Evgenij Jevtušenko: Ne želim da budem škrti vitez

17. jula u Peredelkinu – predgrađu Moskve poznatom kao naselje  piščevih vikendica otvara se muzej-galerija  pesnika Evgenija Jevtušenka.

Evgenij Jevtušenko je legendarna ličnost bar zbog toga što u savremenoj ruskoj književnosti on ovaplođava ideale generacije jugovine, odnosno, onih ljudi koji su 1960-h godina izvršili prodor u slobodu, pošteno i otvoreno govorili o problemima sovjetskog društva.  Jevtušenko je tada postao jedan od idola mladih koji su citirali retke njegove građanske poezije.

Danas se odnos prema Evtušenku kao prema legendi zasniva i na tome što je on živi duhovni naslednik velikih ličnosti, s kojima ga je povezala sudbina. 1970-ih godina pesnik je na molbu čuvenog naučnika i zaštitnika ljudskih prava Andreja Sahrova napisao pismo sa zahtevom za ukidanje smrtne kazne u zemlji. Nobelovac Boris Pasternak  je jednom od prvih dao mladom Jevtušenku da pročita roman Doktor Živago – još kao rukopis. Veliki kompozitor Dmitrij Šostakovič je lično molio Jevtušenka za dozvolu  da iskoristi tekst njegovog antifašističkog dela Babij Jar, posvećenog Holokostu, za komponovanje simfonijske poeme.

Svakako, takav čovek tokom života skuplja jedinstvenu arhivu.  Odluka da je preda  državi je sasvim prirodna, - rekao je 78-godišnji Jevtušenko u intervjuu Glasu Rusije.  Nisam mlad, može da mi se našto desi, rekao je on i počeo da priča o kolekciji.

Formirala se velika kolekcija, te ne bih voleo da budem škrti vitez.  Ipak sam imao dugačak život, obišao sve regione Rusije, sve republike Sovjetskog Saveza. Bio sam jedan od prvih pesnika,  ko je svoim glasom oborio gvozdenu zavesu. Posetio sam 96 zemalja. Dva dana pre otvaranja muzeja sam se vratio iz Kolumbije. Tamo su me dočekali kao dobro poznatog, voljenog čoveka. Za moj koncert je došlo 5 hiljada gledalaca – evo, čak sam promukao, - kaže Jevtušenko. – U Peredelkinu na teritoriji oko moje vikendice sagradio sam još jelnu kuću. Ona nije ogromna, nije atraktivna. Međutim, učinio sam sve što sam mogao, biće mi drago ako ona prihvati sve ko voli poeziju i slikarstvo, onda će se pojaviti još jedan kulturni centar.

U muzeju-galeriji je razmeštena kolekcija fotografija  Evgenija Jevtušenka: više od 300 retkih snimaka, na kojima se pesnik vidi zajedno s liderom kubanske revolucije Fidelom Kastrom, nemačkim piscem Genrihom Belom, kolumbijskim piscem Gabrielom Markesom, engleskom glumicom Vanesom Redgrejv…  Zanimljiv je i dirliv raritet – štap Marka Tvena koji je  Jevtušenko dobio od prijatelja američkog klasika.

Celog života je pesnik skupljao slike jer strastveno voli slikarstvo. U njegovoj galeriji ima platna koja bi želeo da ima svaki muzej: na primer, radovi ruskih umetnika Marka Šagala i Mihaila Šemjakina, stranih umetnika – nadrealiste Maksa Ernsta, kubiste Žorža Braka, čak i Pabla Pikasa!  O tome kako je u njegovu kolekciju dospeo crtež Pikasa, Jevtušenko je ispričao Glasu Rusije.

To je bilo 1962. godine. Pikaso mi je predložio  da izaberem jednu od oko 40 slika sa prikazom žena. Međutim, rekao sam mu: Dragi  moj Pablo, oduševljava me Vaše stvaralaštvo, naročito plavi period, ali me još više oduševljavaju žene koje su me vaspitale – to su sibirske starice, vojničke udovice, i žene koje sam voleo. Ne mogu da stavim ove slike  u svom stanu, ipak one više podsećaju na karikature. Zašto se one nisu dopale? – pitao je on. Čini mi se da vas je uvredila neka žena, zato ste Vi uvređeni na sve njih. To nije pravedno. On me je pogledao preneraženo i povikao: Živela velika Rusija gde mogu da odbiju živi novac! Oni mi je nazdravio i popio šampanjac.  Sledećeg dana mi je njegova žena poklonila jedan crtež.

Slikarstvo je za mene poput velike poezije, - dodao je Evgenij Jevtušenko. To je ispovest.