Sajentologija i Cia: Mit ili stvarnost?

Ovaj referat je održao Aleksandar Leonidovič Dvorkin, predsednik Centra za istraživanje religija u ime sveštenomučenika Irineja Lionskog 26. januara 2016. godine na konferenciji koju je održao Pravoslavni univerzitet društvenih nauka «Sveti Tihon».

Tema o vezi između sajentologije i CIA-e je već odavno postala opštepoznata. Pominje se u masi članaka, intervjua i televizijskih emisija. Ali kad sam se pre nekoliko meseci ovlaš pozvao na to u razgovoru s jednim novinarom, on se zainteresovao i pitao je da li imam nepobitne dokaze ili potvrđene činjenice o ovoj vezi? Drugim rečima, da li mogu da pokažem «odakle tačno vetar duva»?

Pitanje me je zainteresovalo i odlučio sam da pokušam da prikupim materijale na ovu temu. Dakle, možemo li navesti nepobitne dokaze?

Jasna stvar je da bi me kad bih mogao da dokažem «odakle tačno vetar duva» ljudi nazvali Edvardom Snoudenom i jurile bi me američke specijalne službe koje (kao, uostalom, i sve specijalne službe) zbog očiglednih razloga nikad ne otkrivaju nazive organizacija s kojima sarađuju. Međutim, od otvorenih informacija o tome da je do dana kad je vlada SAD počela otvoreno i javno da lobira interese sajentologije (to se desilo 1993. godine) i da je odlično znala za delatnost sekte na osnovu legalno i nelegalno prikupljenih informacija o raznim ljudima i organizacijama, može se napraviti čitava vetrovita oluja.

Na osnovu dokumenata koji su do danas objavljeni znamo da je već 1957. godine CIA počela da istražuje delatnost L. Rona Habarda i sajentologije. Međutim, podaci koji su prikupljeni u ovoj studiji još uvek nisu objavljeni. Mislim da u skorije vreme nećemo dočekati objavljivanje ovih materijala.

Sam Habard se celog života aktivno i stalno zanimao za dve stvari: okultizam i špijunažu. Na primer, u ranoj mladosti je stupio u red rozenkrojcera, održavao je okultne seanse, doživeo je neke susrete s onostranim silama.

Već kao vođa sajentološke sekte on s ponosom navodi najpoznatijeg satanistu HH veka Alistera Kroulija kao svog «veoma dragog druga». Može se navesti i mnoštvo drugih faktora, ali to prevazilazi okvire ovog referata. Podsetiću da je na ruskom jeziku u mom prevodu objavljen odličan članak Džona Ataka «Habard i okultizam». 1)

Sajentološka zvanična biografija osnivača sekte jarosno negira Habardovu vezu s okultizmom, ali zato do vaseljenskih razmera preuveličava njegove izuzetne odnose sa specijalnim službama. Tako sajentolozi ponosno saopštavaju da se za vreme rata Habard podvizavao u obaveštajnoj službi RM SAD, gde se junački pokazao «u otkrivanju stranih špijuna i pružanju pomoći američkoj vojsci koja je na ostrvu Batan bila u neprijateljskom okruženju». U stvari, znamo da je Habard, koji je radio u obaveštajnoj službi RM bio samo običan službenik u kancelariji gde je uglavnom cenzurisao prepisku vojnika u čemu zaista nema ničeg junačkog. U borbenim dejstvima u toku rata nije učestvovao nijednom.

Takođe, sajentolozi su izmislili legendu koja opravdava to što je Habard posle rata bio član Pasadenske lože satanističkog «Ordo Templi Orientis» («Reda istočnog hrama» na čijem čelu se nalazio Krouli) i njegovo bavljenje magijsko-seksualnim obredima koje je upražnjavao zajedno s vođom lože Džekom Parsonsom. Po legendi sekte Habarda je navodno neko obaveštajno nadleštvo ubacilo u satanističku ložu u svojstvu «krtice» i on ju je uništio iznutra. Nema potrebe govorimo o tome da se ova verzija lako pobija činjenicama.

Habardovo bavljenje okultizmom ostavilo je traga na simbolima sajentologije koje su smislili on i njegovi sledbenici.

Evo, na primer, sajentološkog letka koji je izdat za Habardovog života, i koji nosi naziv «Zlatna zora» (tako se zove okultna loža koja je iznedrila Alistera Kroulija).

Sajentološki letak «Zlatna zora»

Evo savremenog audio-video izdanja Habardovih dela koje upravo nosi naziv «Zlatna zora».

