Kosovski Albanci će čuvati pravoslavne svetinje

Međunarodna misija KFOR postepeno predaje policiji Kosova kontrolu nad pravoslavnim svetinjama.
 

Od kraja avgusta pod zaštitu organa reda pokrajine, u kojima većinu čine kosovski Albanci, počeće da prelaze najveći srpski manastiri - Gračanica, Visoki Dečani, Sveti Arhanđeli i drugi. Mnoga od ovih svetinja su upisana u spisak objekata Svetskog nasleđa UNESKO-a.
 

U inicijativi KFOR-a nema ništa novo, jer još od jeseni 2009. godine, čim se međunarodna misija ubedila da je situaciju u kraju stabilizovana, kosovska policija je pristupila čuvanju dela pravoslavnih crkava.
 

Ali zašto su onda srpski političari i jerarsi Srpske pravoslavne crkve uznemireni? Zašto srpski ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović govori o tome da će odluka misije, kojom rukovodi NATO, posejati nesigurnost i pojačati nepoverenje u redovima kosovskih Srba?
 

Hajde da navedemo konkretan primer. Kosovski Albanci će, recimo, čuvati manastir Sveti Arhanđeli. Onaj isti, koji je 2004. godine uništila izbezumljena od bezakonja rulja istih tih kosovskih Albanaca. Manastir su spalili do temelja, pokušali da iskopaju ostatke Cara Dušana.
 

To je samo jedna od činjenica, koja se ne može izbrisati iz sećanja srpskog življa, ali se može „zaobići" u zvaničnim izveštajima: u martovskim neredima pre 6 godina učestvovalo je oko 50.000 kosovskih Albanaca, a odgovaralo je nešto više od 200 ljudi.

Rađa se misao, da KFOR upravo zbog toga i predaje odgovornost lokalnoj policiji, kako se, za ne daj bože, ne bi još jednom osramotio. Inače, komandant te strukture je obećao da će njegova vojska biti u blizini objekata, koji su predati kosovskoj policiji, i da će pratiti razvoj događaja. Imam primer klasičnog principa „uzdaj se, ali kontroliši". Govori ruski društveni delatnik, stručnjak za situaciju na Kosovu Aleksandar Kravčenko:

Zanimljivo je videti da li će još jedna pravoslavna crkva biti pretvorena u javni toalet, kao nekad u Prištini, i da li će se to dogoditi uz dozvolu kosovske policije. Kako će se onda pravdati komanda KFOR? Da li možda nerazvijenošću infrastrukture takozvane prestonice Kosova?
 

Ali to su emocije. A, evo kako stoje stvari sa tačke gledišta međunarodnog prava. Obratimo se rezoluciji SB OUN 1244 od 1999 godine, čiju zamenu traže kosovski Albanci, na koju su SAD i slični uporno zaboravili, koje se protivnici nezavisnosti Kosova, kao Rusija i Kina, i dalje pridržavaju. Osim toga da je Kosovo sastavni deo Savezne Republike Jugoslavije, čija je pravna naslednica Srbija, rezolucija takođe kaže da će dogovorenom broju jugoslovenskih i srpskih vojnika biti dozvoljeno da se vrate na Kosovo", između ostalog i za čuvanje srpskih svetinja. Ali, vlasti u Prištini ne puštaju u takozvanu „državu" ni srpska zvanična lica bez specijalne dozvole, a kamoli ljude u vojnoj uniformi.
 

Zašto je za kosovske snage reda tako važno da sami čuvaju srpske manastire? Možda zato jer bi predaja srpskih spomenika pod kontrolu kosovske policije nateralo srpske enklave da priznaju vlast kosovske vlade, - razmišlja ruski društveni delatnik Aleksandar Kravčenko:
 

Zadatak kosovskih Albanaca je da stvore takve uslove, da Srbi sami napuste Kosovo, pa i velike manastire. To je još jedan korak na putu isterivanja Srba. Albanske vlasti u Prištini smatraju te svetinje svojim istorijskim nasleđem. Celu infrastrukturu srpskih manastira na Kosovu danas u potpunosti kontrolišu kosovsko-albanske firme. Obezbeđuju struju, vodu, sve komunalne usluge. To traži da se potpišu specijalni ugovori, što i jeste faktičko priznanje kosovskih državnih struktura.
 

Hajde da čujemo još i one na koje se pitanje bezbednosti direktno odnosi. Jedan od visokih jerarha Srpske pravoslavne crkve, episkop lipljanski Teodisije ovih dana je izjavio pred novinarima da će monasi morati da brane manastir svojim snagama - da postave jake kapije, podignu zidove. A kada se objekti od svetskog kulturnog značaja moraju tako čuvati, situacija postaje nalik na scenu iz nege srednjevekovne sage, ali ne u najboljem smislu reči.