Radovan Karadžić u ekskluzivnom intervjuu za RT (Russia Today)

30.08.2010. god.

Posle višemesečnih pregovora sa Tribunalom u Hagu odobren intervju

9. april 2010. godine

Nakon višemesečnih pregovora, RT-u je napokon odobren intervju sa vođom Srba iz Bosne i Hercegovine tokom rata, Radovanom Karadžićem, kome se u Hagu sudi za masovna ubistva za vreme rata u Bosni od 1992. – 1995. godine.

RT: Tvrdite da su, tokom hapšenja, bila narušena Vaša ljudska prava. Na koji način? Zašto bi Tribual, koji tvrdi da štiti ljudska prava, koristio metode koje ste naveli?

Radovan Karadžić: Ja sam zaista popunio prijavu u kojoj sam tvrdio da je hapšenje narušilo moja prava, propustom, onih u Beogradu koji su me uhapsili, da me obaveste o razlozima moga hapšenja, da mi dozvole kontakt sa vanjskim svetom i da me na vreme izvedu pred sudiju. Držali su me tri dana, a da nisam znao ko su moji zarobljivači. Mislio sam da su možda lovci na glave, koji pokušavaju da dobiju nagradu od 5 miliona američkih dolara. Zamolio sam ih da pošalju poruku, da ljudi znaju da sam dobro, ali su oni to odbili. Tokom tog perioda, nije mi bio dozvoljen kontakt ni sa kim. Tek su me četvrti dan izveli pred sudiju u Beogradu. Razočaran sam što Tribunal nije uspeo da očuva moja prava po ovom pitanju.

RT: Mnogi tvrde da je Tribunal uveliko jednostran. Koji je, prema Vašem mišljenju, stvarni cilj procesuiranja?

Radovan Karadžić: Dajem sve od sebe da se branim, pod veoma teškim okolnostima. Moraćemo pričekati da vidimo kakvo ću suđenje imati, pre nego što saznamo koji je stvarni cilj procesuiranja.

RT: Ričard Holbruk i dalje poriče sporazum, za koji Vi kažete da ste ga sklopili sa njim 1996. godine, kojim se garantuje Vaš imunitet. Vi ste pristali na to tako što ste nestali iz javnog života – šta Vi mislite žašto je sporazum raskinut?

Radovan Karadžić: Ili Holbruk nikada nije nameravao da poštuje sporazum, jedino da ostvari kratkoročnu pobedu zbacivši me sa položaja, ili nije imao snage da vidi da je sporazum bio u čast, uprkos bučnom negodovanju, mog procesuiranja od strrane drugih aktera. Nema sumnje, za ljude koji su bili uključeni, da je sporazum postojao, i zaključak je da je jedini propust bila rezolucija Saveta bezbednosti po tom pitanju, koja se još uvek mogla desiti. U protivnom, bez prethodnog rešenja, nije se mogao doseći nikakav mir.

RT: Kakva je bila svrha teksta sporazuma koje su objavile novine „Glas Jasnosti“. U tekstu se navodi da se SAD mogu unilateralno povući iz toga. Da li Vi mislite da je to ono što se desilo? Zašto bi oni to uradili?

Radovan Karadžić: Navodno pisani sporazum sa Holbrukovim i mojim potpisom je bio lažan dokument. I to ne od strane nekog bliskog meni, pošto je moj potpis takođe zaboravljen.

RT: Srpske vlasti su Vas odale Vašim zarobljivačima. Da li se osećate izdanim od strane zemlje za koju ste se borili?

Radovan Karadžić: Ne osećam se izdanim od strane Srbije, jer mi oni nikada nisu obećali da me neće uhapsiti. Ne znam sa kojim stvarima su se morali baviti, jer ja nisam na njihovom mestu. Ukoliko je postojao validan razlog za d'etat, i ukoliko bi moje hapšenje pomoglo Srbiji i Republici Srpskoj, ja neću zameriti. Bojim se da nisu dobili ništa za mene, tako da mi se čini da sam bio protraćen sa stanovišta interesa Srbije. U svakom slučaju, nisam protiv toga da se suočim sa svojom sudbinom – sve je to borba za moj narod.

RT: Kakava su Vaša očekivanja? Hoćete li moći da se borite za svoja prava na ovome sudu?

Radovan Karadžić: Ovaj pravosudni sistem je potpuno različit od onoga koji ja poznajem. U našem sistemu postoji „istražni sudija“, koji sprovodi istragu i za tužioca i za odbranu, i tokom te faze oni sarađuju, i utiču na postupak, dok u „opštem pravu“ tužilac sprovodi svoju, a odbrana svoju istragu. Odgovornost je odbrane da na odgovarajući način informiše Komoru tokom suđenja, i stoga da bude dobro pripremljena. Odbrani je potrebno dovoljno vremena i sredstava da to uradi, kao i saradnja različitih zemalja, da bi se dobila odgovarajuća dokumentacija. Neke od njih sarađuju, i ja sam im zahvalan na tome. Neke ne, i ja sam zahvalan Komori zbog razumevanja za potrebe odbrane i na preporukama tim zemljama, i nekim drugim dobrim odlukama, među kojima je i ova mogućnost da dgovaram na Vaša pitanja.

