Sergej Koroljov: Glavna dostignuća čoveka koji je poslao Gagarina u kosmos

Svetska kosmonautika još uvek razvija ideje Sergeja Koroljeva, a sovjetska kosmička dostignuća bi bez njega bila nezamisliva.

1) Pilot i konstruktor

Govoreći savremenim jezikom, Koroljev je bio vunderkind. On je prve svoje uspešne projekte ostvario još u đačkom dobu. Sa 17 godina je predstavio projekat aviona bez motora, a kasnije, na fakultetu (Koroljov je 1926. godine iz Kijeva premešten u čuvenu Moskovsku višu tehničku školu „Bauman“), projektovao je prvu jedrilicu u Sovjetskom Savezu namenjenu akrobatskom letenju, između ostalog i izvođenju „mrtve petlje“, što je uspešno demonstrirao sovjetski as Vasilij Stepančonok. Sam Koroljov je završio pilotski kurs ali zbog bolesti nije mogao lično da izvede tu figuru.

2) Ciolkovski i raketna tehnika

Bio je dovoljan jedan susret sa tvorcem teorijske kosmonautike Konstantinom Ciolkovskim u njegovoj kući u Kalugi, da se Koroljovljeva interesovanja preorijentišu na reaktivno kretanje. On je tokom 1930-ih zajedno sa istomišljenicima osnovao Grupu za proučavanje reaktivnog kretanja, koja je zatim prerasla u Reaktivni naučnoistraživački institut.

Do 1938. godine uz učešće Sergeja Koroljova i u velikoj meri pod njegovim rukovodstvom napravljene su prve sovjetske balističke rakete na tečno gorivo i krstareće rakete (protivvazdušne i velkog dometa), razrađeni su projekti strateških raketa, avionskih raketa i protivvazdušnih raketa na čvrsto gorivo. Koroljev je 27. juna 1938. godine optužen za sabotažu i uhapšen.

3) Bombarderi u zatvorskim projektantskim biroima

Koroljov je osuđen na 10 godina robije i upućen je u kazneno-popravne logore na Kolimu i u Vladivostok, ali je u leto 1940. godine ponovo izveden pred sud (ovoga puta je dobio 8 godina zatvora) i ostavljen je u Moskvi, u specijalnom zatvoru Narodnog komesarijata unutrašnjih poslova CKB-29. Tu se pridružio grupi na čijem čelu su bila četvorica glavnih konstruktora, koji su takođe bili osuđeni. Među njima je bio i Andrej Tupoljev, čuveni konstruktor aviona i bivši naučni rukovodilac Sergeja Koroljova u Baumanskom učilištu. Upravo u zatvoru CKB-29 napravljen je najbolji (po tehničkim karakteristikama) sovjetski bombarder Tu-2 i bombarder za obrušavanje Pe-2, koji je zatim proizveden u najvećem broju primeraka. Koroljov je zatim 1942. godine premešten u Kazanj, gde je nastavio rad na raketnim motorima.

4) Balističke rakete

Nakon dve godine Koroljov je po ličnoj Staljinovoj naredbi oslobođen pre roka, a presuda mu je anulirana (ali je rehabilitovan tek 1957. godine). On je 1946. imenovan za glavnog konstruktora Posebnog konstruktorskog biroa 1 u podmoskovskom gradu Kalinjingradu (sada se on zove Koroljov). Glavni zadatak biroa je bio da napravi ekvivalent nemačke rakete Fau-2, a s obzirom da su svi crteži bili izgubljeni sve je trebalo ponovo proračunati.

Raketa R-1 prvi put je testirana 1948. godine, ali se može reći da je Koroljov istovremeno radio na nekoliko generacija raketa. Rad na raketi R-5 je završen 1954. godine. Bila je to prva balistička raketa sa nuklearnom bojevom glavom, a dve godine kasnije u Koroljovljevom konstruktorskom birou napravljena je prva interkontinentalna dvostepena balistička raketa R-7, koja je mogla da dostavi nuklearnu bojevu glavu na bilo koju tačku na planeti. Ta raketa je otvorila perspektivu osvajanja kosmosa. Ona je postala osnova za sve rakete-nosače koje danas postoje.

5) Prvi satelit

Još pre testiranja rakete R-7 grupa konstruktora iz Koroljovljevog biroa predložila je da se u orbitu izbaci veštački satelit Zemlje. Vlasti su odobrile taj predlog. Na bazi bojeve rakete Koroljov je osmislio sistem trostepenih i četvorostepenih raketa-nosača. Prvi veštački satelit Zemlje koji je nosio naziv „Sputnjik-1“ izbačen je u orbitu 4. oktobra 1957. godine. Dve godine kasnije, automatska stanica „Luna-2“ bila je prvi rukotvoreni objekat koji je preleteo od Zemlje do Meseca i na njegovu površinu odneo zastavicu SSSR-a.

6) Prvi kosmički letovi

Koroljov je imao neiscrpnu energiju. Tokom prve polovine 1960-ih pod njegovim rukovodstvom su napravljeni krupni koraci u osvajanju kosmosa. Jurij Gagarin je prvi čovek koji je leteo u kosmos. Bilo je to 12. aprila 1961. godine, a već 1962. godine zajedno su poleteli kosmički brodovi „Vostok-3“ i „Vostok-4“, da bi 1963. godine u kosmos poletela i prva žena, Valentina Tereškova (posle toga su SSSR i Rusija poslali u kosmos još tri žene). Novi brod „Voshod“ poleteo je 1964. godine, i to je bio prvi kosmički brod sa tročlanom posadom. I najzad, 18. marta 1965. godine Aleksej Leonov je prvi izašao u otvoreni kosmos.

7) Projekti orbitalne stanice i iskrcavanje na Mesec

Možda bi u nekim drugim okolnostima Aleksej Leonov bio prvi sovjetski kosmonaut koji se iskrcao na Mesec (takva je bila njegova uloga u programu pilotiranog leta na Mesec), ali je taj projekat tekao sporo zato što nije postojalo jedinstveno rukovodstvo. Koroljov je umro 1966. godine, a Brežnjev je nekoliko godina kasnije zatvorio taj program. U poslednjim godinama života Koroljov je razmišljao i o stvaranju orbitalne stanice u kojoj bi kosmonauti mogli duže da borave i da rade bez skafandera. Novi korak na tom putu je bilo konstruisanje novog broda „Sojuz“ u kome je bila predviđena i kabina za svakodnevni boravak. Nažalost, Koroljov nije doživeo prvo lansiranje ovog kosmičkog broda 1967. godine.

Jekaterina Alejeva,
Ruska reč