Vikiliks, ubica zvanične realnosti

 Današnji rat u Avganistanu je nemoguće  dobiti. Do takvog je zaključka došao premijer Velike Britanije. Uticajni  britanski nedeljni list The Spectator  piše da Dejvid Kemeron traži za London kako da se povuče iz avganistanske operacije, a da ne izgubi obraz. Međutim,  za sada taj političar ne može da zamisli posledice ponižavajuće kapitulacije za međunarodni položaj Velike Britanije i čitavog Zapada.

Kako ističe The Spectator, do takvih zaključaka je Dejvid Kemeron došao  još pre pojave na internetu 90 hiljada poverljivih dokumenata o Avganistanu. Inače, to nije ni čudo - kao niko drugi britanski premijer i bez razgoličavajućih publikacija zna kako zaista stoje stvari kod saveznika u avganistanskoj operaciji.
 

Ove nedelje, zahvaljujući australijskom portalu WikiLeaks, koji se specijalizuje na publikacijama poverljivih podataka, o realnom stanju stvari  saznala je i široka javnost. Informativnoj kampanji su se pridružili najveći listovi zemalja-saveznica u koaliciji u Avganistanu - američki list The New York Times, britanski  The Guardian, nemački  Der Spiegel. Objavljeni materijali obuhvataju period od januara 2004. godine do decembra 2009. godine. Ne bi se reklo da su sve činjenice otkrića za novinare. Pažnju je privuklo pre svega to što su, prvo, neki pripadnici obaveštajne službe Pakistana u dosluhu s talibanima. Drugo, saznalo se da su podaci o gubicima među civilima Avganistana bitno veći od zvaničnih statistika. Treće, u Pentagonu ima tajna jedinica dobro obučenih specijalaca, čiji je zadatak da zarobljuju ili, poželjno, odmah likvidiraju lidere ekstremista.

Inače i sama vojna lica tvrde da publikacija poverljivih dokumenata  nije rezultirala  senzacionalnim  razgolićavanjima, ali je otkrila opasnost  «otvorene vlade».  Zaista, mnogi su se posle te viki-emisije pitali: gde je granica između otvorenosti, slobode govora i interesa nacionalne bezbednosti - koju se društvu ne preporučuje da prelazi?

Posebne senzacije u Avganistanskom dosijeu, kako već nazivaju objavljene dokumente, nije našao ni predsednik ruskog Instituta strateških procena i analize.  Međutim,  novinari moraju da dobro razmisle pre nego predstave širokim masama takve činjenice, - smatra Aleksandar Konovalov.

 
To su štabski dokumenti koji nisu od interesa za običnu publiku. U principu to treba da proučavaju stručnjaci iz Generalštaba, - dugo,  detaljno, profesionalno. Opasnost je u tome što učiti te metodike mogu ne samo zainteresovane strane, već i oni, protiv koga su te operacije bile usmerene. Zato je američko rukovodstvo optužilo sajt za neodgovornost - to bi moglo da ugrožava život američkih vojnika.  Međutim, u svetu se oseća manjak javnih rasprava i otvorenosti u vojnoj sferi.  Ipak ona postoji za naš novac u svakoj zemlji - za novac poreskih obveznika. Međutim, poreski obveznici slabo utiču na određene prioritete i njihov izbor.

Činjenicu da objavljivanje nekih dokumenata može da bude fatalno za lica, pomenuta u njima, potvrđuju i poslednji podaci. Rukovodstvo Talibana je već izjavilo da će kazniti informatore NATO-a čija se imena pominju u dokumentima WikiLeaks.

Poznato je da se  SAD  pozicioniraju kao otvorena zemlja. Međutim, bez obzira na 1. amandman Ustava, novinari nikada nisu imali pristup  vojnim tajnama, dakle, reč je, izgleda ne toliko o slobodi govora, koliko o nemarnosti onih koji su odgovorni za čuvanjke tih tajni. S druge strane, u Kini ili Turskoj, gde štampa inače nema pristup armijskim poslovima, takvu emisiju je nemoguće čak ni zamisliti. U Rusiji poreske obveznike dosta detaljno informišu o pripremama i za kuprovinu ili kupovinama naoružanja - međutim, detalje vojnih operacija, svakako, ne iznose.

Apsolutno je jasno da će objavljivanje dokumenata omogućiti da se razvije svest o pravom stanju stvari u Avganistanu tokom poslednjih 6 godina, kao i to da pravac tog rata mora da bude promenjen, - kaže bivši haker, osnivač sajta WikiLeaks  Džulijan Asandž.

Što se tiče promene pravca tog rata, partnerima  iz NATO-a su to više puta kazali iz Moskve. Pre nekoliko dana sekretar SB Vladimir Nazarov prilikom posete Vašingtonu još jednom je podsetio: oružane snage su slabo podešene za vođenje kontraterorističke borbe. Zato akcije u Avganistanu moraju da imaju profesionalni, tačkasti karakter, uz korišćenje specijalnih snaga i sredstava. Takav bi prilaz omogućio da se izbegnu gubici među civilima Avganistana, koji su danas neprirhvatljivo veliki. Poverljivi dokumenti, koje je objavio  WikiLeaks, prema rečima Nazarova, još jednom su potvrdili zabrinutost Moskve.
 

Moguće je da je objavljivanje Avganistanskog dosijea otkrilo novu etapu trke informativnih naoružanja. Ono što je ranije tražilo višegodišnji rad obaveštajaca, danas se samo emituje u štampu. Nisu uzalud poverljive izveštaje već nazvali oružjem za masovna razaranja zvanične realnosti.