Rešetnikov: Rusija se bori protiv ovaploćenja satanskih snaga

19.01.2016. god.

Analitičari su ljudi koji se bave tihom profesijom koja iziskuje razmišljanje, ali rezultati njihove delatnosti potresaju narode. Ruski institut za strateška istraživanja se s pravom smatra jednim od najvećih centara mozgova u Rusiji. Zapadne kolege vole da prave analogije sa sopstvenim centrima od kojih su neki, na primer, neslavni Rend korporejšn – osnovani još daleke 1946. godine. U svakom slučaju, odluke koje se donose u tišini ovih kabineta sigurno dolaze do samog vrha izvršne vlasti u Rusiji. «Radonjež» se sreo s vlasnikom ovog blaga - Leonidom Petrovičem Rešetnjikovom, koji je pristao da rasvetli ključna pitanja vezana za problem međunarodne bezbednosti početkom 2016. godine.

Dopisnik: Kako biste okarakterisali trenutne odnose s blokom NATO i njegovim evropskim predstavnicima?

L.P. Rešetnjikov: Dve hiljade petnaesta godina je bila vrlo složena za Rusiju, to je bila godina u kojoj je Rusija okušala svoju čvrstoću i izdržljivost. I ova godina je za Rusiju bila uspešna bez obzira na sve – na događaje vezane za Ukrajinu, na događaje vezane za Siriju i Tursku. Ali je ova godina još jednom jasno i otvoreno pokazala da zapadnoevropski partneri zapravo nisu samostalni. Mi smo to u principu znali, ali smo mislili da u vezi s nekim pitanjima Evropa ipak može zauzeti svoj stav i suprotstaviti se diktatu SAD. Međutim, ispostavilo se da je Evropa do te mere oslabila, da je do te mere izgubila samostalnost i snagu, tako da se svi razgovori i pregovori, sva razmatranja s njom u principu mogu izbeći i može se razgovarati direktno s Vašingtonom.

Mogu da navedem zanimljiv primer – nedavno smo nekoliko saradnika i ja dva dana govorili na Univerzitetu u Pizi pred studentima i postdiplomcima – mladim politikolozima. Zajedno s nama bio je bivši zamenik ministra odbrane Italije, i nakon što je čuo naša izlaganja, otvoreno je izjavio pred auditorijumom: «Znate, u NATO-u sam bio u vojnom komitetu. Jednom smo se mi Evropljani okupili i razmatrali probleme i dugo vremena nismo mogli da donesemo nijednu odluku. Ali čim bi došao američki predstavnik odluku smo donosili za 2 minuta.» Takvo je pravo stanje stvari: potpuna nesamostalnost, potpuna zavisnost Evrope od stava SAD. To, naravno, otežava rad našeg rukovodstva i spoljnopolitički pravac naše zemlje čini složenijim. I mi smo danas praktično jedini zaštitnici onih hrišćanskih vrednosti koje su bile karakteristične za Evropu XIX i prve polovine HH veka. Ove vrednosti nestaju zbog toga što ih se evropska elita odrekla. Zato su njihove zemlje krenule marionetskim putem i poslušne su SAD.

Dopisnik: Pitanje se tiče mogućeg okretanja Rusije prema Istoku: sve više i više se govori o potrebi za osvajanjem istočnih krajeva Ruske Federacije. Nedavno je izašao zakon i već je počeo da se primenjuje – o dodeljivanju zemlje na Dalekom istoku. Međutim, našli su se zapadni analitičari koji ovaj pristup Ruske Federacije vezuju za mogućnost ne samo potpunog okretanja Rusije na Istok, već i okretanje od Zapada. Zapadna Evropa nema suverenitet; Amerika nije naš prijatelj... Možda je zaista došlo vreme za osvajanje ovih skoro nenaseljenih krajeva i za saradnju s našim istočnim partnerima?

