Spomenik boju titana

"Od svih mojih bitaka, najužasnija je ona koju sam vodio kod Moskve. Francuzi su u njoj pokazali da su dostojni pobede,a Rusi da se nazivaju nepobedivim."
 
Tako je imperator Napoleon Bonaparta ocenio rezultat generalne bitke protiv ruske armije za vreme jedne od najneuspešnijih svojih vojnih afera – rata protiv Rusije 1812. godine. Bitka o kojoj je govorio Napoleon desila se 26. avgusta 1812. odine na zapadnoj periferiji moskovskih teritorija – na takozvanom Borodinskom polju. U svetsku vojnu istoriju ona je ušla kao Borodinska bitka, još i kao „bitka titana“. Trajala je skoro 15 sati i smatrala se jednom od najkrvavijih od svih poznatih jednodnevnih bitaka. Njen rezultat bio je nerešen. Ipak posle nje armija Napoleona više se nije oporavila i vrlo brzo ju je proterala iz Rusije armija pod komandom ruskog vojskovođe feldmaršala Mihaila Kutuzova. Već 1812. godine Borodinsko polje je postalo za Ruse sveto mesto, kuda se išlo na hodočašće.

25 godina kasnije na njemu su počeli da se podižu spomenici, a danas se ovde nalazi vojno-istorijski muzej, najstariji od onih koji su u svetu otvoreni na poljima bitaka. 2007. godine muzej Borodinsko polje je dobio nagradu UNESKA za očuvanje i upravljanje kulturnim krajolikom. Krajolik je zaista najvrednije što posedujemo, čuvajući u njemu ruske i francuske zaklone od pre 200 godina i sve površine koje su bile uključene u Borodinsku bitku, podvukao je za Glas Rusije vodeći saradnik muzeja Aleksandar Suhanov. Površina gde se je bitka vodila iznosi 110 kvadratnih kilometara – nastavlja Aleksandar Suhanov. To je skup reka, brda, jaruga, močvara, potoka, koji su vojnici vrlo uspešno koristili kako bi izveli na tom mestu generalnu bitku. Ruska armija je zauzimala po frontu otprilike 8 kilometara. Na čitavom tom prostoru u toku sanitarnog čišćenja Borodinskog polja, koje je trajalo od jeseni 1812. do proleća 1813, bilo je sahranjeno skoro 50 hiljada mrtvih tela i oko 34 hiljada konja. Ukupno 350 grobnica. Čitav dan radimo, koristeći razne tehnologije, da otkrijemo mesta bratskih grobnica.

Prvobitno su one bile obeležene brežuljcima sa krstovima, ali vremenom su bile izgubljene. Trenutno se zna samo za tri grobnice ratnika, poginulih na Borodinskom polju. Kao i pre 200 godina, pejzažna dominanta Borodinskog polja su komandni punktovi Napoleona Bonaparte i Mihaila Kutuzova, gde su postavljeni specijalni spomenici, a ukupno na Borodinskom polju ima 36 spomenika. I posebno mesto među njima zauzima Spaso-Borodinski ženski manastir, koji je osnovala udovica generala Tučkova, poginulog u Borodinskoj bici. Pti tome manastir je izgrađen upravo na onom mestu gde su se nalazile najvažnije ruske utvrde. Veliki spomenici na borodinskom polju, prepoznatljivi, to je kao prvo glavni spomenik koji stoji na mestu ruske baterije generala Rajevskog, govori Aleksandar Suhanov. Ovo je gigantska kapela visoka 28 metara, ili kako mi kažemo, igla sa zlatnom glavom. Drugi po značaju je naravno spomenik Mihailu Kutuzovu: visoka granitna četvorougaona strela, ovenčana dvoglavim orlom. Još jedan važan arhitektonski objekat je spomenik Zvahalna Rusija svojim braniocima: on je dominanta na ruskoj falanzi polja, koju je branila armija generala Bagrationa. Ovaj dan će biti večni spomen hrabrosti i lične odvažnosti ruskih vojnika – ovakvu ocenu dao je Mihail Kutuzov ruskim ratnicima na dan Borodinske bitke! I muzej Borodinsko polje zaista čini sve kako sećanje na ovaj istaknuti događaj u ruskoj istoriji ne bi izbledelo.