Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 22.09.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 22.09. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 22.09


Kijevske snage 34 puta napale teritoriju DNR -  Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 34 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se 14 naseljenih mesta Republike.



Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana tri puta napale pozicije Narodne milicije u području Slavjanoserbska, kao i naselja Frunze i Kalinovka.




Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 22.09.

Peskov: Nema govora o raspoređivanju misije UN na rusko-ukrajinskoj granici - Obezbeđenje misije UN u Ukrajini mogla bi da osigurava bezbednost OEBS, ali nema govora o njenom raspoređivanju na rusko-ukrajinskoj granici, izjavio je novinarima portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov.

„Suština ruskog predloga, ruske inicijative je u tome da ova misija OEBS-a može da osigurava bezbednost da saradnici misije OEBS-a ispunjavaju svoje funkcije“, podsetio je predstavnik Kremlja.

On je obratio pažnju na to da „najpre realizuju svoje funkcije na liniji razdvajanja“.

Na pitanje da mandat misije OEBS-a podrazumeva posete različitih delova Ukrajine, uključujući i granicu Rusije, Peskov je rekao: „Da, nesumnjivo, radi se o obezbeđenju misije OEBS-a tamo gde se oni time bave“.

„Međutim, ne radi se o raspoređivanju misije UN na granici“, naglasio je on.

„Radi se o tome da je raspoređivanje nekih misija na granici jasno propisano Minskim sporazumom, a to (raspoređivanje obezbeđenja misije UN na rusko-ukrajinskoj granici) bi bilo u suprotnosti sa Minskim sporazumom“, objasnio je predstavnik Kremlja.

Po njegovim rečima, „najvažnije je da svaki modalitet rada nekih misija podleže dogovoru sukobljenih strana, odnosno Kijeva i nepriznatih republika Donbasa“.

Gabriel: Potrebna nova politika smanjenja napetosti sa Rusijom - Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel izjavio je za RT da je potrebna nova politika smanjenja napetosti sa Rusijom.

Nemački ministar je rekao da postoje sporazumi da se ne napadaju susedne zemlje, istakavši da je to prvo uradila Rusija i da Nemačka to smatra ozbiljnim kršenjem međunarodnog prava.

Na pitanje da li govori o istoku Ukrajine ili o Krimu, Gabrijel je rekao: 

„I o Krimu i, naravno, o sukobu na istoku Ukrajine u koji je Rusija nekako uključena, inače ne bi bilo formata ’Normandijske četvorke‘: Rusija, Ukrajina, Nemačka i Francuska, koje pokušavaju da reše problem. Bez obzira na to, na ove velike razlike, na ovaj sukob, mislim da bi svi trebalo da budemo zainteresovani za početak nove faze u politici smanjenja tenzija“, rekao je nemački ministar.

Prema njegovim rečima, bivši nemački kancelar Vili Brant „započeo je svoju politiku smanjenja tenzija sa SSSR-om, u sred najmračnijeg trenutka Hladnog rata, kada su u Prag ušle trupe“.

„Mislim da nam treba vizija nove koegzistencije u Evropi. Pogledajte Severnu Koreju, šta se tamo dešava. Ako SAD, Kina, Evropa i Rusija ne budu sarađivale, nećemo rešiti slične probleme u svetu“, dodao je Gabrijel.

On je takođe naglasio da nam je „potrebna nova politika smanjenja tenzija sa Rusijom, bez obzira na činjenicu da je zbog Krima i Ukrajine nastao ozbiljan konflikt“.

Moskva spremna da raspravlja o alternativnim predlozima za mirovne snage u Donbasu - Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da je Moskva spremna da raspravlja o alternativnim predlozima za mirovne snage u Donbasu.

Prema njenim rečima, postojeći ruski nacrt rezolucije, na kojem se trenutno radi sa partnerima u UN, nije u suprotnosti sa postojećim sporazumima.

„Nažalost, ovde imamo ogromnu količinu materijala koji ovu ideju iskrivljuju. Na primer, Ukrajina je ovu ideju preparirala na takav način kao da će mirotvorci navodno biti raspoređeni na čitavoj teritoriji Donbasa“, rekla je Zaharova novinarima na marginama Generalne skupštine UN.

„Ako postoje alternativni projekti, spremni smo da razgovaramo o njima. Ali, istovremeno, ponavljam još jednom da postoji i ruska inicijativa, ruski nacrt rezolucije. A sve ostalo je, kao i uvek u svetu diplomatije i politike, pitanje sporazuma, konsenzusa, potrage za kompromisima“, dodala je portparolka Ministarstva spoljnih poslova.

Rad na nacrtu rezolucije Saveta bezbednosti UN o mirovnim snagama u Donbasu se nastavlja, Moskva insistira na njihovom raspoređivanju na liniji razgraničenja, na kojoj su prisutni posmatrači OEBS-a, izjavila je Zaharova ranije za televiziju „Rusija 1“.

