Putin odbacio nezavisnost, Beograd odbacuje podelu

Prijateljski samit američkog i ruskog predsednika, koji su američki mediji šaljivo nazvali „jastoškim”, nije proizveo nikakav pomak kad je budućnost Kosova u pitanju. Domaćini su se upadljivo trudili da susret Džordža Buša i Vladimira Putina u letnjikovcu Bušovih u Mejnu predstave kao opušten i prijateljski, pa ono oko čega nije bilo ni trunke dogovora nisu na konferenciji za novinare stavljali u prvi plan. Bušov savetnik za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli je skoro preko volje novinarima potvrdio da je bilo govora i o statusu Kosova, uz opasku da će se time ubuduće baviti šefovi diplomatija dveju zemalja.

Samit, drugim rečima, nije prozvan „jastoškim” samo zbog morskih plodova koji su posluženi za gostinskom trpezom: domaćini su nastojali da ga predstave kao priliku da se, kroz lagano ćaskanje, izbegne mučna atmosfera strateškog cenkanja, a pogotovo utisak o neuspehu da se Putin pridobije oko raketnog štita i Kosova.

Budući da su dvojica predsednika dosta vremena proveli nasamo, proći će neko vreme pre nego što do javnosti, pa čak i do njihovih bliskih saradnika, ambasadora, a kamoli nižih diplomata, procure bilo kakvi konkretni detalji o sadržini njihovih razgovora. Buš je u Mejn pozvao samo Kondolizu Rajs i savetnika za nacionalnu bezbednost (na slične samite obično dolaze čitavi spoljnopolitički timovi iz ministarstava), pa će i to usporiti vreme curenja informacija. Jasno je samo to da nikakav Putinov ustupak nije dobijen.

U odsustvu informacija, britanska agencija Rojters juče se čak bavila spekulacijama o podeli Kosova. Ta spekulacija zasnovana je samo na činjenici da je „Politika” pre nekoliko dana na naslovnoj strani plasirala deo autorskog teksta Jevgenija Primakova iz jednog moskovskog nedeljnika, o podeli kao jedinom rešenju ukoliko na novim pregovorima ne dođe do dogovora o statusu Kosmeta.

„Zapad kaže da ne dolazi u obzir. Srbija tvrdi da nije zainteresovana. A etnički Albanci koji na Kosovu žive ježe se na samu pomisao. Ali diplomatski ćorsokak povodom zahteva pokrajine da se osamostali sve je dublji i tabu opcija podele teritorije ostaje prisutna. Bivši ruski premijer Jevgenij Primakov samo je poslednji u nizu onih koji zagovaraju podelu, a srpski dnevni list „Politika”, blizak premijeru Koštunici, objavio je njegovo razmišljanje na naslovnoj strani”. Tako je Rojters juče uveo u dužu priču o prednostima i manama ovog rešenja, citirajući večitog „anonimnog zapadnog diplomatu” koji pri kraju članka konstatuje da je svima jasno da ćemo na kraju imati „podelu na kiparski način”, odnosno da će Srbi na severu imati autonomiju, ako ne i nezavisnu teritoriju. Ponovo su citirani i „eksperti” Međunarodne krizne grupe koji sumnjiče Beograd da potajno želi podelu pokrajine, mada to javno poriče.

Kako „Politika” saznaje od izvora u Vladi Srbije, stav srpskog državnog vrha ostao je, kada je podela u pitanju, nepromenjen. Ta opcija je za Srbiju neprihvatljiva. Ona je protivrečna osnovnom srpskom principu u pregovorima, koji se zasniva na nepromenjivosti granica i celovitosti teritorije. U skladu sa tim osnovnim polazištem, a u nadi da će posle susreta Buš – Putin ipak biti novih pregovora o budućnosti pokrajine, Vojislav Koštunica je juče pokrenuo inicijativu da će vlada, u dogovoru sa parlamentarnim strankama, zatražiti da Skupština Srbije tokom jula raspravlja o Kosovu i Metohiji. „Biće podnet izveštaj pregovaračkog tima i Skupština Srbije mora da usvoji novu rezoluciju kako bi se odredili dalji koraci u vođenju politike za rešavanje kosovskog pitanja”, navodi se u Koštuničinoj izjavi.

