Rusija će do 2025. napraviti atomski motor za kosmičke brodove

Rusija planira da do 2025. godine napravi model kosmičkog broda ili satelita sa atomskim motorom.

Odgovarajući radovi predviđeni su nacrtom Federalnom kosmičkog programa za 2016–2025. godinu (FKP-25), koji je Roskosmos (ruska državna korporacija za kosmičke aktivnosti) poslao na usaglašavanje nadležnim ministarstvima.

Atomski motor će se praviti u okviru eksperimentalno-konstruktorskog projekta „Nuklon“

„Nuklon“ predviđa pravljenje eksperimentalnog broda koji će biti spreman za letačka ispitivanja do 2025. godine (operacije vezane za lansiranje i letačko „uhodavanje“ nisu predviđene nacrtom FKP-25).

Atomski motori se smatraju najperspektivnijim izvorima energije budućnosti u kosmosu prilikom planiranja velikih interplanetarnih ekspedicija.

Energetski potencijal Međunarodne kosmičke stanice — 110 kilovata — obezbeđuju solarne baterije površine 17 na 70 metara. Ali, za interplanetarne misije s ljudskom posadom, na primer na Mars, potrebna je znatno ozbiljniji energetski resurs kakav ne mogu da obezbede samo solarne baterije. Potrebne megavate u budućnosti mogli bi da obezbede atomski ili nuklearni motori, na čijem konstruisanju trenutno rade preduzeća Rosatoma (ruska državna korporacija za nuklearnu energiju).

Mediji su ranije navodili da Naučno-istraživački i konstruktorski institut za energetske tehnologije (NIKIET, sastavni deo Rosatoma) planira da do 2017. godine izgradi atomski reaktor za budući motor. Glavna organizacija za pravljenje motora je državna korporacija Centar Keldiša. A transportni modul namerava da pravi raketno-kosmička korporacija Energija.

Godine 2010. projekat atomskog motora za kosmičke brodove odobrila je komisija za modernizaciju i tehnološki razvoj ruske privrede — naziv projekta je „Pravljenje transportno-energetskog modula na bazi atomskog motora megavatne klase“.

— Svi radovi na atomskom motoru odvijaju se u skladu s predviđenim rokovima. Možemo sa velikom dozom sigurnosti da kažemo da će radovi biti završeni u roku predviđenim namenskim programom“ — ističe direktor departmana za komunikacije državne korporacije Rosatom Andrej Ivanov.

— U poslednje vreme u okviru projekta završene su dve veoma važne faze: napravljena je unikalna termička konstrukcija, koja obezbeđuje radnu sposobnost u uslovima visokih temperatura, velikih gradijenata temperatura i visoke doze zračenja. Takođe, uspešno su završena tehnološka ispitivanja kućišta reaktora budućeg kosmičkog motora. U okviru tih ispitivanja kućište je podvrgavano pritisku iznad atmosferskog i vršena su 3D-merenja u zonama glavnog metala, kružnog zavarenog spoja i konusnog prelaza.

Na atomskim motorima za kosmičke brodove aktivno su radili i SSSR i SAD u prošlom veku: Amerikanci su obustavili projekat 1994. godine, a SSSR 1988.

Obustavljanju je umnogome doprinela černobiljska katastrofa, koja je izazvala negativno javno mnjenje o korišćenju atomske energije. Uz to, ispitivanja atomskih motora u svemiru nisu se uvek završavala srećno: 1978. godine sovjetski satelit „Kosmos-954“ ušao je u atmosferu i raspao se, razbacavši hiljade radioaktivnih delića na teritoriji površine 100 hiljada kvadratnih kilometara u severozapadnim delovima Kanade.

Sovjetski Savez je isplatio Kanadi odštetu veću od 10 miliona dolara.

U maju 1988. su dve organizacije — Federacija američkih naučnika i Komitet sovjetskih naučnika za svet protiv nuklearne pretnje — iznele zajednički predlog o zabrani korišćenja atomske i nuklearne energije u svemiru. Taj predlog nije doveo do nekih formalnih posledica, ali od tada ni jedna zemlja nije izvela lansiranje satelita sa nuklearnim motorima.

— Projekti kao što je pravljenje atomskog (nuklearnog) motora treba da budu uklopljeni u projekte većih razmera, da bi bilo u potpunosti jasno za šta tačno pravimo tako snažne izvore — kaže Andrej Jonin, dopisni član Ruske akademije za kosmonautiku „Ciolkovski“.

— Jasno je da su atomski motori potrebni samo za ekspedicije u daleki kosmos. Zato pre nego što počne pravljenje takvog motora treba jasno odrediti ciljeve — kuda i kada ćemo leteti. Finansiranje takvih radova van konteksta najčešće se ispostavlja kao besmisleno: danas pokrenemo takav projekat, a sutra ga obustavimo.