OEBS: kirgizski planovi i balkansko iskustvo

Postavljanje policajaca i snaga OEBS-a na jugu Kirgizije jednako je ponavljanju kosovskog iskustva u Fereganskoj dolini – izjavio je gradonačelnik grada Oš Melis Mirzakmatov. Većina stanovnika Oša je protiv stranog prisustva u regionu. Gradski savet narodnih poslanika jednoznačno je rekao ne, podvukao je on u intervjuu za ruski list Komersant i dodao: Ja i narod smatramo da su oni vinovnici kosovske tragedije. Nećemo dopustiti da se ponovi kosovsko iskustvo u Fereganskoj dolini. Oni su tuđi za nas.

Ovu izjavu komentariše naš analitičar Petar Iskenderov. U tome što lideri različitih političkih snaga daleko van granica Balkana sve aktivnije apeluju na kosovsko iskustvo, nema ništa čudno. Samoproglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine, njegovo hitno priznavanje od strane vodećih zapadnih sila, konačno, nejasna presuda Međunarodnog suda UN, stvorili su povoljnu sredinu za najrazličitija tumačenja, analogije i dvostruke standarde. Jer prvi put u istoriji posleratne Evrope značajni deo svetske zajednice dao je odobrenje da se jedna teritorija iz sastava država članica UN odvoji, bez pristanka ove države. Teritorija koja u tom trenutku nije imala federativni status, šta više bila je pod upravom Misije UN, čija rešenja su jednoznačno zabranjivala slične jednostrane korake. Uzimajući u obzir ovakvu situaciju, treba priznati da separatistički, nacionalistički, politički i ostali raznovrsni pokreti u drugim konfliktnim regionima od sada imaju punu osnovu da se pozivaju na kosovski scenario. I u tom pogledu Ferganska dolina koaj je više puta preživela krvave međuetničke sukobe samo je jedan od regiona mogućeg ponavljanja kosovskog presedana.

Ipak izjava gradonačelnika kirgizskog grada Oš daje osnove da se zamislimo još o jednom aspektu delatnosti OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija u kriznim regionima sveta. Reč je čak ne o neumeću regulisana konflikta, već o direktnom provociranju i eskalaciji. Treba podsetiti na događaje od oktobra 1998. godine, kada je na teritoriji Kosova bila postavljena Verifikaciona misija OEBS-a. Pošlo joj je za rukom da delimično stabilizuje situaciju, razdvoji sukobljene strane. U vazduhu se osetila perspektiva sklapanja političkog sporazuma između Beograda i Prištine. I to se nikako nije dopalo rukovodiocu misije, američkom diplomati Vilijemu Vokeru i onim snagama koje su stajale iza njegovih leđa. Ove snage su se pokazale u huškačkim operacijama još 80-ih godina u Latinskoj Americi, gde su tragovi gospodina Vokera vidljivi u Boliviji, Brazilu, Salvadoru, Hondurasu, Nikaragvi, Peruu, Panami, Argentini. Između ostalog, ima osnova da se govori o njegovoj umešanosti u naoružavanje antivladinih odreda nikaragvanskih kontrasa. Iskustvo podrivačke delatnosti je dobro došlo godpodinu Vokeru i na Kosovu. U januaru 1999. godine zahvaljujući njemu svet je saznao za „pokolj Albanaca“ u selu Račak. Prave okolnosti ove priče ne znaju se do danas, mada je Vilijam Voker hitno uklonio sa lica mesta sve nezavisne eksperte i predstavnike medija i optužio Beograd za ratne zločine. Šta je bilo dalje, dobro se zna – bombardovanje Jugoslavije i nasilno odvajanje Kosova. Naravno, ne pridržavaju se svi činovnici OEBS-a sličnih metoda u regulisanju međunacionalnih konflikata. Ipak balkansko istkustvo ove organizacije, njen uporni progruzijski stav na Kavkazu, praksa mešanja u unutrašnje stvari drugih država, navode da se sa velikom opreznošću odnesemo prema iznenadnom interesovanju za Kirgiziju. Da ne žuri tamo pod zastavom policijske misije još jedan Vilijam Voker?