Kostroma, Sneguročkin dom

Kostroma je jedno od dva mesta u Rusiji koja pretenduju na pravo da se nazovu domom Sneguročke (Sneguljice), unuke Deda Mraza. Mnogi, doduše, po tom pitanju nisu u dilemi – sigurni su da je Sneguročka baš iz Kostrome.

Kostroma je predivno mesto koje vredi posetiti u bilo koje godišnje doba, ali je možda najbolje to učiniti tokom predstojećih praznika. Pored šetnje po snegom prekrivenoj obali Volge i prizora zlatnih kupola Ipatjevskog manastira koje blistaju u daljini, ovde ima i nekih drugih znamenitosti privlačnih turistima.

Ilustracija: Lori/Legion-Media

Ko je Sneguročka?

Sneguročka je unuka i pomoćnica Deda Mraza, ruske verzije zapadnjačkog Santa Klausa. I dok ovaj drugi živi u Finskoj ili na Severnom polu, ruski Deda Mraz je pravi patriota i za dom je odabrao Veliki Ustjug u Vologodskoj oblasti. Njegovo imanje je najveća turistička atrakcija u tom kraju – godišnje ga obiđe preko 200.000 posetilaca.

Ilustracija: Shutterstock/Legion-Media

Sneguročka nema korene u slovenskoj mitologiji. Priča o njoj nastala je tek krajem 19. veka. Međutim, mnogi veruju da ova snežna lepotica postoji još od nastanka same Rusije.

Rođenje Sneguročke

Jedan od najpoznatijih ruskih dramaturga, Aleksandar Ostrovski, bio je poreklom iz okoline Kostrome. O njemu je u detinjstvu brigu vodila i dadilja koja mu je često pričala bajke. Ona je poznatom piscu i dala inspiraciju za stvaranje Sneguročke.

Ostrovski je 1873. godine završio svoje delo „Sneguročka“, dok je muziku za njega komponovao Čajkovski. Kompozitor Rimski-Korsakov je u Sankt Peterburgu 1882. godine adaptirao ovaj dramski komad u operu sa četiri čina. Postojala je i baletska verzija koja je na scenu postavljena 1878.

Ilustracija: Lori/Legion-Media

U delu Ostrovskog Sneguročka je ćerka lepotice Vesne (na ruskom „vesna“ znači proleće) i Deda Mraza. Čezne za ljudskim društvom, ali nema sposobnost da voli. Majka joj daruje umeće ljubavi, ali pošto je načinjena od snega, počinje da se topi kada njeno srce najzad zagreje ljubav.

Ilustracija: Lori/Legion-Media

Još u vreme vladavine Nikolaja II Sneguročka je počela da se povezuje sa zimskim proslavama. Bila je deo božićnog slavlja sve dok u SSSR-u posle Oktobarske revolucije verski praznici nisu zabranjeni. Kada je Nova godina postala glavni zimski praznik umesto Božića, ona se 1935. godine vratila na scenu – ovog puta kao Deda Mrazova unuka, a ne ćerka. Od tada je Sneguročka postala nezaobilazni deo novogodišnjih proslava širom Rusije.

Sneguročkina Kostroma

Ako dođete u Kostromu, Sneguročku ćete vrlo lako naći. Toliko je vole u rodnom gradu, da njen rođendan slave čak dva dana. U Kostromi je 27. i 28. marta 2015. godine održana proslava posvećena ovoj zimskoj junakinji.

Sneguročkin terem (staroruska ukrašena brvnara) smešten je u restauriranoj zgradi iz 19. veka blizu obale Volge i predstavlja pravi raj za ljubitelje zimskih čarolija. Sneguročka dočekuje goste i objašnjava im jedinstvene narodne običaje i tradicije toga kraja, a predstavlja im i druge likove iz priče Ostrovskog. U kući su izložene bogate zbirke lokalne narodne nošnje i lutaka, a održavaju se i kursevi za izradu rukotvorina namenjeni najmlađima.

Ilustracija: Lori/Legion-Media

Hotel „Sneguročka“ nastao je pod uticajem priče o ovoj čuvenoj snežnoj lepotici i to se oseća u svakom detalju. Postoji i štand za prodaju suvenira gde su izloženi najrazličitiji predmeti u vezi sa Deda Mrazovom unukom. U hotelskom restoranu „Metelica“ („Mećava“) održava se novogodišnja proslava svakog vikenda, osim letnjih meseci kada je sala često zauzeta zbog svadbenih veselja. Ko voli bajkovitu zimsku atmosferu može da obiđe Sneguročkinu „Ledenu salu“ gde se stalno održava temperatura od -14°C, a za turiste se organizuju posebne ekskurzije.

Unutra Sneguročkinog terema. Ilustracija: Lori/Legion-Media

Nedavno je ovde otvorena i Sneguročkina rezidencija. Svakog dana od srede do petka organizuju se ture i različiti zanimljivi programi. Tu mogu da se održavaju i proslave dečijih rođendana, a u ponudi postoje i kursevi za izradu lutaka ili prazničnih ukrasa.

Sneguročka kao svetska zvezda                                      

Sneguročka je odavno postala popularna i van Kostrome.

Sneguročkina rezidencija. Ilustracija: Lori/Legion-Media

U celoj zemlji se njeno ime dovodi u vezu sa njenim rodnim gradom, budući da je ona glavni lik predstave koja se priređuje u Moskvi pod nazivom Nacionalni šou Rusije „Kostroma“. Predstava govori o drevnoj Rusiji i veoma je popularna među strancima. Mnogi gledaoci Sneguročku povezuju baš sa ovim scenskim delom, a ne znaju da je ona zapravo ponikla u ruskoj provinciji.

