Senzacije iz Irana: nema dima bez vatre

Toga još nije bilo u političkoj praksi Irana - u jedan dan prvo pokušaj atentata na predsednika,  a zatim posedovanje četiri ruska zenitno-raketna kompleksa S-300. I jedna i druga senzacija su se ispostavile kao još jedan blef, pa ipak nema dima bez vatre. Zašto je lansiran ovaj za nekog sladak par iranskih novinarskih patki?
 

Vest o pokušaju atentata na Mahmuda Ahmadinedžada lansirale su ne zapadne već iranske agencije. Na predsedničku kolonu na putu na zapad zemlje u grad Hamadan bacili su, kažu, bombu. Čak su i videli mrtvog telohranitelja. Zatim su autori ove senzacije uneli popravke. Nije bila bomba, već petarda, kojom su proslavili dolazak predsednika. Ali efekat bombe je uradio svoje. Pre nego su ovu informaciju demantovali, iranski mediji su uspeli da ubede građane da je pokušaj atentata bio organizovan od strane specijalnih službi Zapada ili Izraela, ili čak iranske opozicije. Pokušaji da mobilizuju javno mnjenje na borbu sa „spoljašnjih neprijateljem" su izgledali veoma naivno, smatra Andrej Volodin - ekspert Instituta za međunarodne odnose RAN:
 

Smešno je reći da iza eksplozije, ako je uopšte do nje došlo, stoje zapadne specijalne službe. Na Zapadu odlično shvataju, da atentat na visoke državnike Irana može da dovede do dijagonalno suprotnih rezultata.
 

Ne može se isključiti da je ta „patka" ideja onih koji su hteli na neko vreme da obezbede sebi foru u političkoj borbi među različitim klanovima iranskog političkog vrha. Evo šta misli ekspert Instituta za izučavanje istoka RAN Irina Fjodorova:
 

To je pokazatelj tenzija između neokonzervatora, čiji je predstavnik predsednik, i reformatora. Vladajućoj eliti je sad od koristi da podigne prašinu oko ovog slučaja, da pokaže koliko je velika spoljašnja pretnja. I na taj način da pokuša da još bolje opravda neophodnost atomskog programa Irana.
 

Druga novinarska patka - o posedovanju četiri ruskih zenitno-raketnih kompleksa S-300 iz Belorusije i još neke zemlje je takođe bila za unutrašnju upotrebu. Naime, da pridoda snage vojnim krugovima i stanovništvu da je vrhovna vlast svemoguća. Eto, Rusija se zbog međunarodnih sankcija uzdržava da nam proda S-300, ali mi smo dobili to oružje i bez nje. Tim pre što je nedavno šef američkog ujedinjenog komiteta načelnika štabova admiral Majkl Malen priznao da Pentagon ima plan da udari po atomskim objektima Irana, primenjujući strateške bombardere i krilate rakete. Efikasno im se mogu suprotstaviti S-300. Istina, Irina Fjodorova  ne isključuje mogućnost da Iran preko posrednika dobije rusko oružje:
 

Prodaja S-300 od strane Belorusije ili neke druge zemlje bi mogla biti ostvarljiva, ali se o tome naravno neće govoriti. Moguće da je nevladina agencija FARS naišla na neku informaciju, a zatim bila prinuđena da je demantuje. Čak su i vladini krugovi mogli da daju tu informaciju, da bi Izrael, SAD dobili signal da je Teheran spreman za otpor. Eto, mi imamo takvo odbrambeno oružje. I ta i druga varijanta je sasvim moguća.
 

Kako i da je, iranske priče o S-300 su još jedno sondiranje međunarodnom mnjenja. Teheran je zbunjen, jer pritisak na njega raste. Potrebni su mu novi argumenti, da odbije nastavak pregovora o njegovom atomskom programu. Čini se, ipak, da mu ove novinarske patke nisu obezbedile novu argumentaciju.