„Trenutno se u Ujedinjenim nacijama razrađuje i razmatra ruski nacrt rezolucije o učešću mirovnih snaga UN. Bilo je mnogo spekulacija na tu temu, bilo je mnogo spekulacija u ukrajinskim medijima o navodnom raspoređivanju tih mirovnih snaga na teritoriji Donbasa. Želela bih da objasnim o čemu se radi. Mirovnjaci će biti raspoređeni na liniji razgraničenja na kojoj se nalaze posmatrači OEBS-a i vodiće računa o bezbednosti pripadnika te organizacije. Ni manje ni više“, rekla je Zaharova.

Zaharova: Moskva razmatra korake u slučaju isporuke američkog oružja Ukrajini - Moskva razmatra korake u slučaju eventualne isporuke američkog smrtonosnog oružja Ukrajini, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

„Naravno da razmatramo“, odgovorila je Zaharova na pitanje voditelja televizije „Rusija 1“.

„Za mnoge je koncept Minskih sporazuma nešto virtuelno, ali zapravo to je današnja realnost. U svakom slučaju, moramo da učinimo sve kako bismo se pridržavali upravo tog kursa“, dodala je ona.

Tramp: Ne bih rekao da je Ukrajina najlakše mesto za život - Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp sastao se sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom. Razgovori su održani na marginama 72. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Tramp je Porošenku rekao da su odnosi između dve zemlje „dostigli napredak“ od njihovog poslednjeg sastanka u Beloj kući.

„Ne bih rekao da je Ukrajina najlakše mesto za život, ali se stvari kod vas svakodnevno popravljaju“, rekao je Tramp, ne objašnjavajući kako se situacija poboljšala.

„Velika mi je čast da budem ovde, da sedim tako blizu vas. Drago mi je da čujem reči o napretku koji smo postigli od našeg poslednjeg sastanka“, odgovorio je Porošenko američkom predsedniku.

Kijev traži 380.000 dolara od ruskih avio-kompanija za letenje iznad Krima - Sud Kijevske oblasti zatražio je oko 380.000 dolara od ruskih avio-kompanija za letenje iznad Krima, saopštila je portparolka generalnog tužilaštva Ukrajine Larisa Sargan na svojoj stranici na „Fejsbuku“.

Tužbu je podnelo tužilaštvo autonomne pokrajine Krim, struktura koja se sačuvala u okviru generalnog tužilaštva Ukrajine, nakon ulaska Krima u sastav Rusije.

Prema rečima Sargana, avio-kompanija nije plaćala aero-navigacione usluge za nebo iznad Crnog mora kod granica Simfiropoljskog rejona.

Arbitražni sud Moskve, u okviru međunarodne pravne pomoći, obavestio je optuženog o postupku, dodala je portparolka.

To nije prvi pokušaj ukrajinskih vlasti da izvuku novac iz ruskih avio-kompanija. Prošle godine je Državna avio-služba Ukrajine izračunala ruskim kompanijama koje lete za Krim kazne za sumu od 27 miliona dolara. Na Krimu su ovu odluku nazvali još jednom „glupošću“ ukrajinskih vlasti.

Eksperti su nazvali kazne glupošću, jer ruske kompanije ne lete u Ukrajinu. Direktni avio-saobraćaj među državama obustavljen je 25. oktobra 2015. godine.

Pet država će kazniti krivce za pad aviona MH17 iznad Donbasa - Pet država-članica zajedničke grupe za istraživanje katastrofe MH17 potpisale su međuvladin memorandum o saradnji, navodi se na sajtu Vlade Holandije.

Grupu čine Holandija, Australija, Belgija, Malezija i Ukrajina. U dokumentu se govori o političkoj podršci država koje vrše istragu protiv lica koja se optužuju za obaranje aviona na liniji MH17.

„Države, članice grupe, žele da izvedu pred lice pravde odgovorne krivce i dogovor direktno to pokazuje“, izjavio je ministar spoljnih poslova Holandije Bert Kunders.

U julu su članice grupe odlučile da se optužbe podnose po holandskim zakonima, ali „uz aktivnu podršku međunarodne zajednice“.

Kako navodi predsednik ruske Asocijacije međunarodnog prava Anatolij Kapustin potpisani memorandum neće imati pravne posledice za treće zemlje.

Putnički avion „boing 777“ malezijske kompanije na letu MH17 iz Amsterdama za Kuala Lumpur srušio se 17. jula 2014. godine na istoku Donjecke oblasti. U nesreći su poginula 283 putnika i 15 članova posade — iz deset zemalja.

Članovi Zajedničke istražne grupe su predstavnici Australije, Belgije, Malezije, Holandije i Ukrajine.

