Pitanje o veri

Treba li utvrditi religioznu pripadnost ruskih građana? Ovo pitanje se ponovo razmatra uoči još jednog Saveznog popisa stanovništva koji će biti održan od 14. do 25. oktobra 2010. godine. Religiozni poslenici nemaju ništa protiv uključivanja pitanje o konfesionalnoj pripadnosti u anketu. Kažu da će im takva informacija biti vrlo korisna. Pri tome oni i ne insistiraju na prisustvu ove tačke u u anketi.
 

Poslednji put ruske građane su pitali za religiju za vreme Opšteg popisa stanovništva 1937. godine. Kažu da je ovo pitanje u anketu stavio lično Staljin. Tako je on hteo da proveri kako je protekla petoljetka borbe protiv religioznih predrasuda. Tada se 53,3% stanovništva SSSR izjasnilo kao vernici,a u selima taj broj je bio još veći - oko 70%. Rezultati su bili proglašeni nezadovljavajućim, a podaci poverljivim. Ali više za veru za vreme popisa ruske građane nisu pitali.
 

U anektama Saveznog popisa stanovništva 2010. pitanje odnosa prema religiji takođe nije predviđeno. Mada, nesumnjivo, danas bi bilo zanimljivo znati koji broj ruskih građana se smatra vernicima. Pre svega, to zanima predstavnike različitih konfesija, koje smaraju da se sociološki podaci o broju vernika u Rusiji predtavljaju umanjnim. Popis bi mogao da pokaže pravu sliku, zato što se anketira čitavo stanovništvo zemlje. Ali pitanje vere može da izazove kod ruskih građana neke teškoće, samtraju religiozni poslenici.
 

Tokom poslednjih 70 godina u zemlji nije bilo prakse identifikovanja ljudi po religioznom priznaku. Tek 90-ih godina započeo je aktivan religiozni život, ističe zamenik predsednika Sinodalnog odeljenja za saradnju Crkve i društva Moskovske patrijaršije Georgij Roščin.
 

Možda pre nego što se postavi pitanje religiozne pripadnosti, treba skrenuti pažnju na obrazovnu sferu, pripremiti ljude za to da oni mogu da odgovore na to pitanje. Jasno je da crkveni ljudi i pravi sledbenici pojedinih religija nesumnjivo znaju kako da odgovaraju. Ali većina naših građana, mada se i ubraja u pravoslavne, judeje, muslimane i budiste, ne može da se identifikuje kao crkveni čovek. To će naravno stvoriti određene teškoće u statističkom ordređenju pripadnosti pojedinoj konfesiji, veri.
 

Sa tačke gledišta etiologije i opšteg razvoja zemlje, utvrđivanje pitanja veroispovesti ruskih građana takođe je vrlo važno. Jer Rusija je polikonfesionalna zemlja. Popis bi pomogao da otkrije realni procentni odnos predstavnika tradicionalnih religzija i drugih religioznih udruženja.
 

Rusija poslednjih godina doživljava preporod duhovnosti. Može se reći, ovaj proces je u jeku i još nije završen. Ali ipak za eksperte pitanje religije za sada nije prioritetno. Uz to imamo tri izvora dobijanja ovih podataka - kaže zamenik direktora Instituta za etnologiju i antropologiju RAN Vladimir Zorin.
 

Prvi je genetički princip preko popisa. Znamo koji narodi se pridržavaju kakvih pogleda tradicionalno. Drugi izvor su sociološka anketiranja. Ona govore o tome da broj vernika u zemlji stalno raste, poslednji podaci su na nivou od 60%. Konačno, postoje podaci samih konfesija.
 

Treba li očekivati uključivanje pitanja o religiji u anketu narednog popisa, koji će biti izveden za jedno deset godina, pokazaće vreme. Za sada čak nije jasno kako formulisati ovo pitanje. Treba istaći da za sada ni jedna tradicionalna konfesija u Rusiji nije uputila obraćanje Rosstatu sa molbom da se pitanje veroispovesti uključi u anketu za popis.