Sve misli velikana
Na 10.000 stranica 5.200 pisama upućenih Jovanu Cvijiću smenjuju se rukopisi i misli Isidore Sekulić, Jovana Dučića, Milana Rakića, Petra Kočića, Branislava Nušića, Stojana Novakovića, Mihajla Pupina... Epistole adresirane na znamenitog geografa, jednog od prvih profesora Velike škole, rektora i predsednika Srpske kraljevske akademije, donose duh epohe, otkrivaju kako se živelo u decenijama pre Velikog rata, tokom njega i u poratnim godinama.
Oneosvetljavaju vreme kada su "malom Srbijom koračali veliki ljudi". Ulice Beograda kojima je Cvijić šetao sa svojim sagovornicima danas nose njihova imena.
Pisma, koja su vrlo skromno istraživana i nikada objavljena, sakupljena su i čuvaju se u arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti. Njih istražuje akademik Vidojko Jović, koji priprema monografiju o Cvijićevoj prepisci.
- Građa je potpuno neverovatna i donosi najrazličitije teme i sagovornike - kaže Jović za "Novosti". - Sudbina Cvijiću nije podarila dugovečan život - nepune 62 godine, ali mu je, kao i mnogim prethodnim i potonjim generacijama u Srbiji, barem jedan rat namenila, pa mu je i to oduzelo dragoceno vreme. Ipak, kada se sagleda njegov opus, kao da je bilo više Cvijića. Stigao je da utemelji naučnu geografiju, kartologiju, etnopsihologiju, limnologiju, vulkanologiju, antropogeografiju...
Osnovao je, dodaje Jović, geografsku školu. I svuda je, kaže, ostavio neizbrisiv trag. U pismima koja proučava vidi se Cvijićeva komunikacija sa znamenitim svetskim umovima, njegovo drugovanje sa domaćom intelektualnom elitom, njegov profesionalni rad i privatna interesovanja.
Pismo Jovana Cvijića
- Dobar čovek i vidi se vrlo predan svome poslu, ali ga treba spasti društvu; ovako, on će se zagubiti u kakvoj planini. A za društvo bi se mogao vezati jedino kad bi se oženio, no tu je opet druga teškoća jer viče "neću" - ovako je Branislav Nušić u pismu upućenom Jovanu Cvijiću citirao kako ga njegova supruga Darinka opisuje.
Nušić ga moli i da ga izbavi sa službovanja u konzulatu u Makedoniji, jer će tamo da propadne pisac u njemu, pa kaže: "U Makedoniji može biti i ko god drugi dobar, a književnik ne može biti i ko god drugi." Iz ovog pisma vidi se i kako je Cvijić, bez satelita i navigacija, upoznavao i istraživao reljef naših krajeva, jer je navedeno kako je Nušiću prethodno poslao instrukcije i skicu da mu premeri Dojransko jezero.
Pismo Petra Kočića
Piše mu i Petar Kočić i moli ga da napiše kakav tekst za novi broj "Otadžbine". Ilarion Ruvarac, starešina Grgetega i rektor Karlovačke bogoslovije, žali se da je bolestan i da "lebdi između života i smrti".
- Telesno zdrav, oslabio sam duševno i umno, da već ne znam kako da provedem dan - a noću, noću ne spavam, ne mogu da zaspim ima već osam-devet dana - žali se Ruvarac.
Ljubomir Stojanović, akademik, ministar i predsednik vlade, pisao je Cvijiću iz Nice kako će ga "definitivno izlečiti od kamena u žuči". Šalje mu recept za lek, za koji je saznao u Francuskoj, i traži da mu ovaj odgovori "kartom" da li mu je lek pomogao. Veli, "piši na francuskom da pre stigne". Predsednik vlade Stojan Novaković zahvaljuje mu se što je poslao svoje istraživanje o selima i sugeriše kako je mogao malo više pažnje da posveti krsnim slavama, jer one dosta govore o poreklu.
Vidojko Jović
ĆIRILICA SA KOLUMBIJE
PUPIN ga u jednom pismu obaveštava da će otkupiti 500 primeraka Cvijićeve knjige, od kojih 300 želi da pokloni profesorima srednjih škola, jer su "ti ljudi tako loše plaćeni da bi im bilo teško da kupe knjigu koja košta 70 dinara, a ja sam opet uveren da baš ti ljudi treba da se upoznadu sa sadržinom vaše lepe knjige".
Posebno je zanimljivo što mu Pupin sa Univerziteta Kolumbija piše na ćiriličnoj mašini - otkriva akademik Jović.
I. Mićević,
Novosti
- Izvor
- / vostok.rs
- Povezane teme
- Srbija
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.