči: Finska

Broj stanovnika: 16 000

Svetogorsk

Ilja Varlamov


Ruski Svetogorsk (900 km od Mokve) udaljen je samo kilometar od finske granice. Grad je do 1948. godine pripadao Fincima i zvao se Enso. Sada Svetogorsk i Enso spajaju samo fabrike, na obe strane proizvodi se papir. Kamioni za prevoz drveta idu neprekidno tamo-amo.

Bez obzira na blizinu Finske, u Svetogorsku se začudo malo toga promenilo od sovjetskih vremena: montažne zgrade, četiri supermarketa i kombinat za proizvodnju celuloze i pamuka. Kombinat je u vlasništvu američke kompanije International Paper i ključni je za funkcionisanje grada. Možda njegovi žitelji upravo zato za odsustvo promena krive Amerikance, a ne tamošnje vlasti. Navodno, oni su pre svega bili dužni da razvijaju lokalnu sredinu. U gradu, recimo ima mnogo zapuštenih Lenjina (spomenika komunističkom vođi), ali nema bioskopa i porodilišta (žene se porađaju u gradu Viborgu, 137 km od Sankt Peterburga).

Između Svetogorska i Imatre postoji autobuska linija. Turistički promet je regularno uspostavljen, a za putovanja su potrebne vize. Finci dolaze u Rusiju po jeftin benzin, lekove i alkohol. „Ali ne samo po pomenute potrepštine. Oni se ovde i šišaju, jer je to kod njih skupo. Neki takođe dolaze na masažu“, kaže Irina Berdnikova, lokalna aktivistkinja. Rusi u Finsku idu pre svega u šoping ture, po hranu i u lokalni akvapark.

Do rata sankcijama između EU i Rusije i promene kursa, Rusi su u Imatri kupovali kuće, a lokalnim supermarketima pomagali da zarade, kaže novinar lista Uutisvuoksi Katri Ikjavalko. Kada se situacija promenila neke finske prodavnice na granici sa Rusijom, kao što su supermarketi Laplandija ili Skandinavija, bili su prinuđeni da stave katanac na vrata.

Govoreći o Svetogorsku Irina ga naziva „gradom došljaka“. Mnoge porodice došle su da rade u kombinatu i tu zbog stanova i ostale. Govorili su da su tu „samo privremeno, da će dobiti stanove i razmeniti ih“. Ili „otkupićemo ih, pa prodati“, međutim, ostali su. 

Grad: Blagoveščensk

Zemlja sa kojom se graniči: Kina

Broj stanovnika: 216 500

Blagoveščensk

Dina Rogatnih

Na Altaju, u Sibiru i na Dalekom istoku Rusija se graniči sa Kinom.  Iz ruskog Blagoveščenska (7858 km od Moskve), u posetu kineskom Hejheu  svakodnevno dolazi više od hiljadu turista, a između dva grada funkcioniše zona bez viza. Udaljeni su inače samo 800 metara.  Leti funkcioniše rečni saobraćaj, a zimi se koristi pontonski most. Žitelji Blagoveščenska već više od 20 godina sanjaju pravi most za drumski saobraćaj preko reke Amur, čiji je završetak izgradnje inače planiran za 2019 godinu. Nedostatak mosta ozbiljno koči ekonomski razvoj grada. Pre pada rublje 2014. godine u Blagoveščensku  je došlo do pojave preprodavaca i procvata te vrste trgovine, a paralelno i razvoja Hajhea koji je od seoceta postao razvijeni grad. Recimo, na prodaji bundi Rusima.

Kinezi u Blagoveščensk putuju da grade i uče (odnosi se na one koji nisu mnogo bogati) i naravno da trguju.

Kinezi su u Blagoveščensku gradili praktično sve nove delove grada, pa čak i kada su Rusi investirali , kaže Konstatin Titov, načelnik pravne službe kineske građevinske kompanije  „Velikaя stena“ koja radi u Blagoveščensku. Zato su kvote morale da budu uvedene kako bi se zaštitilo lokalno tržište. Upravo tako se u ovom gradu odavno jede kineska hrana i nosi kineska odeća, a dok centralna Rusija razmatra sankcije i zabrane, ovde o tome nema ni govora.