RT: Da li verujete da je Srbija zauvek izgubila Kosovo?

Radovan Karadžić: Nikada ne kažem zauvek. Postoji jedna priča u mojoj zemlji: Jedan čovek je govorio svojoj livadi:“O, moja livado, ti si moja, zauvek moja.“ A livada je odgovorila:“ Ne budi lud, mene je posedovalo stotine vlasnika, koji su bili slepi na jedno oko, a kamoli onih koji nisu bili slepi. Ti se menjaš, ja ostajem.“ Jevreji su se vratili u Jerusalem, nakon što su se molili dve hiljade godina. A Kosovo je srpski Jerusalem.

RT: Kakve su šanse za Srbiju da se u skorije vreme pridruži EU i NATO-u?

Radovan Karadžić: Srbija bi se odmah trebala pridružiti Evropi, ali niko se ne bi trebao pridružiti NATO-u. NATO je kao stara alatka, koju je teže čuvati, nego što je vredna održavanja. NATO koristi Rusiju da plaši Evropu i uzima evropski novac. Ali i Rusija je takođe deo Evrope – jedna drugu trebaju u miru. Bilo bi mnogo bolje, kada bi se ceo svet pridružio NATO-u, i zvali bi ga Vojska Ujedinjenih nacija, ili ga se rešiti.

RT: Srbija želi da se pridruži EU. Međutim, veći broj zemalja EU su priznale nezavisnost Kosova. Nije li to paradoks, kontardiktornost?

Radovan Karadžić: Postoji dosta kontradiktornosti u odnosima Srbije i zemalja EU, ali to nije omelo integraciju sa Evropom. Srbi i Srbija nisu baš objektivni, kada su u pitanju zapadnjačke imperijalističke namere, i ne bismo trebali preceniti naš vlastiti značaj. Ali ova kriza je poslužila kao priprema za događaje koji će slediti. Srbija i Republika Srpska su bile kao neka vrsta vudu lutke za Rusiju. Naši zapadni prijatelji iz dva svetska rata su nam zabili nož u leđa, a mislili su na Rusiju. Sumnjaju na nas kao na potencijalne ruske saveznike, ali pritišćući nas, guraju nas čak bliže Rusiji. Mi smo uvek voleli Rusiju zbog njene kulture, ali sada kažu da nam je Rusija jedini izlaz. Pored toga, zapadna imperijalistička inicijativa je stereotipno zaslepljena opasnošću od Rusije, mada Rusija nikada nije nameravala da osvoji Evropu, koja je sada dom penzionera, studenata i nezaposlenih. U međuvremenu, postoji mnogo drugih država kao što su Kina i Indija, koje sve više i više rastu, ali zapadnjačka opsesija Rusijom nanosi štetu Srbima.

Napoleon je želeo da stvori jedinstvenu Evropu, ali je mislio da prvo zauzme Rusiju, i nije uspeo. Hitler je čak imao sporazum sa Rusijom, ali je želeo da svrati i osvoji Rusiju, pre nego što dalje nastavi sa svojim pohodom na Evropu. Jedan ruski pisac je rekao da Rusiju možete razumeti umom, a ja bih dodao da se može posedovati oružjem. Drugi ne bi trebali praviti takve greške, jer je i Rusiji potrebna Evropa, i voljna je da pošteno trguje. Srbija je oduvek bila evropska. Bilo bi divno kada bismo se pridružili Evropi, bez ovakvih poniženja, bombardovanja, ucena i, konačno, pokušaja da se nametne neprihvatljiva cena, da se odustane od Kosova. Inače, mi delimo sve evropske vrednosti i nama ne bi bilo teško da se slažemo sa Evropom. Srbi, koji žive širom Evrope, su veoma integrisani, bez ikakvih kulturoloških problema, i veoma sse ističu u svojim profesijama.

Izvor
RT - Russia Today/ vostok.rs

Povezane teme

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Britanija i Francuska razmatraju slanje trupa u Ukrajinu – „Le Mond“

Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.

Nuklearni potencijal Rusije je „zastrašujući“ – Merkel

„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.

RT: Kusturica zahvaljuje RT-u što mu je otvorio oči o Americi

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj

Patrijarh Kiril odlikovao Kusturicu, a čestitao mu i Lukašenko. Festival se danas završava

Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.