Putin kod dva Buša

Vašington, 1. jula – Rusi su odjednom među najbrojnijim stranim posetiocima, na ulicama se prodaju ruske zastavice, u restoranima su jelovnici s prevodom na ruski – novi je ambijent ekskluzivnog malog odmarališta Kenebankport, na severoistočnoj atlantskoj obali SAD. Prevrat u svakodnevicu ovog mesta donela je najava posete šefa Kremlja Vladimira Putina koga šef Bele kuće Džordž Buš treba da ugosti, danas i sutra, u lokalnom letnjikovcu svoga oca. Meštani taj sastanak na vrhu doživljavaju mahom kao priliku da dospu u središte globalne pažnje, dok analitičari ukazuju da je Putin i pre prispeća ubrao poene, jer je prvi strani državnik koga aktuelni američki lider prima u tom porodičnom „štabu”, što je, kažu, gest „osobitog uvažavanja”.

Uz to, gost je, napominje se – jednim potezom dobio dva Buša, jer će uz sadašnjeg lidera biti i njegov otac , kao „kućni domaćin”. Prisustvu Džordža Buša Starijeg se, ujedno, pridaje pojačana simbolika, uz podsećanje da je on, kao predsednik SAD (1989–1993) pokazivao „znatno više smisla za saradnju s drugim zemljama” nego njegov sin, koji je često na udaru međunarodne javnosti zbog ispoljene jednostranosti, naročito u iračkom slučaju.

Privatni susret

Ovdašnji zvaničnici sugerišu da je ovo „samo privatni susret, a ne i zvanični samit” pa „ne treba očekivati bitne promene stavova ni u jednom od pitanja oko kojih se dve zemlje poduže spore” i zbog kojih su „odnosi između dve zemlje sada gori nego ikad posle hladnog rata”. Ipak su glavne teme razgovora baš dva ključna spora – oko raketa i oko Kosova, s vrlo oprečnim tumačenjima ne samo tih konkretnosti, nego i poimanja međunarodnog prava, međusobnih usmerenja i realnog odnosa snaga u svetu.

Današnjim uvodnikom „Vašington post” preporučuje Bušu da Putinu „skreše” da će SAD nastaviti da rade, koliko god se Rusi protivili, i na nezavisnosti Kosova i na postavljanju raketnog štita u centralnoj Evropi”. Iz krugova u Ujedinjenim nacijama se čuje, međutim, da se tamo očekuje da Buš i Putin ovom prilikom ipak „otvore vrata za izlazak iz ćorsokaka” u procesu određivanja budućeg statusa južne pokrajine Srbije, posle ruskog odbijanja četiri predloga rezolucije Saveta bezbednosti. Ti nacrti su, naime, uz tehničke i kalendarske korekcije, preporučivali „međunarodno nadziranu nezavisnost Kosova”, što Moskva, kao i Beograd, odbacuje i traži da rešenje bude obostrano prihvatljivo, uz poštovanje principa nepovredivosti teritorijalnog integriteta postojećih država…

Mogućnost za privremeni kompromis nazire se u eventualnom petom nacrtu kojim bi se pregovori Beograda i Prištine produžili, za već preporučenih 120 dana, s tim da ne važi automatizam – da se plan Martija Ahtisarija primeni ako dogovora ne bude. „Los Anđeles tajms” evidentira da kosovsko pitanje izaziva raslojavanja u Evropskoj uniji, a „Internešenel herald tribjun” precizira da rezervisanost iskazuju Španija, Kipar, Slovačka, Grčka i Rumunija, strepeći da bi nezavisnost Kosova mogla da uzdrma njihova ustrojstva, pa i da, suprotno američkim tvrdnjama, stvori opasan presedan koji bi podstakao druge separatizme.

Odnosi između Buša i Putina važe za bolje od onih koji postoje među njihovim zemljama, što stručnjake podstiče da razmišljaju o staroj nedoumici u novom pakovanju, o dometima uloge ličnosti u istoriji. Lični kontakt je povremeno glavna alatka u diplomatiji, podseća Asošijeted pres i ocenjuje da će dvojica lidera nastojati da „poprave jedno od najvažnijih partnerstava u svetu”.

Ove je preneto tumačenje koje je o tim specifičnostima dao Dmitrij Peskov, portparol Kremlja. „I lideri mogu da budu prijatelji, i da ostanu prijatelji i kad se ne slažu”, rekao je uz napomenu: „Ali postoji granica preko koje ne mogu da idu, a to su nacionalni interesi, koje moraju da brane”.

Moskva želi, dodaju analitičari, da je Vašington tretira kao ravnopravnog partnera. Ona je, kažu, konstatovala da njeni akti partnerstva, iskazani u podršci Americi posle terorističkih napada na nju 11. septembra 2001. i saglasnosti da Vašington rasporedi trupe u centralnoj Aziji, kao i da se NATO proširi na baltičke države, nisu zauzvrat ništa doneli, da je čak i potcenjena.