„Kod nas se događa paradoksalna situacija sa generacijom rođenom između 1985. i 1995. godine. Moja ćerka, recimo, svugde je bila, na Filipinima, u Kini, na Tajlandu, a u Moskvi i Peterburgu nikada. A sve zato što su karte trostruko skuplje“, kaže Titov.

Mnogi nastoje da odu u Kinu da tamo rade, čak i bez znanja jezika. Oni rade kao posrednici na velikim internet platformama kao što su Taobao ili Alibaba. Stvar je u suštini vrlo prosta, nekome u Rusiji treba određena roba, a posrednik mu pomaže da je nađe na Internetu, kupuje je, donosi preko granice i isporučuje kupcu, piše lokalno glasilo Amur. U Blagoveščensku iz nekih razloga ne žele da uče kineski, verujući da upravo Kinezi treba da uče ruski. Pritom glasine, da je grad preplavljen Kinezima negiraju, govoreći da u Blagoveščensku nema čak ni kineske četvrti. 

Grad: Orenburg

Zemlja sa kojom se graniči: Kazahstan

Broj stanovnika: 555 400

Vladimir Putin hrani divlje konje Prževaljskog, Orenburški rezervat prirode

Kremlin Pool/Global Look Press

Orenburg (1456 km od Moskve) je od rusko-kazahstanske granice udaljen oko sat vremena vožnje. Reč je o jednom od glavnih rusko-kazahstanskih „koridora“ i granici između Evrope i Azije. Kolone teretnih vozila redovna su pojava sa obe strane granice.

U samom centru grada u neposrednoj blizini visokih zgrada nalaze se obične seoske drvene kuće, zbog čega se za grad i kaže da je „izrastao iz sela“. Nema žurbe, zastrašujućih gužvi i visokih plata. Glavna višespratnica pripada najvećoj energetskoj kompaniji u zemlji Gaspromu, koji je početkom veka ovde proizvodio gas.

Glavnu zamerku žitelji imaju na vreme. „Cele godine duva vetar. U krugu od sto kilometara oko Orenburga sve same stepe“, kaže meštanin Leonid. „Životinje stalno prelaze granicu, pa lokalni policajci moraju da ih hvataju, oni automobilima krstare stepom i nalaze stoku. To isto rade i sa druge strane granice njihove kolege.“

Stvar je u tome što je granica sa Kazahstanom najduža i iznosi skoro šest hiljada kilometara. Tamo nema bodljikave žice niti zone razdvajanja. Jednostavno ponegde se nalaze pogranični stubovi, a nešto ređe kule sa radarima. Početkom dvehiljaditih, u susednu državu moglo je da se pređe peške ili vozilom bilo kojim stepskim putem, zaobilazeći granični prelaz. Posle raspada SSSR ovim područjem na putu ka centralnoj Rusiji, tranzitirale su isporuke heroina, opijuma i hašiša, kaže stanovnica Orenburga Tatjana.   

U ovom trenutku stvari sa transparentnošću granice mnogo bolje stoje, a operativci, pored toga, staju na put radikalnim islamistima iz Srednje Azije i trgovini narkoticima. Stanovnici pograničnih mesta granicu prelaze po pojednostavljenoj proceduri, a svi ostali žitelji dveju zemalja automobilom, na graničnim prelazima, ili vozom u bezviznom režimu (koji je, usput, na snazi i sa mnogim zemljama EU, SAD, Australijom, Kanadom, Japanom...)

Neki kažu da je grad depresivan, dok drugi tvrde ništa slično ne osećaju. Na kraju krajeva, Gasprom nikuda neće otići, kao ni njegov pogranični položaj koji uvek znači i ozbiljan novac. Osim toga, sa perestrojkom pojavio se trend visokoškolskih ustanova. Orenburški univerzitet je, recimo, jedan od najvećih u Rusiji.

U Rusiji postoji još jedno mesto na granici, do koga se za razliku od pomenutih gradova teško stiže. Ali se zato upravo odatle doslovce može videti jučerašnji dan.

Rusija se graniči sa 18 zemalja

60 932 km - ukupna dužina ruske granice (uključujući i pomorsku)

Susedne zemlje: SAD, Japan, Severna Koreja, Kina, Mongolija, Belorusija, Ukrajina, Poljska, Litvanija, Estonija, Finska, Norveška, Kazahstan, Gruzija, Azerbejdžan, kao i delimično priznate Abhazija i Južna Osetija. 

Jekaterina Sineljšikova,
Russia beyond