Imala je i glavnu ulogu u dva sovjetska filma. Jedan od njih je animirana verzija iz 1952. godine u kojoj su se autori verno držali priče Ostrovskog, čak je korišćena i muzika Rimskog-Korsakova.

Poznata slovenačka pesnikinja Svetlana Makarovič objavila je priču „Balada o Sneguročki“ nastalu po motivima čuvenog dela, čime je potvrdila svoju veliku ljubav prema ruskim bajkama za decu.

SUVENIRI IZ KOSTROME

Petrovska igračka

Radi se o malim igračkama-pištaljkama koje su počele da se prave sedamdesetih godina 19. veka. Ime su dobile po selu u kome su nastale. Izrađuju se od gline u obliku ljudi, životinja i ptica.

Ilustracija: Pres-foto

Nakit

Zlatni i srebrni nakit ovde se pravi već preko 200 godina. Najvredniji nakit u Kostromi izrađuje se lokalnom tehnikom poznatom kao krasnoselski filigran, nazvanom po obližnjem selu Krasno. Pomoću veoma tankihmetalnih listića prave se fini ornamenti poput čipke i inja.

Ilustracija: Lori / Legion media

Rukotvorine od brezove kore

Zanatlije iz Kostrome od brezove kore prave ukrase za kosu, narukvice, ramove za fotografije i ogledala, čak i kutije. Posebno su interesantni lapti, opanci od like. Pletu se od brezove kore. Nekada davno je to bila uobičajena obuća ruskih seljaka.

MESTA KOJA TURISTI NAJČEŠĆE FOTOGRAFIŠU

Požarna kula

„Ovakve zgrade nema u Sankt Peterburgu“, izjavio je car Nikolaj I, pomalo tužan, ali i ushićen dok se divio zdanju Požarne kule u centru Kostrome tokom posete 1834. godine.

Ilustracija: Lori / Legion media

Trgovački kompleks

Kada se prođe zgrada starog trgovačkog kompleksa Gostini dvor, poznata po brojnim lukovima, ulazi se u stari deo grada sa lavirintom ulica koje se nadovezuju jedna na drugu – čini se u beskraj.

Ilustracija: Lori / Legion media

Spomenik Ivanu Susanjinu

Seljak Ivan Susanjin je ruski narodni heroj. U Smutno doba (1598-1613) spasao je budućeg cara Mihaila Romanova od poljskih osvajača. Oni su od Ivana tražili da ih odvede do Romanova, a on ih je poveo u močvaru gde je stradao mučeničkom smrću.

Ilustracija: Lori / Legion media

Ipatjevski manastir

Na ovom mestu je 1613. godine objavljeno da je Mihail Romanov izabran za cara Rusije, čime je nova dinastija stupila na presto. Manastir je zato poznat kao „kolevka dinastije Romanov“.

Ilustracija: Lori/Legion media

Grb Kostrome

Ilustracija: Pres-foto

Ovo je bio prvi gradski grb u istoriji Rusije – odobren je 24. oktobra 1767. godine. Na njemu je prikazana galija kojom je Katarina Velika stigla u Kostromu.

UKUSI KOSTROME

Riblja čorba

Svakog leta u gradu Galič u Kostromskoj oblasti organizuje se slavlje posvećeno štuki. Najlepši deo proslave je degustacija riblje čorbe pripremljene na obali jezera od sveže ulovljene ribe. Svi mogu da je probaju, ali njen recept ostaje tajna.

Ilustracija: Lori / Legion media

Čorba od kupusa

Glavni sastojak su spoljni listovi glavica kupusa ubranih u kasnu jesen. Tvrdi zeleni listovi seku se nožem na veće komade i zatim kisele. Najvažnije je da se čorba dugo krčka.

Ilustracija: Lori / Legion media

Pečurke rujnice

Crne rujnice rastu na severoistoku Kostromske oblasti u brezovim šumarcima. Mirisne, hrskave i izvanrednog ukusa, ove pečurke su pravi delikates čak i za tamošnje žitelje kojima su relativno lako dostupne. U Kostromi se pečurke služe sa crnim lukom i pavlakom.

Ilustracija: Lori / Legion media

„Kostromska“ salata

Zovu je i „muška salata“. Isecite kolutove crnog luka na polovinu, držite ih 10 do 15 minuta u marinadi od meda i jabukovog sirćeta napravljenoj u odnosu 1:3. Kuvana jaja isecite na kocke, dodajte pečurke iz konzerve i kisele krastavčiće. Pomešajte sve sastojke. Dodajte so, biber i ulje.

Ilustracija: Lori / Legion media

Kostromski sir

U sovjetsko doba ovo je bio jedan od najpopularnijih sireva. Prvi put je napravljen u drugoj polovini 19. veka u mlekarama Vladimira Blandova u Kostromi. Služi se sa crnim hlebom.

Ilustracija: Lori / Legion media

KAKO STIĆI

Automobilom: najbolje je poći auto-putem M8 od Moskve do Jaroslavlja, a odatle putem A113 do Kostrome. Vožnja traje oko 4 sata. Preporuka je da se iz Moskve krene u doba dana kada nema uobičajenih saobraćajnih gužvi.

Vozom: od moskovske Jaroslavske železničke stanice do Kostrome svakodnevno saobraćaju noćni vozovi. Karte u jednom pravcu za kupe staju oko 2.000 rubalja ili oko 38 dolara.

Džo Kreščente

Ruska reč