On se takođe založio za pokretanje novog pregovaračkog procesa pod mandatom Saveta bezbednosti UN i novim posrednikom. Ipak, portparol specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija najavio je juče da je i Ahtisariju i njegovom timu produžen mandat „sve do usvajanja nove rezolucije o Kosovu”.

Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda procenjuje za „Politiku” da se posle samita Buš – Putin nastavljaju opcije traženja rešenja kroz Savet bezbednosti UN, „čemu ipak svi teže”. „Druga opcija je i dalje u nekoj dubljoj rezervi. Naravno, opcija samoproglašenja nezavisnosti može uvek da bude izvučena i ukoliko ne dođe do rezolucije na jesen, ona bi mogla da bude aktivirana”, kaže Vejvoda.

Portparol visokog predstavnika EU Havijera Solane Kristina Galjak izjavila je za „Večernje novosti” da će „ukoliko Rusija bude nastavila uporno da govori samo ′ne′, EU preuzeti odgovornost i doneti odluku o Kosovu, ali i u tom slučaju će tražiti podršku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija”. I britanski publicista i ekspert za Balkan Tim Džuda najavio je da, iako to trenutno nije politika EU, ukoliko Rusija bude uporno govorila ′ne′, može vrlo lako da se dogoditi da se čuje sve više glasova u EU koji će taj stav zagovarati. „Kada je reč o Kosovu, Rusija je zauzela upravo onakvu političku poziciju kakvu je htela, pa smatram da uopšte nije pitanje da li će Putin popustiti, nego da li će Buš popustiti. Recimo, u smislu da prihvati rešenje u kom se neće pominjati nezavisnost ili će to pitanje ostati otvoreno”, rekao je Džuda za Radio Slobodna Evropa.

U intervjuu koji je juče dao Rojtersu predsednik privremene vlade Kosova Agim Čeku je najavio da će Priština, ukoliko u UN ne bude napretka oko sticanja nezavisnosti Kosova, biti „prinuđena da deluje”. Iako nije oročio strpljenje kosovskih Albanaca, on je rekao da su spremni da sačekaju ukoliko vide „konkretne napore” Zapada u cilju nalaženja rešenja. I šef Unmika Joahim Riker zatražio je od šefova diplomatija zemalja članica Kontakt grupe i drugih međunarodnih zvaničnika da ubrzaju rešavanje statusa Kosova, da bi, kako je naveo, sprečili moguće nereda.

Dan posle sastanka predsednika SAD i Rusije u zemljama članicama Kontakt grupe nije bilo moguće dobiti tumačenje njihovih razgovora kada je reč o Kosovu i o tome koji će biti dalji koraci u procesu utvrđivanja budućeg statusa pokrajine. Međutim u ovom trenutku, kako je Tanjugu rečeno u ministarstvima spoljnih poslova u Berlinu i Londonu, nije planiran novi sastanak Kontakt grupe za Kosovo, u kojoj su SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Rusija.

O tome će se, prema informacijama koje je nacionalna novinska agencija dobila u Berlinu i Londonu, verovatno najpre dogovoriti diplomate u sedištu UN u Njujorku, koje bi trebalo da imaju najbliže informacije o proteklom neformalnom samitu dvojice svetskih lidera.

Dogovor o nuklearnom arsenalu

Moskva – Rusija i SAD su spremne da smanje strateško atomsko naoružanje do minimalno mogućeg nivoa i da pripreme nove sporazume o ofanzivnom strateškom oružju. „Rusija i SAD su potvrdile spremnost da smanje broj strateškog, atomskog oružja, do minimalno mogućeg nivoa, koji odgovara zahtevima osiguranja njihove nacionalne bezbednosti i savezničkim obavezama”, navodi se u zajedničkoj izjavi šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova i državne sekretarke SAD Kondolize Rajs, koju su preneli ruski mediji.

Lavrov i Rajsova razgovarali su u nedelju i ponedeljak tokom rusko-američkog samita u američkom gradu Kenebankportu. U njihovoj zajedničkoj izjavi navodi se da su radi dostizanje tog cilja ministri razmotrili pripremu sporazuma za period posle isteka važenja sporazuma START.

Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja ističe 5. decembra 2009. godine. Potpisan je 1991, a stupio je na snagu 1994. godine.