Audio-video izdanje Habardovih dela «Golden Dawn» («Zlatna zora»)

A evo kako izgleda nastup aktuelnog vođe sajentologije Dejvida Miskevidža. Okultnu simboliku unapred smišljenog scenskog interijera praktično ne treba objašnjavati. Stubovi hrama, tema «Zlatne zore» i mesec (izuzetno raširen okultni simbol) iznad «prvosveštenika».

Sajentološka scena

Evo svima poznatog sajentološkog krsta koji je preuzet s poleđine tarot-karata koju je smislio Krouli. Ističem da je to praktično precrtani krst. Obratite pažnju na još jedan detalj: osmokraka zvezda na koju je stavljen prikaz krsta. Njoj ćemo se još vratiti.

Ruža i krst «Zlatne zore» - prikaz na poleđini tarot-karte Toma, koje je smislio satanista Alister Krouli    

Sad ćemo istaći da postoji nešto zajedničko između osnivača sajentologije L. Rona Habarda i obaveštajne službe SAD, a to je bavljenje okultizmom.

Za početak: nekoliko činjenica.

U Londonu je 1989. godine izašla zanimljiva knjiga sećanja bivšeg radnika CIA-e Majlsa Koplenda «Ispovest specijalnog političkog agenta CIA-e» 2), u kojoj on govori o šemi koju je početkom-sredinom 1950-ih godina pokrenuo njegov kolega Bob Mandlstam. Šema se zvala «Okultizam na vrhu». Ideja šeme je prosta: pošto su neki lideri i šefovi vlada imali običaj da se konsultuju sa astrolozima i drugim okultnim savetnicima američki obaveštajci je trebalo da «rade» s ovim okultistima i da ih učine sprovodnicima uticaja svoje agencije.

Ova šema je obavila svoj zadatak, na primer, kad je «jasnovidac» kojeg su poslali agenti, ubedio predsednika Gane Kvamea Nkrumu da doputuje u državnu posetu Kini u toku koje je u prevratu pokrenutom od strane CIA-a odsutni lider svrgnut. Po Koplendovim rečima američka obaveštajna služba preko okultnih «proroka» i «gatara» koje kontroliše vrlo delotvorno je uticala na predsednika Indonezije Sukarna.

Mandlstam je takođe iskoristio duhovno-politički pokret «Moralna obnova» koji je, po rečima Koplenda, omogućio agentima da tajnim kanalima utiču ne samo na afričke i azijske političke poslenike, već i na evropske lidere. Koplend tamo pominje i specijalni sporazum koji je, po njegovim rečima, CIA sklopila sa sajentologijom, premda prećutkuje njegov sadržaj. Koliko sam uspeo da saznam osim brbljivog Koplenda niko drugi u otvorenim izvorima ne pominje ovaj sporazum (koji je očigledno zaključen 1960-ih godina).

Koplend govori o još jednom zanimljivom slučaju:

«U sajentološku sektu smo ubacili svog agenta koji je pod ličnim rukovodstvom Rona Habarda postao ‘član klera’, ali je kasnije zahtevao i počeo da dobija sve veću i veću ‘novčanu nadoknadu za operativne troškove’ koju je zajedno sa svom svojom ušteđevinom predavao dijanetici.»

Tako da ćemo teško saznati ko je na kraju krajeva kim manipulisao: CIA sajentologijom ili sajentologija CIA-om.

Isto tako je trag ostavio rad američkih obaveštajaca s raznoraznim okultistima: možemo da pretpostavimo da je uticaj bio obostran i da su neki obaveštajci počeli da se bave okultnom praksom. Slikoviti red koji koriste tajne službe koji koriste tajne službe daje izvesne osnove za konkretizaciju ovakvih pretpostavki.

Ovde treba objasniti da terin «CIA» često koristimo uslovno. Zajedica obaveštajnih službi SAD (zvanični termin glasi «Intelligence Community») zvanično se sastoji od 15 organizacija. Zajednica obaveštajnih službi ima svog predsednika, statut, grb, simboliku itd.

Ovako izgleda grb zajednice obaveštajnih službi SAD:

Vidimo istu osmokraku zvezdu, kao što je ona na koju je stavljen sajentološki krst. Vratimo se prikazu sajentološkog krsta. Njegovo precrtavanje može se posmatrati i kao spoj četiri bodeža. Dakle, bodeži precrtavaju simbol hrišćanstva. Ali bodež je poznati simbol obaveštajne službe i upravo od bodeža se sastoji zvezda zajednice obaveštajnih službi.