L.P. Rešetnjikov: Dobro pitanje. Kod nas se ova rečenica ili ova teza – «okretanje ka Istoku» - ne tumači uvek tačno. Odmah se pojavljuje ideja da potpuno zaboravljamo na Evropu i da počinjemo da trgujemo i da razvijamo političku, ekonomsku i vojnu saradnju s azijskim zemljama. Apsolutno je tačno da okretanje ka Istoku podrazumeva kulitivisanje naše, ruske teritorije koja se nalazi preko Urala, kojoj je posvećena vrlo mala pažnja zbog toga što se nalaze daleko od Zapadne Evrope i naša saradnja se završavala negde do Urala. Sad se radi upravo o kultivisanju naše teritorije sopstvenim snagama, naravno, uz korišćenje ekonomskog potencijala koji se nalazi van granica naših dalekoistočnih krajeva – potencijala Kine, Južne Koreje, Singapura, Malezije, Indije i Pakistana. Tako da je takva formulacija problema veoma dobra, jer ako se sad ne okrenemo i ako ne počnemo ozbiljno da radimo na kultivisanju Sibira i Dalekog istoka može se pojaviti realna opasnost od gubitka teritorije i odlaska stanovništva odatle. I sad je u toku iseljavanje: ovo ide u prilog mnogim gradovima. Krasnojarsk i Novosibirsk su porasli zato što ljudi odlaze s Dalekog istoka. Zbog toga je zadatak aktuelan, samo ga ne treba tumačiti tako da ćemo umesto Evrope biti s Kinom. Ne! Jednostavno, znatan deo napora koje smo ranije usmeravali na Zapadnu Evropu sad se pre svega preusmerava na naše teritorije i naše krajeve, na industriju Dalekog istoka, poljoprivredu, nove oblike davanja zemlje našim državljanima, na razvoj investicione i drugih oblika saradnje s ovim zemljama.

Mnogobrojni susreti s poslovnim ljudima i političarima iz Južne Koreje govore o velikoj zainteresovanosti Južnokoreanaca. Ovo važi i za Kinu, kao i za Indiju. Zato tamo imamo velike mogućnosti. Naš car Nikolaj II je svojevremeno proglasio napredovanje u ovom pravcu i sagradili smo železnicu do Vladivostoka, uzgred rečeno, vrlo brzo i ne koristeći rad robijaša; podigli smo stanice, gradove i industrijska preduzeća. Tako smo kultivivali usku traku od Urala do Vladivostoka. Na ovoj traci smo, nažalost, u toku svih godina sovjetske vlasti i ostali. Nismo imali ni dovoljno snage, ni vremena, ni razumevanja za dalje napredovanje. Sad se postavlja zadatak daljeg širenja. Ne smemo ostati na onome što smo učinili do 1912. godine – jer prošlo je preko 100 godina! Treba da idemo u dubinu i u širinu, inače se zaista može postaviti pitanje o tome kome pripada Daleki istok.

Dopisnik: S obzirom na to da se nalazimo u centru Evroazije ne možemo da ne gledamo na jug. Ovde vidimo izvestan čvor napetosti koji je vezan za Tursku. Nakon što je oboren naš bombarder koji nije prešao granicu Sirije i Turske mnogi govore o tome da predsednik RF namerava da «kazni» Ankaru... Ipak, istovremeno su se pojavile informacije o nastavku programa za saradnju u proizvodnji gasa. Kako biste okarakterisali naše odnose s Turskom ponaosob, i u širem spektru – u odnosima s drugim regionalnim centrima sile?

L.P. Rešetnjikov: Naravno, ne radi se o to kažnjavanju Turske. Ako se ozbiljno uzmu u obzir radovi našeg instituta, naša analitika i zaključci rukovodećih organa naše zemlje, ono što se desilo s avionom shvatamo kao rezultat konkretne situacije i konkretne politike Turske. Radi se o tome što su se u vezi s pitanjem sirijske krize naši stavovi i stavovi turskog rukovodstva razišli, pre otprilike tri godine. Ako se suočimo s pravim stanjem stvari vidimo da je Turska delovala praktično na strani naših protivnika – na strani IDIL-a. Vodila je politiku aktivnog mešanja i pružala je materijalnu, moralnu i kadrovsku pomoć teroristima. Ankara je postavila sebi isti zadatak kao i IDIL – Asadovu ostavku i praktično uništavanje Sirije kao jedinstvene države, zato što je Turska imala plan za osvajanje regiona. Naš avion je bio oboren upravo iznad njega, odnosno iznad dela teritorije koji je delio dva sirijsko-kurdska rejona, ne dozvoljavajući im da se ujedine. Zato je Turska zauzela u principu suprotan stav u odnosu na naš, odnosno, učestvovala je u dejstvima praktično na strani naših neprijatelja. I to se moralo ogledati u nečemu, moralo se pretvoriti u sukob. Što se i desilo. Turska je ovde jednostavno pokazala: «Mi smo protiv! Ovde smo mi gospodari, ovde mi donosimo odluke! Odlučili smo da izbacimo adute zato što su to naši interesi i ova teritorija će svejedno biti turska!»

