Mesta u Rusiji koja donose sreću

Planina Svetjolka, Samarska oblast

Fotografija: Lori/Legion-Media

U Šigonskom rejonu Samarske oblasti, nedaleko od sanatorijuma Volška Stena (Volžskiй Utёs) nalazi se planina Svetjolka. Njeno energetsko delovanje mnogi porede sa Stounhendžom i piramidama Maja.

Naučnici smatraju da maršruta „sanatorijum ’Volžskiй Utёs’ – planina Svetjolka – stena Beli Kamen – Jaruga šumskog duha – Šamanska poljana” obuhvata mesta na kojima se dodiruju dve tektonske ploče. Geomagnetno polje je na ovim mestima veoma snažno. Ono aktivno utiče na energetski status čoveka i doprinosi njegovom poboljšanju.

Ljudi koji su boravili na planini Svetjolka pričaju da su bez ikakve fizičke pripreme lako i sa zadovoljstvom, kroz šume i jaruge, prošli stazom dugom nekoliko kilometara. Svakodnevno su se peli na planinu, ne osećajući bolove u kostima i zglobovima ili probleme sa disanjem. Mnogi dolaze na Svetjolku u potrazi za unutarnjim mirom, duševnom harmonijom i snagom.

Ako hoćete da vam se ispuni želja, legenda kaže da morate izvesti tačno utvrđen obred. Skupite pet glatkih kamenčića, popnite se na planinu i bacite kamenčiće na pet strana: za ljubav, za zdravlje, za ispunjenje želja, za sreću i za novac. Želja će se ispuniti ako kamenčić padne pravo i ne otkotrlja se.

Kolivanj, Novosibirska oblast i Altajske planine

Fotografija: RIA Novost / Jurij Lušin

Veruje se da staro živopisno selo Kolivanj u Novosibirskoj oblasti i njegovi žitelji uživaju zaštitu svetitelja. Ovo selo je upisano u registar istorijskih naselja Rusije i privlači brojne hodočasnike i turiste.

U centru Kolivanja nalazi se crkva koja je simbol sela i posvećena je knezu Aleksandru Nevskom. Crkva je sagrađena na zemljištu koje pripada Pokrovskom Aleksandro-Nevskom ženskom manastiru. Hodočasnici i ovdašnji žitelji veruju da će sveti apostol Petar pomoći svima koji mu se obrate čistog srca i doneti im uspeh u poslu i ličnom životu.

Žitelji Kolivanja ovo mesto s ljubavlju nazivaju „grad kraj vode” (rečica koja kroz njega protiče bogata je ribom). Selo Kolivanj se nalazi na uzvišenju i kao da je otvoreno za „sve vetrove i sve goste”. Nekada je ovuda prolazio Moskovsko-sibirski trakt – najduži zemljani put u carskoj Rusiji.

U Kolivanju se brižljivo čuva tradicija predaka. U lokalnom muzeju su izloženi retki dokumenti, starinske posude od brezove kore u kojima je mleko dugo ostajalo sveže, uređaj koji je radio na vodu i bio preteča savremenih aparata za gašenje požara.

Zanimljivo je da i na Altaju postoji selo Kolivanj, za koje se takođe veruje da donosi sreću. To je rajski kutak okružen četinarskim šumama, gde je vazduh izuzetno čist. U istoriji umetnosti altajski Kolivanj je poznat po sjajnim kamenorescima koji su svetu podarili vrhunska remek-dela, a najpoznatija i najlepša krase muzej Ermitaž u Sankt Peterburgu, brojne dvorce i dvorske parkove.

U blizini Kolivanja nalazi se Kolivanjski Borok, prelep park prirode površine 9.462 hektara. Ovde na čistom vazduhu raste mnogo lekovitog bilja. Tu počinju planine Kolivanjskog grebena, među kojima je i sveta planina Sinjuha („Plava planina”) u čijem podnožju je Belo jezero. Od sredine 18. veka na planinu Sinjuha (koja izgleda plavičasto zbog guste jelove šume) penju se hodočasnici i mole se kraj granitnog pehara u kome uvek ima vode. Ljudi veruju da je izvor na severnoj padini Sinjuhe svetinja i da je voda u njemu lekovita. Do danas se priča o čudesnom isceljenju bolesnika koji su se peli na Sinjuhu i molili se za ozdravljenje.