U centru zvezde zajednice obaveštajnih službi je ruža s pet latica. Ali je ruža s pet latica simbol reda rozenkrojcera. Podudarnost? Teško: jer ponavlja se čak i prikaz oštrih listića između latica.

A evo šta je najzanimljivije: pročitaćemo opis grba koji se nalazi na zvaničnom sajtu kancelarije direktora nacionalne zajednice obaveštajnih službi SAD:

«Osam krajeva polarne zvezde simbolizuje šest departmana i dve nezavisne agencije Zajednice obaveštajnih službi. Oni se spajaju s petnaest zvezda po krugu koje predstavljaju jedinice drugih agencija koje ulaze u Zajednicu specijalnih službi.» 3)

Problem je u tome što ovih zvezda nema petnaest. Ima ih šesnaest. Izračunajte sami. Koja je, dakle, prećutana šesnaesta organizacija čija jedinica ulazi u zajednicu specijalnih službi SAD? Možemo li da iznesemo pretpostavke?

Sad ćemo, napokon, navesti izvesna indirektna svedočanstva koja se lako mogu naći u pristupačnim izvorima.

Početkom 1990-ih godina grčka policija je izvršila pretres u atinskoj kancelariji sajentologije i oduzela je mnoštvo internih dokumenata sekte čiji je jedan deo objavljen. U nekima se pominje pomoć koju CIA pruža odeljenjima sajentologije u inostranstvu.

Još 2001. godine u časopisu «Le Monde Diplomatique» objavljen je članak poznatog novinara Bruna Fušeroa «Sekte: trojanski konj Sjedinjenih Država za Evropu», 4) u kojem je vrlo temeljno napisao o tome kako američka obaveštajna služba i diplomatsko nadleštvo koriste čitav niz sekti, uključujući i sajentologiju. Bez obzira na senzacionalistički karakter članka, tužba nije usledila.

Teško da neko može da negira da Stejt department SAD lobira interese sajentološke sekte u raznim državama: u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Grčkoj, Rusiji, Mađarskoj itd. Čak i u dokumentima koja je Vikiliks objavio negde se pojavila informacija o tome da su posle dolaska državnog sekretara Madlen Olbrajt u Nemačku sajentolozi ove zemlje pozvani u ambasadu SAD na brifing. Koliko mi je poznato, nijedna druga sekta ne uživa toliku pažnju i takve privilegije od strane SAD. Takođe shvatam da na ovom svetu nema ničeg besplatnog. Dakle, šta sajentologija može da ponudi vladi SAD da bi ova tako aktivno lobirala interese relativno male sekte koja ni iz daleka nema besprekornu reputaciju i čijem tajnom učenju se smeje ceo svet?

Jedan od glavnih ciljeva sajentologije je prikupljanje i čuvanje velike građe informacija kako bi se pomoću njih svako mogao kompromitovati i kontrolisati: od običnog člana sekte koji se odbio od stada do silnih sveta ovog, jer upravljanje njima pruža neograničene mogućnosti. Pre 25 godina bivši šef Losanđeleskog biroa FBI je rekao da sejentologija «ima jednu od najefikasnijih obaveštajnih službi koja može da se takmiči čak i sa FBI». Od tada se kapital sekte povećao višestruko ako ne i stostruko. Ona sebi može da dozvoli da unajmi mnogo više advokata i privatnih detektiva, što u znatnoj meri povećava mogućnosti sekte za obavljanje složenih specijalnih operacija.

Sad malo istorije. Poreska agencija SAD se 1993. godine posle 25-godišnjeg rata koji je vodila protiv sajentologije, praktično predala: obavivši tajne pregovore s vođom sekte Dejvidom Miskevidžem potpisala je s njim ugovor po kojem je priznala sajentologiju i sve s njom povezane organizacije za verske organizacije i potpuno ih je oslobodila poreza. Upravo posle ovog ugovora Stejt department je počeo da lobira interese sajentologije u svim zemljama sveta. Ne samo to, uz ugovor je priložen tajni protokol (novi, ne onaj koji je pominjao Koplend), koji ni dan-danas nije objavljen. Kakav je mogao biti njegov sadržaj.

Pretpostvljam da je sajentologija (koja, kao što smo razjasnili, stlno prikuplja informacije o svima onima koji dospevaju u njeno vidno polje) počela da sarađuje (ili barem da deli izvesne iformacije o ljudima koji zanimaju zajednicu specijalnih službi) sa zajednicom specijalnih službi SAD. A Stejt department je, razume se, počeo da lobira iterese ovako dragocenog agenta.