U septembru 2016. godine istražitelji su objavili rezultate svoje analize, prema kojima je avion srušila raketa iz raketnog sistema „Buk“, koji se nalazio na području sela Prvomajsko južno od naselja Snježno. Selo je u to vreme bilo pod kontrolom ustanika.

Stručnjaci su, pritom, priznali da nisu uspeli da prouče informacije koje je dostavila ruska strana. Ruska analiza prvobitnih radarskih podataka odbacuje mogućnost lansiranja rakete na „boing“ iz oblasti istočno od mesta katastrofe, uključujući i naselje Snježno.

Peskov: To što Ukrajina karakteriše Rusiju kao „državu-agresora“ kosi se sa realnošću - To što Ukrajina karakteriše Rusiju kao „državu-agresora“ kosi se sa realnošću na jugoistoku Ukrajine, gde Rusija ne učestvuje u konfliktu. Kompromisi prilikom sličnih formulacija treba da budu razumni i prihvatljivi, izjavio je portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov.

„U stavu da je Rusija agresor nema mesta za interpretacije. Jer ovakav stav je apsolutno u suprotnosti sa realnošću. Rusija nije učesnik sukoba, ona je zajedno sa drugim državama garant realizacije dokumenata na koji se oslanja čitav proces rešavanja krize - Minski sporazum“, rekao je Peskov novinarima, komentarišući informacije medija o navodnom ukrajinskom projektu rezolucije koji sadrži pomenute formulacije.

Osim toga, portparol ruskog lidera je objasnio da svaki kompromis pri formulacijama u kojima se Rusiji želi nametnuti uloga agresora mora da bude razuman i dozvoljen.

„Rusija i predsednik Putin su više puta pokazali želju da urade sve što je moguće za dolazak do kompromisa. Međutim, svaki kompromis je praćen određenim stepenom razumnosti i prihvatljivosti“, naveo je Peskov.

Gatilov: Rusija ne vidi svrhu raspoređivanja misije UN na rusko-ukrajinskoj granici - Rusija ne vidi svrhu raspoređivanja misije UN na rusko-ukrajinskoj granici, rekao je ruskim medijima zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Genadij Gatilov komentarišući ruski projekat rezolucije o obezbeđivanju misije UN u Donbasu.

„Predstavnici Ukrajine žele raspoređivanje UN na čitavoj teritoriji Ukrajine, uključujući rusko-ukrajinske granice. Rusija nije strana u konfliktu, zato nema smisla raspoređivati mirovnjake na granici“, rekao je on.

Gatilov je naglasio da se Moskva ne opire Minskom sporazumu, u kome „postoji ceo niz pitanja koja treba da budu rešena pre nego što stvar pređe na razgovore o rusko-ukrajinskoj granici“.

„Ukrajinci sve izokreću — pre svega žele da zatvore rusku granicu sa Ukrajinom, a zatim će da rešavaju ili neće da rešavaju pitanje povezano sa drugim aspektima rešavanja krize. Takav stav mi ne delimo, jer je on u suprotnosti sa Minskim sporazumom“, konstatovao je zamenik šefa ruske diplomatije.

Ranije je predsednik Petra Porošenko na sednici Generalne skupštine UN naglasio je da će obavezan uslov mandata mirovne misije u Donbasu biti raspoređivanje na ukrajinsko-ruskoj granici.

Rusija ne vidi svrhu raspoređivanja misije UN na rusko-ukrajinskoj granici -Teretni vozovi započeli su redovni železnički saobraćaj obilaznicom oko Ukrajine, saopštile su Ruske železnice (RŽD).

U avgustu su RŽD završile izgradnju obilaznice Žuravka–Milerovo. Radovi su započeti 2014. godine nakon pogoršanja odnosa sa Ukrajinom.

Linija dužine 137 kilometara čitavom dužinom prelazi preko teritorije Rusije. Vrednost radova izgradnje procenjena je na 56 milijardi rubalja. U projektu su učestvovali odeljenje RŽD „Rosželdorstroj“ i železničke trupe.

„Testiranje će omogućiti proveru spremnosti železničke infrastrukture, rada sistema kontrole saobraćaja, kao i pripremu lokomotivnih brigada“, istakla je kompanija.

Putnički vozovi preko nove trase počeće da saobraćaju nakon teretnih vozova. Za njih red vožnje tek treba da bude utvrđen, istakle su RŽD.

Maksimalna brzina teretnih vozova iznosiće 90 kilometara na sat, a brzina putničkih 140 kilometara na sat.

Tokom letnjeg perioda tom trasom će saobraćati 190 vozova dnevno, od kojih su većina putnički vozovi na dugim relacijama.

Ukrajina - iz minuta u minut -

   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima