Albanci sa juga Srbije: još komadić, molim

Zamislimo situaciju. Guberanator jedne od američkih država daje, na primer, ovakvu zvaničnu izjavu: Pozdravljamo proglašenje nezavisnosti Arizone i nadamo se da će Vašington uspostaviti kontsruktivne odnose sa Feniksom.
 

Kada bi to bila izmišljotina žute štampe, poput one objavljene početkom 90-ih o tome kako su vanzemljaci poveli Bila Klintona na kraće putovanje iznad Njujorka, onda bi bila zabavna. Ali slične stvari se dešavaju u stvarnosti. Samo ne u SAD. U Srbiji.
 

U utorak je na uzbunu pozvao srpski ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović, koji je pozvao zvanični Beograd da obrati pažnju na izjavu datu u Preševu.
 

Predsednik ove opštine Ragmi Mustafa je izjavio: Pozdravljamo kao pravedan čin mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom i spremni smo da pozdravimo očekivane pregovore između Prištine i Beograda, kao dve nezavisne susedne države. Evo izjave jednog od regionalnih lidera Srbije, zemlje koja na svim nivoima tvrdi da nikada neće priznati nezavisnost Kosova.
 

Ministar Bogdanović, uzgred, nagovestio je da Beograd nije zaboravio na to da je Ragmi Mustafa bio jedan od lidera Oslobodilačke vojske južnih srpskih regiona Preševa, Medveđe i Bujanovca, zato izjave slične vrste ne čude.
 

Tim pre što su se po postojećim podacima ovi podržavaoci i kolege zloglasne OVK istakli nizom terorističkih akata, između ostalog usmerenih protiv posmatrača EU, kao i nelegalnim skladištenjem oružja. Ali odmah se postavlja pitanje. Ako vlasti Beograda znaju za kriminalnu prošlost svog, u principu potčinjenog, zašto on sedi u fotelji predsednika opštine, a ne u manje komfornim uslovima? A zatim možemo da se zamislimo: koliko srpski političari kontrolišu situaciju u južnim predelima zemlje, ako nikakva žestoka reakcija na kršenje ustavnog poretka nije usledila? Govori stariji naučni saradnik Instituta za slavistiku RAN, istoričar Georgij Engelgardt:
 

"Problem južne Srbije, ili kako kažu Albanci, istočnog Kosova, zaista je ozbiljan. I mada su oružani sukobi tamo poslednji put izbijali pre 9 godina i od tada se smatralo da je Preševska dolina primer uspešnog regulisanja sukoba među narodima, suština problema nikuda nije nestala. Vidimo da nedavna izjava albanskog političara dovodi Beograd u vrlo neugodan položaj, zato što vlasti ne mogu da nikako ne reaguju, jer reč je o kršenju utava, a žestoke reakcije Srbija se, po svemu sudeći, sama plaši.
 

Zašto se plaši? Ona bolje zna. Da prosto istaknemo: Ragmi Mustafa je navodno obećao da će Albanci iz Preševa pažljivo pratiti kako se ponašaju kosovski Srbi na severu pokrajine. I izvlačiće zaključke, razume se. Zvuči intrigantno, posebno u svetlu članka koji je objavio prištinski list Koha Ditore: on ima podatke da kosovski Srbi planiraju da proglase nezavisnost od Kosova narednih dana. List Ekspres piše dalje: prema njegovim podacima, ovih dana je zabrinuti predsednik Kosova Fatmir Sejdiu čak razgovarao na tu temu sa šefom UNMIKa."
 

Nisu slučajno još početkom ovog veka srpski mediji pisali da je jug zemlje ispit za vlasti u Beogradu. Tri opštine na jugu Srbije već odavno, od doba kosovskog konflikta, osećaju se kao autonomna pokrajina, tim pre što su još 2006. usvojile deklaraciju po kojoj su zahtevale samostalnost u oblasti samouprave, pravosuđa, policije, ekonomskog razvoja.
 

2010. južni regioni Srbije burno su obeležili drugu godišnjicu proglašenja nezavisnosti Kosova. U Preševu je naziv praznika bio vrlo indikativan - Dan koji nas spaja.

Tako da ako ne bude odlučnih mera od strane Beograda, ako ne bude mešanja međunarodne zajednice u situaciju na jugu Srbije, gde političari dopuštaju sebi da daju antiustavne izjave, uskoro ćemo videti na Balkanu nove sjedinjene države, samo dešifrovaće se to kao Sjedinjene Albanske Države. I to više nije Klinton sa vanzemaljcima iznad Njujorka.