Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 09.09.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 08.09. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 09.09


Ranjen major Vojske DNR Dejan Berić - Ratni novinar "Komsomoljskaje pravde" Alkeksandar Koc je saopštio da je major Vojske DNR Dejan Berić teže ranjen. Više informacija za sada nije poznato.

Serbskiй snaйper Deki kontužen na poziciяh DNR. Na nem na samom dele živogo mesta net, mnogo raneniй za tri goda pic.twitter.com/OLLmKA6KpN

— Aleksandr Koc (@sashakots) September 8, 2017

Kijevske snage 37 puta napale teritoriju DNR - Sinoć su kijevske snage otvorile vatru na naselje Aleksandrovka nedaleko od Donjecka. Tom prilikom pod vatrom se našao i punkt zajedničkog Centra za kontrolu i koordinaciju primirja.

Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 37 puta napale teritoriju DNR. Pod kijevskih ukrajinskih snaga našlo se 18 naseljenih mesta Republike.



Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana šest puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Frunze, Krasni Jar, Logvinovo i Lozovoe.



O situaciji na lokalitetu Frunze

Izveštaj sa pozicija Narodne vojske DNR

Borac Narodne milicije LNR o mogućem uvođenju mirovnih snaga


Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 09.09.

Kijev predao svoj projekat rezolucije o Donbasu - Ukrajinska delegacija u sedištu UN u Njujorku predala je na razmatranje partnerima iz SB UN svoj projekat rezolucije o raspoređivanju mirotvoraca u Donbasu, saopštio je zamenik šefa administracije predsednika Ukrajine Konstantin Jevsejev.

On je naveo da je Ukrajina predala svoju rezoluciju o mirovnjacima još 2016. godine, ali se tada nije susrela sa odgovarajućom reakcijom zbog ruskog stava.

„Prema nalogu predsednika, izmenjeni nacrt rezolucije je bukvalno pre neki dan predat partnerima iz Saveta bezbednosti. Naravno, mi smo spremni da i dalje radimo na njemu“, rekao je Jevsejev u programu ukrajinske televizije „Inter“.

Prema njegovim rečima, vrlo je važno da predsednik Ukrajine Petro Porošenko narednih dana ode u Njujork kako bi učestvovao na Generalnoj sednici UN i sednici SB UN na koje je pozvan.

Jevsejev smatra da od trenutka donošenja odgovarajuće odluke pripreme za raspoređivanje mirotvoraca UN u Donbasu mogu da potraju najmanje pola godine.

Gabriel: Ruski predlog o uvođenju mirovnih snaga u Donbans može doneti mir - Berlin pozdravlja predlog Moskve da se misija UN pošalje u istočnu Ukrajinu rekao je za RT ministar spoljnih poslova Nemačke Zigmar Gabriel.

U intervjuu za RT, Gabriel je označio mirovnu inicijativu ruskog predsednika Vladimira Putina kao "prvi pravi korak" na putu ka sveobuhvatnom političkom rešenju u Ukrajini.

"Ono što sada treba da uradimo jeste da provedemo pregovore usmerenih na prekid vatre i povlačenje teškog naoružanja. Zahvaljujući ruskom predlogu, sada smo u stanju da to uradimo ", rekao je Gabriel.

"Iako postoji neslaganje oko detalja misije između Rusije, Ukrajine i drugih strana, to ne bi trebalo da predstavlja prepreku dijalogu", rekao je Gabriel.

Ističući da su i "ukrajinske snage i pobunjenici su krivi za ponovno kršenje primirja", Gabrijel je saopštio da je "Berlin već dugo za raspoređivanje oružane misije UN u istočnoj Ukrajini".

"Savetujem sve učesnike da ne govore da nećemo uspeti u ovome jer svi pojedinačni zahtevi nisu ispunjeni, nego da otvoreno razgovaramo sa Rusijom o uvođenju mirovnih snaga UN", dodao je Gabriel.

Raspoređivanje snaga ako bude uspešno u postizanju trajnog prekida vatre, otvorilo bi put za političko rešenje, rekao je Gabriel i dodao da će "tada moći početi ukidanje sankcija nametnutih Rusiji".

Govoreći o ponovnom ujedinjenju Krima sa Rusijom, sporno pitanje koje ostaje između Rusije i EU, Gabrijel je rekao da dok Moskva i Berlin imaju suprotstavljene stavove po tom pitanju, šanse za kompromis, u drugim delovima Ukrajine ne treba zanemariti.

"Ovo su mali koraci. Nemoguće je nadati se da će sve ići brzo", rekao je on, dodavši da su bolji odnosi u interesu obe strane. 

Ukrajina započela sa pripremom programa saradnje s NATO-om za 2018. godinu - Godišnji program saradnje Ukrajine sa Severnoatlantskom alijansom tokom 2018. godine biće sličan planu dejstava usmerenih na članstvo u NATO-u, izjavila je ukrajinska vicepremijerka za pitanja evropskih i evroatlantskih integracija Ivana Klimpuš Cincadze.

