Kako je NATO spustio šapu na Balkan

Istina, nejasno je kakve koristi bi NATO mogao imati od zemlje tih kapaciteta(finansijskih i vojnih), ali nije jasno ni kakve koristi ima od vojnog patuljka Crne Gore, kako je na Zapadu nazivaju. Sem da gura prst u oko Rusiji.

Za neke su odluke ovih zemalja da se priklone NATO paktu iznenađujuće, i neočekivane. Međutim, ništa u vezi NATO nije iznenađujuće, ni neočekivano, a još manje iznenadno.

Analizu  NATO strategije osvajanja Balkana, za News Front  dao je stručnjak za bezbednost Ilija Životić.

«Nakon izbora zemlje koju želi da stavi pod svoj uticaj NATO zvaničnici kreću prvo u razgovore sa zvaničnim predstavnicima vlasti. Ukoliko oni pristanu usled pogodnosti i zaštite njih i njihove garniture(CG), sve dalje ide po pravilima pristupanja.

Mnogo zanimljivija, i po izabranu zemlju opasnija, je NATO igra u slučaju odbijanja zvaničnika targetirane zemlje.

Tada se uz pomoć obaveštajnih službi, uglavnom CIA i Mi6, prvo bira odgovarajući opozicioni kandidat za koga se prave dugoročni planovi od minimum 10 godina.

Kreće se sa njegovim finansiranjem, omogućavaju mu se razne obuke: kako da govori, da se ponaša u javnosti,radi se na njegovom celokupnom novom identitetu. Menja se frizura, garderoba navike. Učenje stranih jezika je obavezno. Sve te promene prolazi i supruga/suprug da bi u javnosti izgledali kao skladan par ali i reprezentovali zapadnu kulturu. Manje korekcije plastičnih hirurga i vrhunskih stomatologa se podrazumevaju.

Uporedo sa radom na lideru opozicije nastoji se pronaći još nekoliko, novcu podložnih ljudi, koji bi širili njegovu interesnu mrežu po unutrašnjosti, u koje se isto ulaže od strane NATO agenata ali dosta manje.

Zatim se kreće na stvaranje nekoliko prozapadnih NVO koje će pokriti kritikama različite segmente društva. Najglasniji su oni za ljudska prava, ali ne treba zanemariti nipošto NVO koje se bave sistemom bezbednosti, ekonomije i tzv.mreže istraživačkog novinarstva. Praktično, stvara se jedan blok u samoj zemlji koji će vršiti pritisak na vlast, i uporedo propagirati NATO kulturu.

Vrhunac stvaranja bloka predstavlja kupovina nekoliko medija preko kojih će ta grupa «za promene»iznositi stavove i propagirati svoj sistem vrednosti. Izuzetno značajne stvari se dešavaju i na spoljnjem planu.

Naime, kako su NATO članice vodeće u međunarodnim finansijskim institucijama po direktivi gore spomenutih službi, radi se na rušenju kreditnog rejtinga, blokiranju zajmova i kredita. Savetuju se investitori iz zapadnih zemalja da ne ulažu u «targetiranu» zemlju. Ali pre svega, se u zapadnim medijima vrši prava satanizacija zemlje, njenog naroda i naglašeno rukovodstva koje ne prihvata da uđe u NATO.

Amerika otvoreno staje na stranu protivnika u eventualnom konfliktu, gde uvek javno, preko svojih medija (CNN) naglašava da su ugrožena neka ljudska prava.

Izlaze gomile članaka po najpoznatijim novinama, desetine intervjua navodnih političkih izbeglica iz te zemlje, prikazuju se montirani snimci preterane upotrebe nasilja, kako bi ceo svet video zašto NATO želi promene u toj zemlji. Na kraju, ukoliko ne uspeju da na izborima osvoje vlast sa svojim kandidatom , organizuju se nasilne demonstracije protiv vlasti koje zahvaljujući ubačenim plaćenicima nekadašnjeg Blekvotera i sličnih, prerastaju u prevrat(Ukrajna).

Odmah sutra, kreću priznavanja nove vlasti od strane zapadnih vlada, dovode se investitori koji obećavaju hiljade radnih mesta a u stvari će iscrpljivati prirodne resurse i radnike pretvoriti u jeftinu i zamenjljivu radnu snagu.

Istog trenutka se u javnost puštaju unapred spremljeni materijali za koje se tvrdi da su slučajno otkriveni u nekom tajnom skloništu bivše vlasti u kojima se vidi njihovo nepoštenje, lopovluk itd. Prikazuju se javnosti tragovi novca po nekim egzotičnim destinacijama u milionskom iznosu, koje naravno niko nikada neće ni naći, sve u cilju opravdavanja promene vlasti i sistema.

Nakon mesec dana neviđenog medijskog manipulisanja narod zaokupljen svojim ličnim problemima koji su većinom i nastali baš usled takve NATO  strategije prema toj zemlji, jednostavno prihvata promenu.

A NATO ide na sledeću metu.

Što je veći plen za NATO, jače su i mere za osvajanje koje idu od : finansiranja tzv.opozicije, obojene revolucije(Ukraina) preko vojne intervencije (SRJ ) tj.klasičnog osvajačkog rata, pa sve do okupacije(Irak)».

Priredila Lola Đorđević,
Newsfront