Zato moramo poći od toga da Turska sad zauzima stav koji protivreči interesima nacionalne bezbednosti Rusije. Danas se ofanziva prema Rusiji ne vodi iz pravca Zapada ili Istoka, već sa Juga – Ukrajina, Krim, Sirija, Turska... Sve su to južni pravci! Sve vreme, a posebno u toku poslednjih decenija, neki pokušavaju da nas potisnu sa južnih mora, sa južnih pravaca, sa južnih cevovoda – gore, na Sever – «idite u svoje šume i živite u njima!» Zato se desila Ukrajina, zato su Amerikanci osvojili Gruziju, zato su počele zavrzlame oko Irana. Iran nije cilj sam po sebi! Cilj je opet Rusija! Glavni pravac delovanja je izlazak na Kaspijsko more!

I Turska u ovoj igri ne samo da zauzima stav, već uspešno ostvaruje protivrečnosti i podriva interese naše nacionalne bezbednosti. Ako mi, na primer, kao što to žele Turci, odemo iz Sirije, na kraju ćemo biti odsečeni od južnih mora. Zato što posle Turske IDIL ide na Kavkaz. To je očigledno i više se ni ne krije. Dalje će nas potisnuti s naših poslednjih izlaza na Crno more. Za Rusiju je to tragedija i u ekonomskom smislu, i u smislu nacionalne bezbednosti. Gubimo sve južne pravce. A baze oponenata će biti usmerene ka našim najosetljivijim tačkama.

U tom smislu su jasne reči V.V. Putina o tome da vodeći bitku tamo, u Siriji, mi verujući ljudi treba da imamo u vidu da se sad dešava nešto sakralno, nešto tajanstveno za nas pravoslavce, ali vrlo značajno – ruska vojska se prvi put bori na Svetoj zemlji! Jer sirijska zemlja, sve do Damaska, pa čak i iza Damaska – jeste Sveta zemlja, kojom je išao naš Gospod Isus Hristos! Naši rukovodioci to za sada ne govore, ali sam ubeđen u to da shvataju o čemu se radi.

Prvi put u istoriji ruska vojska se bori protiv neprijatelja vere, protiv neprijatelja čovečanstva, protiv samih đavoljih sila koje predstavlja ovaj ISIS, ovaj IDIL, bori se u severnom delu Svete zemlje u kojoj se nalaze svetinje, u kojoj se nalaze aramejska sela, a u Damasku se nalazi glava Jovana Preteče!

Mora nam biti jasno da rešavajući pitanje nacionalne bezbednosti, rešavamo i drugi zadatak – uzvišeniji i globalniji nego što je zaštita nacionalne bezbednosti Rusije, i da se tamo borimo za delo Gospoda našeg Isusa Hrista, zajedno s našim saveznicima – hrišćanskom braćom Sirijcima, zajedno sa sirijskim šiitima, zajedno sa sirijskim sunitima (nisu svi suniti na strani ISIS-a, ima ih mnogo na našoj strani). I to treba imati u vidu, odatle potiče takva zloba prema nama, i od strane značajnog dela elite Zapadne Evrope, i od strane SAD, i od strane turske elite, i od strane saudovske elite i katarske elite. Jer, i njima je to jasno!

Dopisnik: Istakli ste dva ključna pojma: kretanje s juga na sever, odnosno vektor mogućeg napada na Rusiju i veru. Zato je važno pomenuti Ukrajinu. Vidimo da se na osi DNR-LNR čisto vojna taktička inicijativa naših... oponenata, za sada zaustavila... Bez obzira na manje okršaje ne može se reći da se vode zaista prava borbena dejstva većih razmera. Istovremeno, 22. decembra, medija-grupa «Radonjež» je učestvovala na okruglom stolu posvećenom problemu ubistava pravoslavnih sveštenika i okolnostima u kojima se Ukrajinska Pravoslavna Crkva Moskovskog patrijarhata bori za opstanak.

