Reportaža: Kako nuklearna morska neman izgleda unutra

Dopisniku Russia Beyond posrećilo se da uđe u unutrašnjost najveće podmornice na svetu.

Iz grada Severodvinska, glavne baze Severne flote, krajem juna je isplovila nuklearna podmornica „Dmitrij Donski” i otisnula se u Belo more da izvrši postavljene zadatke. Jedan od njih je uvežbavanje koordiniranih akcija sa protivpodmorničkim snagama Rusije.

Podmornice ove serije (projekat 941, ili Typhoon po klasifikaciji NATO pakta) najveće su na svetu. Dužina im je 124 metra, što znači da bi se mogle smestiti na dva fudbalska terena. Visoke su kao zgrada od 8 spratova. Svih šest podmornica tipa „Ajkula” ušle su u Ginisovu knjigu rekorda zbog svojih neverovatnih gabarita.

Ove „morske nemani” nose u sebi balističke rakete nestandardne veličine, koje ne bi mogle biti razmeštene u običnim podmornicama. Zato su i same toliko velike. Sada su u floti ostale tri „Ajkule”, od šest, koliko ih je ukupno proizvedeno. To su TK-17 „Arhangelsk”, TK-20 „Severstalj” i TK-208 „Dmitrij Donski”. Ova poslednja je modernizovana 1996-2002. godine i trenutno je najsavremenija modifikacija „Ajkule”.

Modernizacija se sastojala u opremanju podmornice za testiranje najnovije balističke rakete „Bulava”. Ova raketa je predviđena za strateške podmornice projekta 955 („Borej”), ali one nemaju odgovarajuća postolja za početno testiranje.

Balističke rakete „Bulava” su testirane, a „Dmitrij Donski” nastavlja svoju službu u 18. podmorničkoj diviziji Severne flote, u Belomorskoj vojno-pomorskoj bazi, u gradu Severodvinsku. Posada podmornice stalno se otiskuje na more radi različitih testiranja. U ovom trenutku se priprema za izvršavanje borbenih zadataka na otvorenom moru.

„Donski” ima dve spasilačke komore koje isplivaju na površinu, a smeštene su u bočnim delovima trupa. Dovoljno su velike da se u njima može smestiti kompletna posada. Trup je napravljen od lakog materijala, prekriven je gumenim slojem teškim ukupno 800 tona, koji služi kao zvučna izolacija, štiti od radara i ne pravi odjek. Zahvaljujući tom sloju podmornica izgleda kao gigantska gumena igračka.

Iz komandnog tornja se spuštamo u unutrašnjost pomornice i dolazimo na glavno komandno mesto. To je „mozak” podmornice. Odavde se upravlja kretanjem, a takođe raketnim i radiotehničkim oružjem. Ovde se obavlja i ritual „inicijacije” novih podmorničara.

Ta ceremonija se vrši za svakoga ko je prvi put zaronio, nezavisno od čina i zvanja, a sastoji se u tome da mornar mora popiti veliku kriglu morske vode. Posle toga treba da poljubi zaljuljani malj. Na „Ajkuli” se ljubi buzdovan, jer on služi kao simbol raketa koje su testirane u ovoj podmornici (na ruskom reč „bulava” znači buzdovan). U ovoj proceduri je najvažnije ne dobiti „po zubima”. Ko uspešno ispuni obred, dobija potvrdu da je postao podmorničar. U zavisnosti od raspoloženja posade može dobiti i poklon u vidu usoljene ribe, a ponekad i pečat na mekom mestu „za uspomenu i dugo sećanje”.

Podmornice projekta 941 su jedinstvene ne samo po svojoj veličini i snazi, nego i po komforu, ishrani i uopšte po uslovima za život, rad i odmor posade. Zbog toga je ovaj projekat dobio nadimak „podvodni Hilton”.

Posebno je zanimljiva zona za odmor. Tu su rusko parno kupatilo, bazen, solarijum, teretana i soba za relaksaciju sa minijaturnom „botaničkom baštom”.

Trenažeri sa leve strane konstruisani su u Centralnom konstruktorskom birou „Rubin”, inače vodećem preduzeću za projektovanje nuklearnih podmornica. Trenažeri sa desne strane su poklon pretpostavljenih.

Bazen je dimenzija 4h2 metra i dubine 2 metra. Puni se običnom i slanom morskom vodom. Voda se može zagrevati.

Podmorničari redovno odlaze u saunu, ali to najčešće čine u bazi, jer je u moru režim rada uvek dosta naporan, tako da nema mnogo slobodnog vremena.

„Ajkula” je pre nekoliko godina imala čak i „kućne ljubimce” – papagaje i kanarince, ali ptice nisu mogle da izdrže neprekidno spuštanje u dubinu i sada je u podmornici ostala samo „botanička bašta”.

„Dmitrij Donski” ima dva dnevna boravka, koji su istovremeno i trpezarije. Prvi je za redovne vojnike, a drugi za oficire. U ovom drugom je razmeštena ekspozicija posvećena Kulikovskoj bici. Upravo tu se nalazi onaj buzdovan koji se koristi za ritual „inicijacije” podmorničara.

Dnevni boravak za obične vojnike je daleko skromniji. Sav nameštaj u dnevnom boravku i drugim prostorijama pričvršćen je lancima za pod i tako zaštićen od ljuljanja.

Dozvoljeno nam je da pogledamo salon komandira. On se sastoji od tri prostorije: sale za prijem, kabine komandira i kabine njegovog zamenika.

Pristup u druge prostorije „Ajkule” nije nam bio omogućen. Mnogo toga u ovoj ogromnoj podmornici nije skorijeg datuma, ali je još uvek pod pečatom državne tajne i skriveno je od očiju javnosti. Ako neko poželi da bar spolja vidi kako izgleda ova strateška podvodna krstarica, neka dođe na pristanište. Prema planovima komande ratne mornarice Rusije, „Dmitrij Donski” će se koristiti do 2022. godine. Nije, međutim, isključeno da će i tada opet biti modernizovan i da će ostati „u stroju” duže nego što je planirano.

Oleg Kulešov,
Russia beyond