Ukrajinski premijer Arsenije Jacenjuk (koji je pre mnogo godina, dok je bio direktor banke «Aval» u Kijevu, možda pohađao nekoliko sajentoloških kurseva) je primer čoveka čiji su lični podaci bili izuzetno interesantni ne samo sajentologiji, već i zajednici specijalnih službi SAD. Mislim da je spisak ljudi koji se nalaze na visokim dužnostima u raznim zemljama, a koji bi mogli zanimati obaveštajnu službu SAD prilično dugačak. I ako sajentologija poseduje ove informacije i spremna je da ih podeli s obaveštajnom službom, zašto da ova ne iskoristi takvu mogućnost?

Ali na koji način sekta može da dobije ove podatke? Sajentologija informacije prikuplja na nekoliko načina.

Oditing

Prvi od njih je oditing koji sekta prikazuje kao svojevrsnu ispovest. Ali za vreme ove «ispovesti» sve što čovek koji se nalazi u stanju lakog hipnotičkog transa može da saopšti (podsećam da se sve obavlja pomoću takozvanog «E-metra», odnosno primitivnog detektora laži) u seansi koja traje 3-4 sata, beleži na audio i video snimke i čuva večno. Odnosno, onaj ko obavlja oditing ne mora da poštuje tajnu ove «ispovesti». Naprotiv, oni prikupljaju najskrivenije informacije o čoveku kako bi ga pretvorili u poslušnog roba. Setio se da su za vreme pretresa moskovski radnici bezbednosti Taganske «idealne organizcije» sajentologije u sobi za jedan oditing otkrili špijunsku opremu za audio i video snimanje koja je bila montirana u zidove. Po standardu sekte ovakva oprema treba da postoji u svim prostorijama namenjenim oditingu.

Drugi način je «izborno» prikupljanje informacija o čoveku koji zanima sektu. U tu svrhu se unajmljuju stručnjaci kojima pomažu specijalno obučeni članovi sekte i kompromitujući materijal ili pronalaze ili ga prave. U one koji zanimaju sektu mogu spadati poznate ličnosti, to mogu biti radnici šou-biznisa, radnici organa za očuvanje reda i bezbednosti, politički poslenici i, naravno, neprijatelji sekte.

Možemo i treba da istaknemo da su i jedan i drugi način prikupljanja informacija vapijuće nemoralni. Sekta dobijene podatke koristi za probijanje i širenje. Zanimljivo je da li bilo kom radniku američkih specijalnih službi pada na pamet da je dobijanje ovakvih informacija od sekte i njihovo korišćenje duboko amoralno? Sami sajentolozi smatraju da mogućnost kontrolisanja ljudi na taj način služi višem cilju kojim se približava pobeda sekte, a to znači i «dobro» u celom svetu. Ali ako obaveštajna služba SAD koja nipošto ne veruje u dobro i napredak sajentologije ipak smatra da je potrebno i dozvoljeno da koristi ove informacije treba pošteno priznati da smatra normalnim dobijanje informacija do kojih je došla vrlo sumnjiva organizacija pomoću prevare, mita, krađe, mučenja i poverljivih ispovesti.

I napokon, čak i ako poverujemo da sajentologija nema apsolutno nikakve veze ni s jednom agencijom zajednice obaveštajnih službi, svejedno bi se apsolutno bez greške mogla nazvati stranom obaveštajnom organizcijom koja deluje u Ruskoj Federaciji. I ova obaveštajna organizacija stalno prenosi lične i izuzetno poverljive podatke o građanima RF glavnom štabu sekte u SAD. Znači, prema takvoj organizaciji se treba odnositi na odgovarajući način.

Ali naravno, čini mi se da s velikim stepenom uverenosti možemo da tvrdimo da sajentologija ima mnoštvo veza sa zajednicom obaveštajnih službi SAD. Mislim da indirektni, ali veoma bitni dokazi koje sam naveo u ovom referatu ukazuju upravo na to. Pre skoro dve godine američki predsednik Barak Obama je javno izjavio da međunarodna verska sloboda (čitaj: njena američka verzija – A. D.) predstavlja izuzetno važan faktor nacionalne bezbednosti SAD. 5) Mislim da ova izjava koja je potresna zbog svoje ciničnosti samo priznaje ono što je već dugi niz godina bilo očigledna činjenica. I verovatno možemo da pretpostavimo kakva se organizacija krije u prećutanoj 16. zvezdi na grbu zajednice obaveštajnih službi SAD.

P.S. Zahvaljujem se mom drugu Džeriju Armstrongu na pomoći u prikupljanju materijala za ovaj članak.

Aleksandar Dvorkin