Ranije je predsednik Ukrajine Petro Porošenko saopštio da je predložio NATO-u da pokrene diskusiju o davanju zemlji plana dejstava za članstvo u Alijansi. Prema njegovim rečima, Ukrajina zasad ne namerava da se prijavljuje za ulazak u Alijansu i želi da se usredsredi na postizanje kriterijuma NATO-a.

„Sada smo već počeli pripremu programa saradnje s NATO-om za 2018. godinu, i ja se nadam da ćemo sledeće godine zaista ispuniti godišnji plan sličan onima koje su imale sadašnje članice Alijanse prilikom ispunjavanja plana dejstava za članstvo“, rekla je ukrajinska političarka.

Merkelova: Sankcije Rusiji bile neophodne zbog velikog kršenja međunarodnih zakona - Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da želi da se ukinu sankcije Evropske unije protiv Rusije, ali samo ukoliko u Ukrajini bude uspostavljen mir.

Govoreći na predizbornom skupu u Štrasburgu na istoku Nemačke, Merkelova je rekla da je zbog velikog ruskog kršenja međunarodnih zakona, usvajanje sankcija bilo neophodno, preneo je Rojters.

„Provela sam mnogo vremena kako bih uspostavila odgovorne, dobre odnose sa Rusijom“, rekla je Merkelova i dodala da je zajedno uz pomoć Francuske ulagala napore ka postizanju mira na istoku Ukrajine.

„Onog trenutka kada to dostignemo, ukinućemo sankcije“, poručila je Merkelova.

Moskva spremna za dijalog sa SAD u okviru OEBS-a - Moskva je spremna za dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama u okviru OEBS-a, ali je uspostavljanje komunikacije s Vašingtonom problematično, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Generalni sekretar OEBS-a Tomas Greminer saopštio je ranije da je ova organizacija spremna da bude platforma za rešavanje problema između SAD i Rusije, koje treba aktivnije da iskoriste mogućnosti svih međunarodnih organizacija za pregovore.

„Spremni smo za komunikaciju uz uzajamno poštovanje, usmerenu na postizanje rezultata sa svim članicama OEBS-a, uključujući SAD. Ali ovo ne može da prođe bez zainteresovanosti druge strane. Nažalost, ako imamo u vidu poznate događaje u Ukrajini, američka strana unutar OEBS-a primenjuje politiku otvorenog pritiska, nametanja agresivne retorike koja povremeno izlazi iz okvira pravila diplomatskog ponašanja“, navedeno je u saopštenju.

Komunikacija u takvom stilu je, kako je istaklo Ministarstvo, problematična ne samo u smislu uspostavljanja ravnopravnog bilateralnog dijaloga, nego i u smislu rešavanja zadataka samog OEBS-a.

„Smatramo da će Greminger u realizovanju ove inicijative morati da ima u vidu te okolnosti“, navelo je Ministarstvo.

U saopštenju je naglašeno da je „moguće samo pozdraviti nameru novog generalnog sekretara OEBS-a da u toj organizaciji obnovi atmosferu poverenja koje je poslednjih godina ozbiljno narušeno“.

Nojertova: Ne želimo ovu razmenu diplomatskih akcija po principu ’oko za oko‘ - SAD se nadaju da će se razmena diplomatskih mera sa Rusijom prekinuti, izjavila je portparol Stejt departmenta Heder Nojert.

„Želimo da poboljšamo naše odnose. Ne želimo ovu razmenu diplomatskih akcija po principu ’oko za oko‘“, rekla je Naveterova novinarima na brifingu.

Američke vlasti su 31. avgusta zatražile od Rusije da prekine diplomatske aktivnosti u zgradi Generalnog konzulata u San Francisku, kao i u zgradama trgovinskog predstavništva u Vašingtonu i filijalama trgovinskog predstavništva u Njujorku.

Portparolka je negirala da su agenti FBI učestovali u pretresu ruske diplomatske imovine u SAD.

„Ne znam koji je protokol u FBI, ali znam da su inspekcije, bez obzira kako ih zovete, sprovedene legalno“, rekla je Navertova. „FBI nije učestvovao, to su bili agenti Biroa za diplomatsku bezbednost Stejt departmenta“, precizirala je ona.

Prema njenim rečima, ruske diplomate su pratile američke agente u „obilasku“ predstavništva u Vašingtonu i konzulatu u San Francisku, ali su odbile da učestvuju u „obilasku“ iznajmljenih prostorija trgovačke misije u Njujorku koje su SAD zatvorile. 

Ruske diplomate ispunile su ovaj zahtev do 2. septembra. Moskva je akcije Vašingtona nazvala „nasilnim zauzimanjem“ ruske diplomatske imovine. Moskva, takođe, namerava da se obrati sudu u vezi sa potezima američke strane.

  Ukrajina - iz minuta u minut -

   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima