Zukorlić: Bošnjačko veće legalno

Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić pozvao je predsednika i premijera Srbije da razgovaraju sa legalnim predstavnicima bošnjačkog naroda.

On je poručio da su Bošnjaci u Srbiji konstitutivan narod kojeg "od danas legalno i legitimno" predstavlja Bošnjačko nacionalno veće.

"Mi smo konstuitivan narod i pozivamo predsednika Borisa Tadića i Vladu (Srbije) da što pre organizuju razgovore da to pitanje što pre rešimo Ustavom", rekao je Zukorlić.

Govoru Zukorlića građanima na centralnom trgu Novog Pazara je prethodila sednica Nacionalnog saveta Bošnjaka, novoformirane institucije kojoj su, kako je rekao predsednik Veća Mevlud Dudić, prisustvovali legitimni predstavnici BNV, verskih i političkih bošnjačkih organizacija.

Kako je rečeno za govornicom, na toj sednici je usvojena Deklaracija kojom se, osim konstatacije da su Bošnjači konstitutivan narod u Srbiji, traži i ostavka ministra za ljudska i manjinska prava Svetozara Čiplića.
Deklaracijom se pozivaju većnici sa Bošnjačke liste i Bošnjačkog preporoda, (6. juna su na izborima osvojili 13, odnosno pet mandata) da se priključe radu Veća, a od Bošnjaka u zemlji i dijaspori da izdvoje po jedan odsto svojih prihoda za finansiranje rada BNV.

Zukorlić je večeras oštro kritikovao dvojicu Bošnjačkih ministara - Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina, ali i predsednika Srbije Borisa Tadića, kojem je poručio "da se ne igra vatrom".

"Igranje Sandžakom znači poigravanje sa ovim delom Srbije. Država je kao zgrada u kojoj stanari mogu da se vole ili ne vole. Ukoliko većinski stanari odluče da zapale jedan stan, rizikuju da se upali cela zgrada. Zato se nije igrati sa vatrom. Ili će nam svima biti lepo, ili će biti vatre do vrha. Samo naša kuća goreti neće", rekao je Zukorlić.

Zukorlić i njegova lista na proteklim izborima za nacionalne savete smatraju da se ceo politički i državni vrh organizovao sa ciljem da spreči BKZ da formira Bošnjački nacionalni savet.

BKZ je prošle nedelje uz podršku dvojice predstavnika Bošnjačkog preporoda iza kojeg stoji partija Rasima Ljajića, održala konstitutivnu sednicu BNV čiji legitimitet ne priznaju Ministarstvo i ostale dve izborne liste.

Glavni muftija IZ u Srbiji je i ovom prilikom opširno govorio o stogodišnjoj ugroženosti Bošnjaka u Sandžaku i ustvrdio da je njegovom pobedom na izborima za Nacionalni savet tome došao kraj i da su se Bošnjaci "oteli iz kandži Beograda".

On je ocenio da u Srbiji ipak postoje snage koje podržavaju njegove stavove i kao primer naveo Liberalno-demokratsu partiju čiji je poslanik u Skupštini Srbije Kenan Hajdarević govorio na ovom skupu.


Čiplić: Autonomija Sandžaka protivna Ustavu

Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić izjavio je da u Srbiji, koja je građanska država, nema konstitutivnih naroda i da je ideja o autonomiji Sandžaka i posebnoj poziciji bilo koje nacionalne manjine, protivna ustavnom poretku Srbije.

Prema rečima Čiplića, kritike koje je njegovom ministarstvu uputio glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić uobičajene su, a krajnja svrha i namera te priče, a pomalo, kako je rekao, i predstave, je borba verskog lidera za ličnu političku poziciju i promociju.


Svetozar Čiplić (arhiva)

Podsetivši da je produžen rok za formiranje Bošnjačkog nacionalnog saveta i posle 9. jula, Čiplić je rekao da su u toku razgovori i konstituisanju tog saveta, kao i da, kako smatra, postoje dve mogućnosti.

Jedna mogućnost je da se formira nacionalni savet sa većinom, koja je bila na izborima i izbornim rezultatima, a druga je da se ne formira nacionalni savet i tada bi se formirao privremeni organ do sprovođenja novih izbora, ukazao je Čiplić.
Ministar se založio za kompromis tako što bi, kako je rekao, dve liste, koje imaju većinu, formirale tela i predsednika.

To je, dodao je on, ne samo stvar političkog dogovora, nego i manjinske samouprave.
Govoreći o formiranju nacionalnog saveta Makedonaca, kojima je odobrena druga elektorska skupština, Čiplić je rekao da je u prvom pokušaju bilo odlaganje, jer elektorska skupština podrazumeva minimalni broj elektora, odnosno izbornika, koji čine skupštinu - 42.

Međutim, osam ljudi sprečava izbornu skupštinu, jer žele dogovor o podeli funkcija pre nego što je skupština održana, što je nečasno, rekao je Čiplić.