Vreme protiv letine

Biti ili ne biti za letinu? Ovo praktično hamletovsko pitanje danas stoji pred agrarima Rusije. Tokom skoro dva meseca u većini regiona nije palo ni kapi kiše, a temperatura vazduha dostiže 40 stepeni, na površini tla preko 60. Poljoprivredne kulture u mnogim regionima su jednostavno spržene. I mada je suša, Rusija će ipak biti sa hlebom, čak će ispuniti izvozne obaveze, uveren je predsednik Ruskog žitnog saveza Arkadij Zločevski.

Sve glasine povodom toga da će kod nas biti deficit žitarica, da nećemo ni sebe prehraniti, nemaju nikakve osnove. Ispod ovih glasina i strahova nema nikakvog temelja.

Ipak, prema preliminarnim ocenama postradalo je 9 miliona hektara useva. Tim povodom Ministarstvo poljoprivrede Rusije korigovalo je prognozu letine za ovu godinu, smanjivši je sa 90 do 85 miliona tona. Najduže od svih prognozu nije menjao Ruski žitni savez, ali suša ga je naterala da se preda, neusmnjivo, zbog situacije u nizu regiona Rusije, podvlači predsednik Ruskog žitnog saveza.

Praktično čitavo Povoložje je stradalo, niz regiona Centralne Rusije, niz južnih regiona. Tamo nisu svi regioni stradali, već samo neki. Ukupno u tekućem trenutku formirani su dokumenti o vanrednoj situaciji u 14 regiona, dokumentacija za još 4 regiona se nalazi u fazi pripreme. Ukupno je 18 regiona pogođeno, i seljaci su u vrlo složenom položaju.

Prema podacima Ruskog žitnog saveza, ove godine Rusija neće dobiti minimum 20-25% roda u odnosu na prošlu godinu, kada je sakupljeno 97 miliona toma žitarica. Ipak postoji uverenost da će unutrašnje potrebe ruskog tržišta biti osigurane u punom obimu. Ovde će veliku pomoć pružiti rezerve prošlogodišnjih žitarica - 24 miliona tona, kao i onih koje se nalaze u interventnom fondu. Upravo na račun interventnog fonda agrari mogu da podmire nedostatak pre svega žitarica za stočnu ishranu, čiji deficit je moguć u nekim regionima. Vlada je razradila strategiju pomoći seljacima u složenoj ekonomskoj sitauciji, kaže Arkadij Zločevski.

U prvom redu reč je o produžetku roka za podmirenje platežnih obaveza. To su krediti, lizing. Odluka o prolongaciji kredita je već doneta. Oni će biti produženi na tri godine. Takođe je potrebna pomoć stočarima, pošto su je njih suša lišila resursa. Potrebna je pomoć u stočnoj hrani. U tom cilju su regionima ponuđeni benificirani budžetski krediti sa 2% godišnje kamate.

Povodom ovogodišnje situacije postavlja se pitanje neophodnosti osiguranja u poljoprivredi. Nažalost, poslednjih godina njegov obim nije uvećan: do danas je osugurano samo 20% svih površina. Ruski žitni savez predlaže da se uvede sistem obaveznog osiguranja useva. Po mišljenju predsednika Saveza Arkadija Zločevskog, moglo bi da se pređe na mehanizme obaveznog osiguranja kao što je KASKO ili OSAGO za automibiliste. Seljacima treba da bude povoljno da osiguravaju buduću letinu. Za sada garantovana besplatna kompenzacija iz budžeta njima odgovara više, a osiugravajuće kompanije uvek mogu da nađu rupu kako bi odbile da plate osiguranje. Za rešavanje ovog problema treba usavršiti zakonodavstvo. Na tom pitanju treba raditi na federalnom nivou, i na regionalnom, a takođe njime treba da se pozabave i sami poljoprivredni proizvođači.

Što se tiče cena hleba u prodavnicama, bez obzira na gubitke žitarica one neće skočiti, uverio je predsednik Ruskog žitnog saveza. Radi se o tome što u cenu vekne sada ulazi svega 9% cene žitarica. To je neznačajna cifra i ona nikako neće uticati na konačni pokazatelj cena.