Arzamas, Nižegorodska oblast

Fotografija: Lori/Legion-Media

Mnogobrojni hodočasnici i turisti posećuju lekoviti izvor kraj groba svetog Serafima Sarovskog, nedaleko od starog trgovačkog grada Arzamasa čiji je zaštitnik, kako se veruje, bio Jovan Bogoslov, jedan od 12 apostola i autor Jevanđelja po Jovanu. Ovaj izvor je danas po svojoj lekovitosti poznat ne samo u Rusiji, već i u celom svetu.

U 19. veku ovde se nalazila mala crkva u kojoj su se vernici krštavali i dobijali blagoslov. Prema rezultatima sociološkog projekta „Indeks sreće”, Arzamas je 2013. ubrojan među „najsrećnije” gradove u Rusiji. Ime grada „Arzamas” na mordovskom jeziku znači „najlepše mesto na zemlji”.

„Nilski konj” u Sankt-Peterburgu, „Graničarev pas” u Moskvi i „Los” u Iževsku

Fotografija: Lori/Legion-Media

Sreću vam može doneti i skulptura na malom trgu u dvorištu Filološkog fakulteta Sanktpeterburškog univerziteta na Univerzitetskom keju br. 11. Na terasi kabineta za simultano prevođenje nalazi se skulptura nilskog konja koji je simbol vlasti i blagostanja. Nilski konj se zove Tonja. Brojni očevici tvrde da vam ova skulptura može pomoći da pronađete svoju „drugu polovinu”. Ako tražite muža, dodirnite Tonjino desno uvo, a ako još niste pronašli nevestu, dodirnite levo uvo i srešćete ljubav svog života. Pored studenata Filološkog fakulteta, u peterburšku priču o porodičnoj sreći veruju i brojni posetioci iz drugih zemalja.

Moskovljani veruju da sreću donosi skromna bronzana skulptura graničara sa psom postavljena na stanici metroa „Trg revolucije”. Više od 70 godina postoji verovanje da graničarev pas donosi sreću ako mu protrljate njušku. Sudeći po blistavo uglačanoj njušci psa, moskovljani zaista veruju da je to istina. Zaposleni u moskovskom metrou kažu da u vreme ispitnih rokova na fakultetima studenti stoje u dugom redu da bi indeksom dodirnuli „čarobnu” njušku „Graničarevog psa” i uspešno položili ispit.

Mladenci iz različitih krajeva Rusije rado putuju u Iževsk (1.200 km od Moskve) da bi jednim zabavnim ritualom osigurali vernost i porodičnu sreću. Mladoženja treba da baci mladin bidermajer na rogove skulpture losa koja se nalazi 7 kilometara od Iževska. Ako je mladoženja dovoljno spretan da baci buket, zaljubljeni iz Iževska i cele Rusije veruju da nikada neće „imati rogove”.

Jezero Svetlojar i selo Divejevo, Nižegorodska oblast

Fotografija: TASS / Sergej Bobuljev

Mnogi ljudi dolaze na jezero Svetlojar i u selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti da bi se oslobodili svega lošeg, pročistili dušu i dobili zaštitu Presvete Bogorodice. Veruje se da je Divejevo bilo četvrto i poslednje Bogorodičino boravište. U selu se čuvaju i mošti svetog Serafima Sarovskog.

Lokalni stanovnici veruju da je jezero Svetlojar lekovito, a onaj ko u vodi jezera ugleda odraz zlatnih crkvenih kupola sigurno će biti srećan. Voda iz jezera Svetlojar dugo može da se čuva u posudama i da ostane pitka. Postoji verovanje da tokom Ivanjdanske noći (drevni letnji narodni praznik koji se poklapa sa hrišćanskim praznikom Rođenja Jovana Krstitelja i obeležava se u noći između 23. i 24. juna, odnosno između 6. i 7. jula) voda Svetlojara dobija magična svojstva. Naučnici su zaista primetili neobjašnjivu pojavu da se u vreme ruskih hrišćanskih i narodnih praznika iz jezera Svetlojar čuje zvuk crkvenih zvona. Ovdašnji žitelji tu neobičnu pojavu vezuju za čuvenu legendu o gradu Kitežu koji je pre mnogo vekova potonuo u jezero Svetlojar da ga osvajači ne bi zauzeli. Ima i onih koji čvrsto veruju da se grad Kitež samo premestio u drugu dimenziju.

Darja Kezina,
Ruska reč