Odnosi su se poremetili povodom Iraka, podseća se, pošto je Rusija (a tada i Francuska i Nemačka) ocenila američku invaziju kao neopravdan, samovoljan čin. Usledio je niz prepucavanja: vašingtonska prebacivanja za ruska „odstupanja od demokratije, pritisci na susede i energetsko ucenjivanje Evrope”, i moskovske kritike da Amerika „prekoračuje sve granice, meša se u unutrašnje stvari i podriva strateške sporazume”…

Do susreta u Kenebankportu, podseća se takođe, dolazi u trenucima rasta ruskog i smanjivanja američkog uticaja na međunarodnoj sceni. Istovremeno se konstatuje i da dvojica predsednika imaju drastično različit stepen podrške među sunarodnicima, da je Putinov rejting vrlo visok, a Bušov vrlo nizak. „Svojevremeno je Buš govorio da u Putinovim očima vidi njegovu dušu, a sada u njima može da vidi rejting”, prokomentarisao je Endru Kohut, direktor ovdašnje istraživačke agencije Pju, koja je ove nedelje objavila da je, po rezultatima njene međunarodne ankete, spoljna politika SAD i dalje prilično nepopularna u svetu.

Tri specifičnosti

Poznavaoci naglašavaju još tri zanimljive karakteristike Bušovog i Putinovog susreta. Prvo, da je to verovatno njihov poslednji bilateralni sastanak, bar na ovom tlu, pošto relativno uskoro obojica odlaze s vrhunskih dužnosti. Drugo, da im se ovom prilikom „vraća duh bivše Jugoslavije”, jer su prvi samit održali juna 2001. u Sloveniji da bi im sada jedna od glavnih tema bilo Kosovo. I treće – da najnovije drame u Britaniji mogu da se nametnu kao tačke dnevnog reda, pošto se oba lidera ponajviše slažu na frontu protiv terorizma.

Događaji na „Ostrvima”, ovde su takođe doveli do povećavanja mera bezbednosti. Kenebankport ih već ima zbog susreta Buša i Putina: pojedine ulice su zatvorene za saobraćaj, na distanci će se držati antiratni demonstranti, morem će patrolirati obalska, a nebom vazdušna straža…

Izveštava se, takođe, da, posle posete kraće od 24 sata, Putin odavde ide na ranije predviđeni cilj puta – u Gvatemalu. Tamo će pokušati da njegova zemlja dobije organizaciju zimske olimpijade 2014. godine, za šta konkurišu i Južna Koreja i Austrija.

Kućni ljubimci i jastozi

Bušov i Putinov susret nosi i izvesna, reklo bi se, basnolika znamenja. „Vašington post” danas podseća, tako, da je ruski predsednik svojevremeno kazao da je njegov kućni ljubimac labrador Koni „veći, čvršći, jači, brži i opakiji” od škotskog terijera Barnija s kojim deo slobodnog vremena deli američki lider. Na razne načine je sada i Rusija „veća, čvršća i jača” nego kad je Putin stupio na dužnost, dok su njeni odnosi sa SAD postali i „opaki”, sugeriše list.

Sastanak na visokom nivou, građani Kenebankporta nazivaju „jastog samit”. Smatraju da će u svemu najvažnije biti – posluživanje njihovog glavnog morskog ploda, pogotovu pod uticajem raka kao važećeg horoskopskog znaka.

Dvorišna diplomatija

I drugi američki predsednici – Ajzenhauer, Ruzvelt i Kenedi, na primer – praktikovali su „dvorišnu diplomatiju”, to jest susrete sa stranim državnicima u privatnom ambijentu.

U letnjikovcu na kenebankportskom rtu Voker point, koji Bušovi drže više od jednog veka, Džordž Buš Stariji je, pričaju, ugošćavao Fransoa Miterana, Džona Mejdžora, kralja Huseina, Jicaka Rabina… Buš Mlađi sada u tom istom porodičnom zdanju prvi put prima jednog stranog posetioca visokog ranga. Putin mu je bio prvi, kažu, prvi gost tog svojstva i na ranču u Teksasu.

Razgovori u letnjikovcu

Ruski predsednik Vladimir Putin doputovao je danas po podne u Kenebankport i večeras počeo razgovore sa američkim predsednikom Džordžom Bušom, u letnjikovcu domaćinovog oca.

Doček je bio neformalan, u skladu s predviđenim programom za „opuštenu” razmenu mišljenja o nizu nesaglasnosti Vašingtona i Moskve, a s ciljem, kako se ovde tvrdi, da se popravi atmosfera u pogoršanim odnosima između dve sile.