„Danas Kosovo, sutra Kwebek!"

 U noći prema sredi (4.avgusta) SB OUN je razmotrio situaciju Kosova. Prilazi stalnih članova su i dalje suprotstavljeni. Stalni predstavnik Rusije u OUN Vitalij Čurkin je potvrdio „nepromenljivost ruskog stava o nepriznanju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, a njegov britanski kolega Filip Param je zapretio Beogradu konfrontacijom sa zemljama koje su priznale Kosovo, ukoliko Beograd ne prestane da osporava kosovsku nezavisnost. „Ne znamo, da li je jedna delegacija bila opunomoćena da govori u ime svih zemalja. Nadamo se da se većina njih ipak pridržava umerenih prilaza" - odgovorio je Britancu Vitalij Čurkin. Tim povodom mišljenje komentatora Glasa Rusije Petra Iskenderova.

Činjenica da se razmatranje kosovskog problema pojavilo na dnevnom redu kada Rusija predsedava u SB OUN u avgustu kao jedno od prvih pitanja još jednom svedoči o značenju koje mu daje Moskva. Julska odluka Međunarodnog suda pravde OUN o Kosovu je ostavila više pitanja, nego je dala odgovora. Stvorio se utisak, da su sudije maksimalno olakšale sebi zadatak. Odbile su da razmotre čak tako važno pitanje kao što je odnos principa samoopredeljenja i teritorijalne celovitosti, i usredsredile se samo na deklaraciji Prištine. Nije slučajno ambasador Čurkin naglasio, da je Međunarodni sud „dao ocenu samo deklaracije o proglašenju nezavisnosti Kosova", ali „nije razgledao u širem planu pitanje o pravu Kosova na odvajanje od Srbije u jednostranom poretku".
 

Ipak još je važniji dalji razvoj situacije u drugim analognim konfliktnim regionima - na primer, na postsovjetskom prostoru. Priznanje od strane Međunarodnog suda OUN deklaracije nezavisnosti i „dvostruki standardi" čak i u SB OUN  otvaraju put za manevre. Nije slučajno uticajni list Toronta „Glob end mejl" svoj članak posvećen sudskoj odluci dao uz fotografije masovne demonstracije, čiji su učesnici držali parole „Danas Kosovo, sutra Kwebek!", a ekspert jerevanskog Instituta Kavkaza Sergej Minasjan u intervjuu za list Bakua „Zerkalo" osnovano je primetio da je posle odluke suda samoproglašena republika Nagorno-Karabah „dobila veoma mnogo argumenata i u političkoj i u informaciono-propagandističkoj sferi". Sa sličnom ocenom se slaže istoričar, vodeći naučni saradnik Instituta za ekonomiju RAN Sergej Romanenko:

U raznim regionima mira, pa i u Evropi, vodi se proces samoopredeljenja, koji je započeo još u 18.veku, i to je jedan od osnovnih istorijskih procesa, koji je nemoguće zaustaviti ili zabraniti. Naravno da te snage koje se bore za nacionalno samoopredeljenje u raznim zemljama, mogu da koriste ovu situaciju sa Kosovom, pa i nedavnu odluku Međunarodnog suda OUN, ali meni se čini, da će odluka biti veoma jednostavna: ako postoje uslovi za otcepljenje ove ili one teritorije - socijalni, ekonomski, politički - teritorija će se tako ili onako odvojiti.
 

Šta će biti dalje sa Kosovom i drugim sličnim konfliktima u mnogome zavisi od rasporeda geopolitičkih snaga. Danas već može da se kaže da ni Međunarodni sud pravde, ni SB OUN nemaju mogućnosti da utiču na situaciju - posebno kada dolazi do nesporazuma u njihovim redovima. Zato se može očekivati da se aktiviraju druge organizacije - pre svega EU. Od 1. decembra u EU počinje da radi nova Služba spoljnopolitičkog resora pod neposrednom kontrolom koordinatora spoljne politike i politike bezbednosti EU Ketrin Ešton. Da li će ona moći bar malo da izbalansira politiku regulisanja „zamrznutih" i „razmrznutih" konflikata - ili će dvostruku standardi postati još primetniji? Cijena odgovora na ovo pitanje je stabilnost na evro-azijskom prostoru.