Savina beseda najradosniji praznik
Već je skoro mrak. Duva "madžarac" sa severa, smrzava se i sklisko je, a mi mali i siroti, u tanušnim kaputima i poderanim cipelama, pa drkćemo od zime. No ipak zastajemo po uglovima i nagađamo, kada ćemo i šta učiti za besedu. Brinemo se naročito da li ćemo pevati koju Mokranjčevu Rukovet. To volimo svi najviše. To nam je najmilije.
Ovako je uzbuđenje sa kojim je u Srbskoj pravoslavnoj velikoj gimnaziji u Novom Sadu iščekivan dan Svetog Save, opisao jedan od naših najvećih istoričara umetnosti Milan Kašanin. U prvoj deceniji 20. veka, on je postao đak te škole, a Svetosavska beseda već je bila nacionalni i kulturni događaj sa kojim se ništa nije moglo meriti.
- Beseda kao način obležavanja Dana Svetog Save u našoj školi ustanovljena je 1874. Na njenom početku, o našem najvećem prosvetitelju ili drugim značajnim ličnostima, poput osnivača gimnazije Save Vukovića, ili velikog dobrotvora Save Tekelije, besedili su jedan profesor i jedan učenik - kaže Radivoj Stojković, direktor gimnazije, koja danas nosi ime svog nekadašnjeg đaka Jovana Jovanovića Zmaja.
Ona je, Vukovićevim novčanim darom, osnovana 1810. i to baš na Svetog Savu. Vrlo brzo je, kaže Stojković, postala jedan od četiri ugaona kamena Srpske Atine. Preostala tri su, naravno, SPC odnosno njena Eparhija bačka, čije je Novi Sad sedište, Matica srbska i Srbsko narodno pozorište.
Vratimo se, međutim, Svetosavskj besedi koja je, svedoči i Kašanin, s nestrpljenjem iščekivana nedeljama. Pokrenuli su je osmoškolci Milutin Jovanović iz Novog Sada, "po materi unuk gradonačelnika Stevana Branovačkog", kako je zabeleženo u gimnazijskim analima, Luka Popović iz Titela i Paja Marković Adamov, iz sremskog sela Sase, današnjih Novih Karlovaca.
Naslovna strana izveštaja o besedama održanim od 1874-1888.
Na toj prvoj je o Svetom Savi besedio profesor Aleksandar V. Popović, a oduševljenje je dostiglo vrhunac kada je pevački zbor gimnazije, gromovito, otpevao pesmu "Bogovi silni" iz drame Đure Jakšića "Seoba Srbalja". I tada, i docnije, na programu su, međutim, bila i dela Šopena, Mocarta, Vagnera, Donicetija, Čajkovskog... U izvođenju samih đaka, naravno. Pored čvrstog nacionalnog stava, prečanski Srbi su, tako, ne baš naklonjenom okruženju pokazivali da za njim baš ni u čemu ne zaostaju.
- Ono što je gimnazijske besede od početka izdvojilo jeste i njihov humanitarani karakter. Od prihoda je, naime, formiran fond za pomoć siromašnim đacima, pa su mnogi naši potonji velikani zahvaljujući tome i uspeli da završe gimnaziju - kaže Stojković.
1940. Novosađanke u vezenim narodnim nošnjama krenule na Svetosavski bal
Jedan od njih je i Milan Kašanin, a već na prvoj besedi prikupljena je tada zamašna 641 forinta. Među priložnicima su bili i Anka Miletić, inače supruga Svetozara Miletića, Stevan Branovački, Mihajlo Polit-Desančić, Ilija Vučetić...
