U borbi protiv razigranog lustera pobedila Hrvatska

Grandiozni šou uz učešće ruskih, beloruskih i ukrajinskih zvezda estrade zaokružio je kasno uveče 15. jula Međunarodni festival umetnosti Slovenski bazar u beloruskom gradu Vitebsku. Među onima koje je publika primila sa posebnim entuzijazmom bio je 23-godišnji pevač iz Hrvatske Damir Kedžo, pobednik konkursa mladih estradnih izvođača.

Borba na ovom konkursu koji je uvek glavna intriga Slovenskog bazara bila je vrlo uporna. I to ne čudi: među 19 ovogodišnjih učesnika bili su sve sami dobitnici nagrada na regionalnim i nacionalnim konkursima, mnogi već rade na profesionalnoj sceni. Zato su članovi žirija posle upoznavanja sa njima na prezentacijama izdvojili svaki za sebe čitavu grupu mogućih lidera. I zaista, posle prvog kruga u kojem je izvedena pesma na jeziku kandidata, pri čemu komponovana u zemlji koju on predtavlja, formirala se grupa sa stabilnim rezultatima na čelu sa pevačicom iz Kazahstana Dinarom Sultangalijevom. Pratili su je Gruzin Laša Ramišvili, Ukrajinska Ina Voronova, Makedonac Joce Panov, Ruskinja Ana Mališeva, Jermenka Aniat Šahbazjan, Belorus Denis Veršenko. Bio je u tom timu i budući dobitnik gran-prija, Damir Kedžo iz Hrvatske, ali ne na samom vrhu spiska. On je u šali uporedio sebe sa Mikijem Mausom - iste velike uši, mali rast, neobična pokretljivost... i ljubav publike. Između ostalog, zavoleo ga je, kako se zatim ispostavilo, i žiri. I konačno doneta je odluka koja je, po rečima samog izvođača, podigla Damira na vrh karijere.

Prvi izlazak na mobilnu scenu Letnjeg amfiteatra Vitebska bio je teško iskušenje za mlade umetnike. Panoramski monitori sa pokretnim slikama, istina, nisu im smetali - ipak, to je samo pozadina. Ali luster u tri nivoa! On se spuštao odozgo direktno na glave izvođača, njegovi nivoi su se autonomno širili i skupljali, dobijali neočekivano ubrzanje, ne prateći ritam pesme... Iz sale se činilo da će sva ta oprema da proguta pevača. I još se činilo da režiseri, zaboravivši na izvođače, nikako nisu mogli da se naigraju sa mogućnostima savremene opreme. U takvoj sitauciji učesnicima je u pomoć pritekla predsednik žirija, poznata ukrajinska pevačica Taisija Povalij. 1993. godine ona je sama osvojila gran-pri konkursa, zato je posavetovala mladim kolegama:

 
Mogu samo jedno da kažem učesnicima - ono što su meni govorili pre 17 godina. Ne slušajte svoje suparnike - nigde i nikoga, ni na probama, ni na nastupima. Izlazite tako kao da je to solistički koncert. Najvažnija je vera u sebe.

Očigledno vera u sebe je ozbiljniji argument nego vera u predznake, nekakva mistična podudaranja. Uoči konkursa svi su razmatrali šta će za učesnike značiti broj 19: sam festival je 19, u konkursu je učestvovalo 19 izvođača iz 19 zemalja. I kada je bugarski pevač Vasil Stojanov dobio na žrebanju broj 19, vitebska slikarka Tatjana Rudenko mu je predskazala pobedu. I kao zalog uspeha poklonila mu svoju sliku.

 
Svu svoju stvaralačku energiju sam uložila ovde, rekla je ona, uručivši poklon. I navijaću za tebe. Sigurna sam da ćeš pobediti.

Ili je energija bila slaba, ili se rok-pevač nije uklopio u sliku konkursa, ali Vasil Stojanov se nije našao među nagrađenima, mada je stekao veliki broj obožavalaca, što je takođe vrlo vredno.

Drugi dan konkursa je postavio sve na svoja mesta. Mladim pevačima je udahnuo drugi život i oni su se raspevali. I na sceni je bilo mirnije: luster je prestao da igra, a živi orkestar u belim odelima je očigledno stabilizovao situaciju. Tako je glavna nagrada otputovala u Hrvatsku. A posle Damira Kedža su se poređali pevači: Gruziji prva nagrada, Jermeniji i Ukrajini druga, Kazahstanu, Belorusiji i Makedoniji treća nagrada.