Nema pomoći američkim škriljcima?

Cijena nafte na svetskim tržištima i dalje blago da raste, dostigavši svoj maksimum od početka godine. Tako je cena hartija od vrednosti, kojima se trguje naftom na svetskim berzama, a koje će biti realizovane u julu, za naftu tipa „brent” juče bila 49,23 dolara za barel. Time je prvi put probijen nivo od 48 dolara iz novembra 2015. godine.

Ipak, pozitivna dinamika, koju su tako dugo čekali mnogi igrači na tržištu, neće obradovati baš sve. Američki kanal Si-En-En tvrdi da oblasti američke naftne industrije koja crno zlato vadi iz škriljaca, rast cena nafte teško da može da pomogne. „Realnost je surova: cene nafte rastu prekasno, stoga je teško spasiti mnoge američke naftne kompanije koje se bave eksploatacijom iz škriljaca. Ove kompanije tonu u dugove, teško da se tu išta više može uraditi“, nije optimističan Si-En-En.

Američki kanal precizira da je većina tih kompanija zapala u dugove još u vreme kada su cene nafte bile relativno visoke, odnosno kada su prevazilazile nivo od sto dolara za barel.

Tada su im visoke cene i interes investitora išle na ruku i omogućavale da restruktuiraju dugove. Mnoge kompanije su se bavile i spekulacijama na tržištu, ali sada su se rezerve istanjile, pa tako i ovaj blagi rast, teško da može da pomogne kompanijama koje su pred bankrotstvom.

Čak je i banka „Goldman Saks“ objavila da je po prvi put u poslednje dve godine, za razliku od prethodne hipreprodukcije nafte, zabeležen deficit na svetskom tržištu.

Ipak, rano je sasvim „sahraniti“ oblast američke naftne industrije koja se bavi škriljcima. Početkom godine je list „Vol strit džurnal“ prognozirao da će sredinom 2017. godine, trećina naftnih kompanija u SAD biti prinuđena da bankrotira  ili sasvim restruktuira biznis. U međuvremenu će potencijalni kupci dočekati trenutak kada će dugovi onih koji su bankrotirali budu otpisani, a same aktive pojeftine. Stoga bi, ako do tada cene ostanu u rasponu 45-50 dolara za barel, novi vlasnici u potpunosti mogli da uspostave proizvodnju bez gubitaka.

„Sa jedne strane, projekti u vezi sa škriljcima mogu se relativno brzo zaustaviti, ali i ponovo pokrenuti i ta okolnost omogućava da se sa određenom dozom optimizma gleda na kompanije koje se bave škriljcima. Ali iz perspektive investicija, period od gotovo dve godine oštrog pada cena nafte neće ostati bez posledica. On će uvek ’trezniti‘ investitore, što će dovesti do toga da budemo svedoci velikog broja bankrota ovih kompanija“, prognoze su određenog broja eksperata.

Ukidanje sankcija Iranu takođe je uticalo na ovakav razvoj situacije. Amerikanci koji su odlučili da omoguće Iranu da trguje naftom, u suštini su i time doprineli padu cena. Ali oni su odigrali svoju igru: sebi su naštetili malo, a hteli su da naškode Rusiji mnogo. Kao što se zna, u Rusiji se više od polovine državnog budžeta punilo od trgovine naftom u vreme kada su cene sirovina bile visoke.

Amerikanci su hteli da jednim udarcem ubiju dve muve: da pritisak koji Rusija trpi zbog sankcija dodatno pojačaju i padom cena na tržištu sirovina. Kao što vidimo, to se nije dogodilo, ali je zato umnogome stradao njihov sektor naftne industrije koji se bavi eksploatacijom škriljaca.