Po završetku beseda, u salama hotela "Jelisaveta" (danas hotel "Vojvodina") ili "Majer" (danas zgrada Vojvođanske banke), održavani su svetosavski balovi. Da bismo bar malo dočarali atmosferu, u pomoć ponovo prizivamo Milana Kašanina:
"Grmi vojna muzika s bine, hvata se kolo, pozdravlja, trči, počinje igranje. Ko pogleda prvi u sat, začudi se kad vidi da je odavno prošla ponoć, da je već dva, tri sata. Novi razlog da se osetimo veliki i gordi, jer inače, drugog dana, ležemo zajedno sa kokošima, najkasnije na zvuk trube iz vojne kasarne. A sad! Ho! Sad i mi, eto, u kolu, zoru dočekujemo!"
1883. Album muškog zbora koji je pevao na besedi sa horovođom Grčićem (u sredini)
Posle Popovića, besede je, zajedno sa učenicima, godinama pripremao čuveni profesor Jovan Grčić, a zatim i sekretar Matice srpske Tihomir Ostojić i kompozitor Isidor Bajić, koji su u njima, ranije, učestvovali i kao đaci. O tome svedoče malobrojne, ali time još dragocenije fotografije koje nam je ustupilo Rukopisno odeljenje Matice srpske.
Između dva rata, gimnazija je postala državna i ponela je ime kralja Aleksandra. Besede su se, naravno, održale, ali su, u duhu njegovog jugoslovenstva, počele da dobijaju i tu boju. To se, najbolje, vidi na fotografijama koje pronalazimo u arhivi Muzej Novog Sada, a na kojima su, sada, mlade Srpkinje za svetosavski bal obučene i u slovenačke i hrvatske nošnje. Ukinute su 1947. dekretom nove, veri nesklone vlasti.
1936. Momci iz Gospođinaca uparađeni za bal pred Svetosavskim domom
Nije, naravno, dan Svetog Save obeležavan samo u Srbskoj pravoslavnoj velikoj gimnaziji, naprotiv. Besedilo se i u Matici srbskoj, a fotografije uparađenih momaka pred svetosavsku akademiju 1936. u Gospođincima ili triju devojčica spremljenih za proslavu u Kovilju, svedoče da je to, svim srcem, činilo i celo prečansko srpstvo.
OD DANIČIĆA I ZMAJA DO MINISTRA PAČUA
Impresivan je spisak velikana koji su bili đaci Srpske pravoslavne velike gimnazije u Novom Sadu. Uz Zmaja, tu su i filolog Đura Daničić, književnici Laza Kostić, Kosta Trifković i Jovan Grčić - Milenko, bard nacionalne borbe prečanskih Srba Svetozar Miletić i savremenik mu Mihajlo Polit-Desančić, čuveni ministar finansija u vladi Kraljevine Srbije Laza Paču, predsednik vlade Kraljevine Crne Gore Lazo Tomanović...
1939. Devojčice u srbskoj, slovenačkoj i hrvatskoj nošnji pred proslavu Sv. Save u Kovilju
STO DOLARA IZ OHAJA
Obeležavanje Svetog Save je i u Zmaj-Jovinoj gimnaziji obnovljeno početkom 90-ih godina prošlog veka. O svakom Svetom Savi nagrađuje se najbolji đački esej o prvom i najvećem srbskom prosvetitelju. Nagrada od 100 dolara stiže iz američke države Ohajo. Sa suprugom Sofijom šalje je bivši učenik Kosta Papić koji tamo živi već decenijama, ali koji svoju "alma mater" nikada nije zaboravio.
1940. Momci i devojke pred polazak na bal, na dan Sv. Save u Novom Sadu
TRI PRVE SESTRE U SRBA
Govoreći na Besedi 1935, tadašnji direktor Branko Magarašević je podsetio da je Srbska pravoslavna velika gimnazija po vremenu osnivanja bila druga gimnazija u Srba.
- Njezina starija sestra bila je Karlovačka gimnazija, a mlađa Gimnazija u Kragujevcu. Sve tri su proradile u teškim uslovima, ali ih je sačuvala nesalomljiva životna snaga i nepresušna ljubav našeg naroda - rekao je Magarašević.
- Izvor
- / vostok.rs
- Povezane teme
- Srbija
- istorija
- pravoslavlje
- pranik
- religija
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.