I umu, i srcu

Započinje školska godina. Učenici i studenti pune razrede i slušaonice. Posebno se raduju prvaci i studenti prve godine. Za njih započinje sasvim nov, nepoznati i začuđujući život.

Danas je u svim školskim ustanovama praznijk - cveće, bele mašne, svečani redovi i otvoreni časovi koje mogu da posete roditelji i gosti. Ipak, i učenici i učitelji znaju da će već sutra započeti ozbiljan rad, koji će zahtevati napor, koncentraciju i strpljenje. Jer savremna škola u širokom smislu te reči ističe sve novije zahteve, kaže zamenik predsednika Komiteta Državne dume RF za obrazovanje, predsednik udruženja Znanje Oleg Smolin.
 

Ubeđen sam: kako bi obrazovanje bilo uspešno, pravo, treba da se spoje dve stvari: sa jedne strane najbolje domaće obrazovne tradicije, sa druge najnovije obrazovne tehnologije. Ako se govori o tradicijama, rusko obrazovanje je uvek bilo jako po svojoj fundamentalnosti. Nikada nismo svodili obrazovanje na funkcionalnu pismenost. Nikada nismo smatrali da dete treba da naučimo samo jedno - da ne gura prste u utičnicu, a zakone Oma ili druge fizičke zakone uopšte da ne mora da zna.
 

Kako bi rusko obrazovanje bilo konkurentno, uvereni su eksperti, neophodno je razvijati elektronske tehnologije, približiti nastavni proces aktuelnim potrebama nauke, ekonomije i društva. Nije slučajno što je najpopularnija tema literarnog konkursa održanog u Rusiji Direktor škole 2010. bila opremljenost učionica kompjuterskom tehnikom, videoopremom. To će pomoći da se časovi učine raznovrsnijim i pružiti mogućnost učenicima da sami pronalaze potrebne informacije, razvijajući njihovu samostalnost i stvaralačke procese.
 

Druga komponenta uspeha obrazovanja je, kako smatraju stručnjaci, razvoj duhovnosti. U julu 2009. godine Predsednik Rusije je predložio da se u nizu regiona sprovede eksperiment o predavanju osnova religizone kulture u školama, istorije religije i svetovne etike. Uvođenje ovakvog kursa u mrežu školskog programa, ubeđen je zamenik šefa Sinodalnog odeljenja za odnose Crkve i društva otac Geogrij, pružiće učenicima mogućnost da upoznaju one religiozne tradicije koje postoje u našoj zemlji.
 

Nesumnjivo, postavlja se pitanje koliko su ove tradicije savremene u današnjoj školi, pošto i naučna znanja napreduju, i interesi generacije koja stasava mogu da leže u različitim oblastima. Ipak predstava o religioznoj, kulturnoj tradiciji pruža izvesnu okosnicu moralnog obrazovanja, moralnu podlogu kako bi omladina mogla ne samo da stiče sumu znanja, već i da stekne nešto što će uticati pozitivno na njihove odnose sa prijateljima, roditeljima, na njihov hod kroz život.
 

Čovek, pisao je poznati sovjetski pedagog Vasilij Suhomlinski, može da postigne sve tajne uređenja sveta, ali ako se ne nauči da voli, ostaće divljak. Kako se to ne bi desilo, obrazovanje treba da razvija ne samo razum, već i da usavršava dušu, da daje hranu i umu, i srcu.