Na teritoriji DNR su ubijena trojica sveštenika Moskovskog patrijarhata, a četvorica su teško ranjena; u selu Ptičjem hram hram biva zaposednut, vernike u hramu opkolio je «Desničarski sektor»; ljudima ne donose ni namirnice, ni vodu, ne evakuišu čak ni one koji su imali srčane napade. Nijedna oblast u Ukrajini nije slobodna od podmetanja požara u crkvama, od ubijanja i pogibije sveštenika, monaha i monahinja, čak ni u Kijevu.

Pitanje je jednostavno: da li smatrate da su ova dejstva takođe direktan pokazatelj borbe između Zapada i nas kao pravoslavne civilizacije? Radi se o tome što pseudopatrijarh Filaret parohije koje se odvajaju upisuje u svoju eparhiju i kao pre 400 godina, zapadnjaci napreduju! Šta mislite o tome kao strateg i predsednik RISI-ja?

L.P. Rešetnjikov: Ukrajinstvo od samog svog začetka predstvlja antipravoslavnu koncepciju: ona nije bila usmerena samo protiv Rusa, protiv «Moskalja», usmerena je protiv pravoslavlja. Ova koncepcija se rodila na Zapadu, u Austrougarskoj, u Poljskoj, u katoličkim zemljama i sad se ostvaruje. Ukrajinstvo je antipravoslavlje. To što se oni (Fileret i ostali) nazivaju pravoslavnima jeste igra. Istinski zadatak je potiskivanje pravoslavlja kao osnove naše ruske pravoslavne civilizacije, jer bez njega nema ni naše civilizacije!

Kod nas ljudi često kažu: «mi smo civilizacija», ali zaboravljaju kakva civilizacija. Neće biti civilizacije bez pravoslavlja. Nema civilizacije bez vere! Zbog toga Zapad sad namerava da iskoristi ovaj trenutak za konačno uništavanje pravoslavlja u Ukrajini, za istrebljivanje i zaplašivanje pravoslavaca. Nažalost, za to su se u izvesnoj meri stvorili uslovi. Zašto? Čini mi se da je Ukrajinska Pravoslavna Crkva Moskovskog patrijarhata zauzela stav – ne svi, naravno, ali mnogi – «hajde da živimo složno!» i u izvesnoj meri to je imalo odjeka i ovde u Rusiji – «hajde da se pomirimo, hajde da živimo složno!» U tome se ogleda neshvatanje ciljeva druge strane, neshvatanje da se iza te strane ne stoje ljudi, već satanske sile, da nemaju zadatak da žive složno, da nemaju zadatak da se pomire, da imaju zadatak da uništavaju, i u tom pogledu izbor je samo jedan i ne možemo ga izbeći – da nosimo svoj krst, da ispovedamo Hrista do kraja! I žrtve koje su oni ubili jesu novomučenici, oni su ispovedali Hrista do kraja! To je trebalo da učine i to su učinili!

To je zabluda – «možemo se pomiriti», «možemo se dogovoriti», «hajde da živimo složno», «hajde da se zajedno pomolimo» - to ne funkcioniše, zato što druga strana apsolutno nema taj zadatak; zadatak druge strane je da ubije, da uništi, a u najboljem slučaju da protera! Upravo u tome se kriju razlozi izvesnih odstupanja i izvesnih grešaka, ali Gospod se ne da ružiti! Apsolutno sam siguran da osnovna masa vernika koji pripadaju UPC MP snažno brani Hrista i drži se pravoslavlja. Oni neće izdati Boga! Upravo oni su jedina i realna snaga u Ukrajini koja pruža otpor, ponekad možda ćutke ponekad na barikadama i u napadima, u čvrstini i veri, ali pruža otpor! I oni će svejedno pobediti. Ali mi, moskovski, ruski pravoslavni vernici, treba da polazimo od toga da je mir s ovim delom Ukrajine praktično nemoguć.

Svima čestitam Božić! A «Radonježu» želim da nastavi ogroman i potreban rad za sve nas, za ruske patriote, koji veruju u budućnost Rusije!

Leonid Rešetnikov

Sa ruskog Marina Todić

18 / 01 / 2016

Izvor
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

„RT.Dok: Vreme naših heroja” počelo na Mećavniku uz pozdrave Ljubimove, Kosačova, Zaharove, Kusturice…

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za